Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00307)

(Субота, 13. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

Виртуелни музеј "Сазвежђе З."

Виртуелни музеј „Сазвежђе З.“

*
(ЕЗ, Запис 30) Чувари сећања

У ПОЛУСНУ или сновима на јави, романописац је често попут месечара,
дубоко утонуо у оно што мора да напише. Добитник Нобелове награде за
књижевност, француски писац Патрик Модијано, изнео је ово поређење у
традиционалној беседи одржаној у недељу, у холу Шведске академије
наука. Најпрестижније светско признање биће му уручено у среду, када и
осталим овогодишњим лауреатима.

– Верујем да свет музике има једнак однос интимности и
међусобног допуњавања, као везе између писца и читаоца – рекао је
Модијано. – Одувек сам сматрао да је писање налик музици, само много
мање чисто. Завидео сам музичарима на узвишенијој уметности.
Видети више: http://zavetinedonacije.blogspot.com/2014/12/cuvari-secanja.html

Слике са путовања: Пчиња, Запис - баш овакав требало би да буде у Музеју!

Слике са путовања: Пчиња, Запис – баш овакав требало би да буде у Музеју!

*
(АПСУРДИСТАН) Репресивна пракса / Небојша Попов

II
Репресивна пракса

Банална је чињеница да свака власт нерадо пристаје на ограничења, поготово на непрестану јавну контролу и критику. Једним потезом бисмо олако прекратили анализу: власт је одбацила јавну критику и властито ограничење. Али овим не бисмо разјаснили невоље у којима се нашла, не само власт, већ и читаво друштво и држава, нити бисмо разумели све последице мера које је предузимала да се одбрани од критика и спречи разматрање о алтернативи.
Власт је доста методично кренула најпре у обрачун с онима које је сматрала главним и непосредним противником да би током више година настојала да сузбије сва три тренда еманципаторског праксиса, настојећи да учврсти постојећи једнопартијски поредак.
Кажњавање „криваца“. Трајало је седам година. То се отегло, како је запазио један од егзекутора, „дуже од НОБ“. Економишући својим ресурсима, власт је као жижу напада означила Филозофски факултет у Београду, где су збивања била најдинамичнија.
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2014/12/09/represivna-praksa-nebojsa-popovic/

*

Птица из неких других крајева

Птица из неких других крајева

(ЕЗ, Запис 38) Грађа за роман

ЗАЈЕЧАР – Чедомир Ђурић, који је убио моју Драгану Ћирић (18),
покушао је да враџбинама омађија моје дете. Поуздано знам да је ишао
код врачара, које су на моју ћерку бацале чини да је омађијају, да
полуди за њим. Хтео сам и ја да идем код неке врачаре, да је спасим, да
јој скинем чини. Али, закаснио сам и моје дете је сада мртво.
Видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2014/12/graa-za-roman.html

*

Оловка Михаила Петровића - Мике Аласа

Оловка Михаила Петровића – Мике Аласа

(ОПАЛО ЛИШЋЕ) ПАНИКА У РЕСАВСКО-ЛОПОВСКОМ КАРТЕЛУ… / Милоје Дончић
Необјављени одговор Милоја Дончића
, приређивача антологије Ресавски венац, новинару НИН-а Марјану Чакаревићу
ПАНИКА У РЕСАВСКО-ЛОПОВСКОМ КАРТЕЛУ…
…. Зато је хајка на ову књигу почела давно пре њеног појављивања. Да нисам наговестио други део ове књиге, многи од оних који ме нападају, тапшали би ме по рамену и хвалили, као што су то чинили много пута до сада. Но данас изнова живимо проживљено и поново смо у четрдесет петој, шестој, седмој или 1948. години.
У време одржавања Сајма књига јавило се двадесетак мени познатих плагијатора који претпостављају да ће се наћи у другом тому антологије. Правдају се на најразличитије начине… Почело је и међусобно потказивање, тако да се може објавити и посебна књига – добровољаца и потказивача.
Читалачка публика не мора да брине! Све тече својим током! Ово је процес ширих размера који је незаустављив!
Што се другог дела антологије тиче, можда је једноставније објавити песме оних аутора којима је преписивање као чин незамисливо, мање би се папира потрошило и јефтиније прошло! Међутим, овако је веселије! Ресавским лопужама неће помоћи ни измишљени књижевни поступци по којима је преписивање дозвољено.
Не може се, заиста се не може све правдати интертекстуалношћу, метатекстуалношћу и осталим књижевним марифетлуцима! Срећом, нису изгореле све библиотеке, а то је опака сметња оваквим позјамљивачима туђег.
11. 2014. године
Видети више: https://antologijaol.wordpress.com/2014/12/08/%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%83/

