(Понедељак, 8. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

*
(ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ „Сазвежђе З“) Демократске самообмане / Светислав Стефановић
Ништа није жалосније од улоге коју у нашој политичкој садашњости игра Демократска странка, и у њеној жалобној средини група бивших самосталних радикала србијанских. Ова последња криза и новостворена влада то најочигледније показују. Самостални радикали, који су некад требали да препороде политички живот Србијин, и који су у овој шареној политичкој заједници, створеној од знатног броја отпадака србијанских и аустроугарских реакционара која се приказује свету под лажном маском демократизма, требало да играју главну улогу и да чине демократско језгро, да буду со целе странке, спали су дотле да по улози која им се даје стоје на истом месту са бившим србијанским либералима и бившим србијанским напредњацима. То изједначење је последњи апел на свест оних који су имали ма каквих илузија о демократској улози самосталних радикала у политичком животу Србије пре рата, и који данас имају и силом се одржавају у илузијама о некој демократској улози тзв. Демократске странке у политичком животу Југославије
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/testimonials-1/demokratskesamoobmanesvetislavstefanovic
*
(АМБЛЕМ) Универзитет је по дефиницији конзервативна установа и није олако склон променама
Универзитет је по дефиницији конзервативна установа и није олако склон променама, сматра професор Далибор Солдатић, шеф Катедре за иберијске студије на Филолошком факултету. Темељна ревизија програма ради се на сваких пет година, за потребе акредитације. Последњом ревизијом на овој катедри књижевност Латинске Америке допуњена је са такозваним „пост-бум“ периодом и новим тенденцијама.
– Професор тог предмета има одрешене руке да укаже на новије писце. Нажалост, са садашњим фондом часова они једва покривају у настави све оне већ нормиране ауторе.
Солдатић додаје да „студенти имају отворен простор да истражују и у својим семинарским радовима пишу о новим књижевним тенденцијама и ауторима“, али…
– Примећујем да наши студенти нису навикли да раде самостално, да продубљују своје знање. Са друге стране, не иде им у прилог то што се дела савремених аутора тешко проналазе и набављају.
Видети више: https://galerijazavetina.wordpress.com/2014/12/05/univerzitet-je-po-definiciji-konzervativna-ustanova-i-nije-olako-sklon-promenama/

*
(ЗАВЕТИНЕПресс) Циркус и пантомима! Потоп….
Оштре критике на дебати о Нацрту закона о изменама и допунама закона о култури. Култура и уметност понижени и сведени на бирократију, оцена уметничких удружења
ЈАВНА расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури, коју је у Народној библиотеци у среду организовало Министарство за културу, протекло је у оштрим и жучним критикама које су упутили представници уметничких удружења и многобројни културни радници.
Предложени нацрт једногласно је оцењен као конфузан, контрадикторан и апсурдан у многим тачкама, нарочито члан 8 који се односи на културну делатност и области културне делатности, и да су оваквим одредбама култура, уметност, установе од националног значаја, културна добра и културни радници сведени на бирократију и понижени.
– О култури и културној политици образложења дају само правници, нигде нема радника из културе, и ако је претходни Закон о култури био лош, сада су још лошији предлози за његову измену и допуну – истакао је Слободан Вујовић, члан Националног савета за културу..
– Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2014/12/05/cirkus-i-pantomima-potop/
*

(АРХИВ У ОСНИВАЊУ) РЕЛИ АНФАЛДАРИ ПАРДО
Ова београдска Ана Франк, данас живи у Тел Авиву, а скривала се у једном београдском шпајзу од 1942. до 1945. године
Незахвално је бавити се историјом нечијег живота јер увек може нешто да се изостави или не пренесе фактографски, онако како је стварно било. Зато ће ово бити више импресије а мање чињенице о Рели Алфандари Пардо.
Ова београдска Ана Франк– сличност је по дневнику који је водила у истим годинама када је дневник писала Ана – има две адресе. Прва је била, од 1929. године, у Кајмакчаланској улици у Београду, све до 1941. Друга је од 1946. у Француској, а онда у Израелу.
На Рели ми је скренула пажњу њена сестра Мирјана Вуисић, слушатељка београдског радија на коме је пре неколико месеци емитована прича о Бранку Лустигу који је детињство провео у логору Аушвиц. Потом, после рата као продуцент Вељка Булајића стигао је до Холивуда и тамо зарадио два Оскара за продукцију Спилберговог филма „Шиндлерова листа” и „Гладијатора” Ридлија Скота.
Видети више: https://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/12/05/%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE/
*
(Едиција ЗАВЕТИНЕ, 41) Награда за најбољу страну књигу на француском језику – Драгу Јанчару
ВОДЕЋИ савремени словеначки писац Драго Јанчар, добитник је
награде за најбољу страну књигу објављену на француском језику ове
године. Признање, које додељује Удружење француских критичара
издавача припало му је за роман „Те ноћи сам је видео“ који је недавно
на српском језику објавио „Архипелаг“, у преводу Ане Ристовић.
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2014/12/nagrada-za-najbolju-stranu-knjigu-na.html
*

