(Уторак, 2. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) „Ниш – ратна престоница Србије у Великом рату“
НИШ – У Галерији „Синагога“у четвртак вече је отворена изложба „Ниш – ратна престоница Србије 1914/1915“, коју је финансирало Министарство културе као део државног пројекта обележавања 100 година од почетка Великог рата.
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2014/11/29/nis-ratna-prestonica-srbije-u-velikom-ratu/
*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) О ДРЖАВИ / Светислав Стефановић
Култ слободе и култура рада
Република, 25 и 26. 03. 1920.
Немогуће је и неприродно радити на култури цвета и плода, а подсецати жиле корена и стабла. И немогуће је и неприродно радити на расцвату југословенске културе, а подсецати и негирати жиле и корене из којих је југословенско стабло израсло. Зато рад на свеопштој Обнови нашој, с једне стране, није и не може, и не сме да буде категорична негација наше ма колико расцепкане и разједињене прошлости, а, с друге стране, јесте, и треба, и мора да буде најпозитивнија афирмација наше будућности, сједињене у једној живој државној целини. Због тежине овог задатка аксиома нашег народног јединства, иако је тај аксиом признат од свих јавних радника и представника нашег племена, ипак и даље постоје опсежне диференције у схватању и тумачењу тог аксиома; такве диференције да понеки пут изгледа као да код нас има, с једне стране, људи и група људи за које је први и главни задатак негирање и дезавуисање наше прошлости, без обзира на позитивне културне вредности које је показала, док, с друге стране, као да има људи и група људи за које су идеали прошлости, разједињене борбене и првенствене негативне јачине – идеали будућности, сједињене, стваралачки радне и афирмативне.
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2014/11/29/%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ЕВРОПСКА УНИЈА ЋЕ НАС папрено коштати!
(Докази)
Анализа података америчке ЦИА-е показује да је улазак у ЕУ парено коштао све државе Источне Европе, па чак и земље кандидате (Србија, Црна Гора, Македонија, БиХ). Економска анализа о којој се ћути!
Срби, припремите се! Уласком у ЕУ опашће број запослених, драстично ће се смањити БДП, смањиће се и број становништва, уз вртоглави пораст дуга! Анализа и других категорија показује да, без икаквог идеолошког предзнака, можемо слободно рећи је проширивање ЕУ било само проширивање тржишта за до тада успешне западноевропске компаније!
Идемо редом.
Грчка:
незапосленост 2001 – 11%, незапосленост 2012 – 24%
спољни дуг 1989 – 18,7 милијарди долара, спољни дуг 2012 – 576,6 милијарди долара
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/11/30/%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8/
*
(ВРАТА ЗВИЖДА) Све је у реду / Светислав Стефановић
Добили смо сто мандата,
Ал’ ће да се влада!
Биће шапа, биће злата
И ћара без рада!
Све је данас како треба,
Одбего нас јад,
И печене шеве с неба
Већ падају сад.
Видети више: http://blbelatukadruz.blogspot.com/2014/11/blog-post.html
*
(ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 27). Асоцијација „Север-Југ“) ПЕСМЕ О БОЛЕСТИ
ДАНИЈЕЛ ДРАГОЈЕВИЋ (1934), Хрватска, СОЊА САНЧЕЗ (1934), САД,
ДАНИЛО КИШ (1935 – 1989), РАДОСЛАВ ВОЈВОДИЋ (1935), БОРИСЛАВ РАДОВИЋ (1935), ВИТО МАРКОВИЋ (1935), ДИМИТРИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ (1935), ЉУБОМИР ЛЕВЧЕВ (1935), Бугарска …
Видети више: http://najboljidrug.blogspot.com/2014/11/blog-post.html ,
*
(ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 28). ЛУТАЊА / Светислав Стефановић
Република, 22. 05. 1920.
Ништа у толикој мери не показује нашу балканску инфериорност као наша готовост да се, без икакве критике, поводимо за оним што нам изгледа као модел код културних народа Запада, и да узоре Запада прихватамо и преносимо код нас. Та готовост и јагма да се на тај начин покажемо што културнији свеопшта је код нас, и у нашој моди и у нашој уметности, у науци као и у политици. При том се обично дешава да нама, у свима тим гранама, сем ваљда у извесној мери моде, важе као узори и први модели, ствари, гледишта и установе које су на Западу или другостепене вредности, или су већ и застареле и изанђале. Сем тога, и сам процес преношења тих тзв. модела на наше мање културно или некултурно тло чини своје да ти модели и узори постану код нас нагрђени и унакажени до комичности. Тако ми имамо једну, сасвим особену, нашу париску моду; једну не мање чудну француску и другог порекла модерну уметност и поезију, и један сасвим чудан енглески парламентаризам; и сад се спремамо да добијемо и неки чудан американски демократизам са бескрајним варијацијама, од Марјановићевог промашеног обноваштва до М. Прибићевићевог сељачког демагоштва.
Видети више: http://zavetineplusultra.blogspot.com/2014/11/blog-post_30.html
*
(ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 30). ХАРМОНИКАШ / Мирослав Димитријевић
Кад Драгче Випин продаде кућу и купи сину Мији хармонику, ону белу талијанске производње – „гверинку“, село стаде да се крсти као да се задао олујни облак с Јухора.
Мија оде у бели свет да учи свирање, а Драгче се пресели у колибу на брегу и стаде да проси..