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

*
(ЕЗ, Запис 41) ПОВОДОМ ПЛАГИЈАТА У КЊИЖЕВНОСТИ

… Антологија Милоја Дончића „Ресавски венац” (Плагијати југословенских песника), око које се подигла велика прашина, први је део избора у који су ушли песници из некадашње Југославије, рођени од 1900. до 1939. године. На левој страни су изворне песме, најчешће иностраних песника, а на десној – плагијати. У многим случајевима – сличност је невероватна. Шта је оригинал, а шта плагијат, шта је све дозвољено у модерној литератури, питали смо наше угледне писце и књижевне критичаре?
Не може се рећи да су све песме у антологији – „тешки плагијати и суви преписи”, како каже приређивач, сматра проф. др Тиодор Росић, али већина песама представља крађу књижевне имовине, тј. онога што се некада звало плагијум литераријум. Дончићева књига има јасне критеријуме за одређивање шта представља плагијат, а шта не и никакво позивање на постмодернизам и интертекстуалност не може оправдати намерно присвајање туђег ауторства и туђег дела, као што је то случај са песмом „Све се то десило прије рођења”, коју је Јеврем Брковић дословно преписао од Душана Васиљева…
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2014/12/blog-post_10.html

*
(ЕЗ, Запис 41) Павезе није никада написао песму „Моја Сицилија”….

Италијаниста и преводилац Драган Мраовић каже да му је Милоје Дончић, аутор књиге о плагијатима, потврдио да није видео оригинале на италијанском
У антологији „Ресавски венац” (Плагијати југословенских песника), коју је приредио Милоје Дончић, две песме једини је добио Оскар Давичо. Дончић указује на невероватну сличност песме Чезара Певеза (1908–1950), под насловом „Моја Сицилија”, с чувеном песмом Оскара Давича (1909–1989), с насловом „Србија”. Павезову песму, тврди Дончић, превео је Мате Балота, а објављена је у књизи „Неореализам сјеверне Италије”, у издању „Накладног завода Хрватске” из Загреба, 1948. године. Дончић даје фотокопију насловне стране књиге и песме, објављене на 23. страни. Књига је из библиотеке Војно-поморске области ЈНА у Сплиту, и заведена је под бројем 404МБ. Велика је сличност и између песме Анри де Рењијеа „Језа”, коју је превео Петар Џаџић, и Давичове песме „Страх”.
Наш италијаниста, песник и преводилац Драган Мраовић каже: „Мислим да Павезе није никада написао песму „Моја Сицилија”.
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2014/12/blog-post_12.html

*
(ВИНАВЕРОВ СОКАК) Коментари читалаца на тему плагијата у књижевности

Коментари на чланак Р. Микића: Књига направљена да шокира
Maja Jasmina Zemunska | 10/12/2014 15:29
Poredba sa “plagijatom“ Petra Dzadzica nije umesna. Ni sa Kisom Danilom. Nije to iz ove price. Pesnici su nesto drugo. Oni su umetnici inspiracije. Oni ne pisu. Oni pevaju pesme. Zato ne treba prozna iskustva ubacivati u Resavski venac g-dina Miloja Doncica. Prof. Mikic nije pesnik. On ne moze u ime pesnika da govori. Doncic je napisao pravu knjigu za profesore univerzitea. Oni sad treba da istrazuju. Njima pripada da nadju originale i tekstoloski ih uporedjuju. Radila sam te poslove i znam koliko su dosadni. Ocekujem sa nestrpljenjem dopunu ovog izdanja knjige. Čestitke za Doncica pesnika i sastavljaca ove knjige!…
Видети више: http://tajna2012.wordpress.com/2014/12/12/%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%83-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0/

*

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

( КАРТЕ МАДАМ ЛЕНОРМАН) ПУТИН- ЕРДОГАН – „Велика игра“?