(Виртуелни музеј ЗАВЕТИНА) Права улога / Светислав Стефановић
Република, 14. 05. 1920.
Француска револуција покушала је да створи једно ново универзално човечанство, и ратови који су се из ње родили створили су национализам и националне државе. Данас се може рећи да смо у једној антитези Француске револуције. Светски рат, који се родио из националног антагонизма и борбе појединих народа о превласт, довео је до једне опште револуције из које се већ очевидно рађа једно ново човечанство, стварају се сасвим нове подлоге, социјалне и економске, за будуће друштво, битно различно од прошлога. Тада је једна друштвена криза изазвала револуцију, и уместо и поред новог друштва родила је национализам; данас је национализам изазвао светску кризу, а из ње се рађа нов друштвени поредак. То је био циљ Француској револуцији а није био њен циљ национализам. Данашњој кризи био је циљ национализам, а није јој био циљ мењање друштвеног поретка. И као што је тада потиснут први мотив, а други – национализам – добио главну, скоро искључиву превагу; тако је данас јасно да је први мотив, национализам, потиснут, док други – проблем друштвеног поретка, добија главно, скоро искључиво историјско значење.
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/lavirint/pravaulogasvetislavstefanovic
*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК) ЛОС ПРОПАЂОС И ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
… Бора Ђорђевић: Србија је данас једнопартијска држава
drago campara | 07/12/2014 09:46
Covjek samo treba da ostane dosledan sebe.I to je velika stvar.Ti si uradio mnogo,i na tome ti hvala.Nisi mogao vise,sigurno.Zapisi i arhiviraj svoje osecaje,,to je najvise sto mozes uraditi,,,,,,za neke daleke i bolje generacije…
Slobodan Spasic | 07/12/2014 11:41
Slusaj BRE cenzurisana demokratijo! Direktno objavljujte postene i iskrene komentare gradjana!Kakav pregled!Cija dozvola?Vi to zovete demokratijom,ili se sprdate?
Виети више: http://tajna2012.wordpress.com/2014/12/07/los-propados-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/
*

(КОГИТО КЛУБ) Коментари уз чланак о медијском рату два српска листа…
Већ неколико дана режимске новине “Информер” и “Курир” воде медијски рат. Ко је “пи*ка”, а ко режимско гласило? Откријте у наставку.
Видети више: http://zavetine41.wordpress.com/2014/12/07/komentari-uz-clanak-o-medijskom-ratu-dva-srpska-lista/
*

(ВЕЧИТА ОПОЗИЦИЈА) ИЗ „БУНТОВНИХ ПЕСАМА“ Светислава Стефановића
… Погните ниско главе…
Погните ниско главе, часни, искрени, смели,
Погур’те тела своја, говор’те мало тише,
У овој земљи за вас, који би правде хтели,
Сад нема места више.
Војску, која до јуче за страх још није знала,
Кукавац сад предводи;
Земљи, која рад части у смрт је децу слала,
Лопов – министар годи.
Школа је извор мрака, глупости и незнања.
Тргује се у цркви с Богом и с вером срамно,
У име родољубља траже се братска клања
И грубо насиље тамно.
Злато је Бог постало, за светог патријарха
Утајивача вештог поставише без стида.
Све живо, од пандура до оних крај монарха
Пред златом капу скида….
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/2014/12/07/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D1%83%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0/

*
(КАРТЕ МАДАМ ЛЕНОРМАН) Европа – то смо ми!
* Колико смо на пољу културе далеко од Европе, по чему смо блиски?
–
Кад погледам данашњу Србију, видим културну пустош, навалу вулгарности
и цинизма на коју институције више немају одговора, већ се ту и тамо
труде, из евро-улизиштва, да под обод културе трпају феномене који с
њом немају никакве везе. По томе смо веома блиски Европи, оној на коју
вероватно мислите, западној, а веома удаљени, рецимо, од Русије где се
традиционална културна баштина са поносом (а помало и неукусно) истиче.
Насупрот томе, пак, нешто нас на срећу оштро разликује од данашње
(западне) Европе, а то је жилава, често и несвесна, приврженост
националним вредностима и идентитету коју откривам код многих младих
људи. Ништа ме то не чуди нити ме претерано брине. Ми смо као народ
суштинска „карика“ између истока и запада, историјски неопредељени,
окренути попут Јануса ка обема странама – па чак и својом у свету
јединственом навиком да произвољно користимо два писма. Уместо да
стрепимо како мисли Европа и шта говори о нама, мислим да би згодније и
правилније било прогласити: Европа – то смо ми!
Видети више: http://bibliotekez.blogspot.com/2014/12/evropa-to-smo-mi.html
*
ЛеЗ 0008135