Седам Светих Сава прођоше, а од Мије ни трага ни гласа. Кад дође осма Благовест, зададе се човек од Винске ћуприје. На Ђукицком гувну отвори хармонику. Прхнуше тонови у небо као чворци из винограда. Мији играју прсти као да пипа врелу плотну, а арија сетна и жалостива, срце да ти спаруши.
Народ ноге да покрши, само да види небеског свирача. А Мија накривио главу: једним увом слуша хармонику, а другим прислушкује како анђели реагују. Тако се причињава.
У колиби не затече оца. Првог дана на Божић положајник га нашао уроженог од зиме. Направи Мија нову кућу поред очевог ћелерчета, ожени се и доби сина.
И изиђе на глас: Најбољи хармоникаш у целом Средњем Поморављу, море и даље – нема му равна од Ниша до Београда, ни од Крагујевца до Зајечара.
Мија држи думен. Сви њега траже, чак и највећи богаташи у раваничком и беличком округу, а у Темнићком и Расинском срезу заказују свадбе по Мијином календару.
Видети више: http://zavetinedonacije.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
(ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 15). „Naši daleki preci“
ЕТНОМИТОЛОШКА студија Ненада Љубинковића „Наши далеки преци“, представљена је у 106. колу Српске књижевне задруге.
Ова књига је, по речима Бранка Златковића, аутора
предговора, заснована на тежњама да се уврежене представе
јужнословенске митологије, етнологије и фолклористике допуне новим
запажањима, сагледају из необичнијег угла, преосмисле и преобликују у
логичнију целину.
Видети више: http://sazvezdjez.blogspot.com/2014/12/nasi-daleki-preci.html
*
(ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 29). Шаровић: Шешељ се неће добровољно вратити у Хаг
БЕОГРАД– Заменик председника Српске радикалне странке Немања Шаровић изјавио је данас да се лидер радикала Војислав Шешељ неће добровољно вратити у Хаг и да о даљим потезима треба питати председника Србије Томислава Николића и премијера Александра Вучића.
„Он (Шешељ) је свој посао у Хагу завршио. Како ће и шта ће даље, питајте Александра Вучића и Томислава Николиоћа”, казао је Шаровић агенцији Бета поводом захтева Тужилаштва Хашког трибунала да расправно веће врати оптуженог Шешеља с привремене слободе у Србији.
Шаровић је оценио да је констатацију Тужилаштва како је Шешељ „поткопао дух одлуке о привременом ослобађању” смешна.
Видети више: http://kapijazavetina.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
(ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ 31). СЕДАМ ПУТ ПЕСНИК / Душан Стојковић
Ушће седам река по много чему особена је антологија нишких песника. И друге средине антологије свога песништва имају (нпр. Војводина, Косово и Метохија, Источна Србија, Браничево, Топлица, Београд, Крушевац, Панчево, Сомбор, Крагујевац, Чачак, Ваљево, Сврљиг, Књажевац, Краљево, Петровац на Млави, Младеновац…), али ниједна нема овакву. Постоје две раније антологије нишког песништва – Сазвежће ариљског анђела (1996) Крстивоја Илића и Антологија нишког песништва (2003) Милентија Ђорђевића. Оне су биле антологије на које смо навикли: доносиле су, по избору састављача, најбоље песме најистакнутијих нишких песника. Мирослав Тодоровић, и сам врстан, антологијски, песник, чије се песничко дело (по добром обичају, избор није извршио он сам, већ књижевни критичар Радомир Виденовић Равид) обрело међу корицама књиге о којој пишемо, поступио је битно друкчије: одлучио се за само седам, по много чему репрезентативних и особених, нишких песника чији је лирски опус представљен књигом изабраних песама. У једној антологији добили смо, дакле, седам антологија. Сам избор управо ове седморице песника и више је него јасан критички суд, те се, тако, помало прикривено а одиста јавно, показало ко у Нишу, када је о живим песницима реч, траву коси а ко воду носи.
Видети више: http://zavetinekruna.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
(НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ) (С)УОЧАВАЊА / Мирослав Тодоровић
19. новембар 2012.
…. Сређујем моје пусуле после свега и откривам заблуде раних година. Давне 1973. имао сам примљену књигу у едицији Прва књига. „Знаци предела“, али су уредници од 70 (!!!) песама књигу свели на 27. ( Рецензентску белешку су потписали М. Харпањ и Ј. Мелвингер). Нисам се одазвао, нисам у својој надобудности, и чега све не, прихватао да ме скраћују, исправљају, полове… Годинама је та рецензија чамила у фасцикли да би се и она затурила… Сада, док сређујем, цепам, бацам… и о томе пишем После свега видим да је то било боље време, да су уредници били Уредни-ци, да су поштовали, и уважавали, сараднике, пружали руку младима, читали, подстицали… Писма писали, рукописе враћали… Бројна писма су нестала, срећом нека су се сачувала: Димитрија Вученова, Јована Ћулума, Светлане Велмар Јанковић, Ивана В. Лалића, Александра Ристовића… Тих, по много чему изузетних људи и ствараоца нема више на овом свету, они су у књигама у које су се преобразили…
Можда ће нека писма користити за ове Листове на ветру… Ову белешку допуњује писмо песника Д. Николајевића. У писму њему питао сам за његово искуство писца у унутрашњости.
Видети више: http://sifrajegulja.wordpress.com/2014/12/02/%D1%81%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
ЛеЗ 0008114
(002) Архив ДИБИДрУС 