Док се многи ватрени навијачи у Србији, са непристојном дозом сладострашћа, утркују ко ће „Јужном току” написати што помпезнији епитаф, а међу Србима лове вештицу и спремају ломачу због његове обуставе, пажњи јавности измичу најважнији аспекти велике игре. Руски председник искористио је прилику да 1. децембра, у Анкари, раме уз раме с турским колегом, свету обзнани потписивање меморандума о разумевању којим је предвиђена изградња гасовода који ће руски гас довести на саму границу Грчке и Турске. Ако у обзир узмемо и то да ће, већ у мају идуће године, руски „Росатом” започети изградњу прве нуклеарне електране у Турској – посао вредан 20 милијарди долара, можемо да закључимо да су Владимир Путин и Реџеп Ердоган одлучили да окрену нову страницу. Такав окрет може да има и те какве последице по распоред снага на који смо навикли на међународној позорници.
„Велика игра”, како су крајем 19. века називали хладни рат Русије и њених западних супарника, одувек се водила за мореузе Босфор и Дарданеле, који спајају Црно море и Средоземље, и Русију изводе на топла мора. Сваки у своје време, Бизмарк и Дизраели, Лојд Џорџ и Жорж Клемансо, Черчил и Рузвелт, имали су за циљ да Русију истисну са простора данашње Турске. Балкански народи и једној и другој страни служили су углавном као топовско месо, у најбољем случају као монета за поткусуривање.
Видети више: http://bibliotekez.blogspot.com/2014/12/blog-post_10.html

*

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

(ЕЗ, Запис 40) Дијалог двојице генија

ЈЕДАН од најзначајнијих драмских аутора данашњице, књижевник, филмски и позоришни редитељ Фернандо Арабал (82), био је у среду гост Београда. Повод је била премијера његовог дела „Дали – Пикасо“, у Битеф театру. Савременик и пријатељ двојице великих уметника оживео је у свом тексту један измишљени (а можда и стварни?) сусрет двојице генија у Паризу, 1937. године, у време настанка Пикасовог ремек-дела „Герника“.
Видети више: http://zavetinemansarda.blogspot.com/2014/12/dijalog-dvojice-genija.html

*
(Фонд ЗАВЕТИНА) ДНЕВНИК СТИХОВА / Александар Лаковић

Недавно је Народна библиотека „Вук Караџић“, у Крагујевцу, штампала књигу доктора и писца Алекдандра Б Лаковића „Дневник стихова : Есеји и прикази српске песничке продукције 2010 – 2012.
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2014/12/09/%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

*

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

Слика са Путовања: Пчиња, Трговиште, околина Врања, новембар 2014. (У трагању за местом погодним за Музеј Заветина)

(СУЗ – Мaгазин Групе Сузовци) Андреј ПОЉАКОВ (1959)
из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић

Андреј ПОЉАКОВ (1959)
Андреј Андрејевич Пољаков родио се 1959. године у граду Суми Завршио је сумски педагошки институт имена Макаренка. Аутор је пет песничких књига и лауреат је награде Ушакова Националног савета писаца Украјине. Живи у Сумију и ради као новинар.
* * *
Ко ули наду, коме треба
бесмртност што у игри наста?
Камена жено измеђ неба
и земље, пољем што урасташ.
Ватру је твоја груд плодила
ал скамени те време ледом.
Што си се пре свих нас родила,
хтедох да схватим, и не смедох.

Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-1959/

*

 ЛеЗ 0008136 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s