(Четвртак, 18. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
( EЗ, Z 61, Кругови ) „Грк Зорба“
То је лош филм. Осим уживања у лепоти Крита, ова натегнута продукција развлачи се у бескрај. Ни Ентони Квин, ни редитељ Михалис Какојанис нису донели ништа више од површне забаве – записала је критичарка „Вога“ Елизабет Хардвик када је 1964. премијерно одгледала „Грка Зорбу“. Колико је само погрешила!
Педесет година касније, драма Алексису Зорби, човеку необуздане енергије и животне радости, и даље има статус ремек-дела светске кинематографије. Југословенска кинотека, у среду, 17. децембра, гледаоцима нуди могућност да се на великом платну подсете славног Грка, Базила, мадам Хортензије и незаборавне сиртаки мелодије Микиса Теодоракиса.
Мада данас тако не изгледа, филмска судбина „Грка Зорбе“ није била нимало обећавајућа. Сценарио, заснован на роману Никоса Казанцакиса, годинама су одбијали готово сви значајни холивудски студији. И публика и критика данас се слажу да је Грк Зорба улога живота Ентонија Квина, али мексичко-амерички глумац није био први избор продукције.
Видети више: http://krugovi.blogspot.com/2014/12/to-je-los-film.html
*
(Група Зз ~ Non, Je ne regrette rien ) Трагом једне омашке, или фотографије из албума песника Винка Шелоге
Трагом једне омашке, или фотографије из албума песника Вујице Бојовића (Винка Шелоге): октобар- децембар, 2014 . Песников унук у селу Голеша.
Поштовани господине Лукићу, грешком сам послао фотографију, омакло се.
Али кад се једном омакло, нека иде још која па сам послао неколико мојих аматерских, невичних, снимака, новим апаратом који сам добио на поклон.То су снимци из Вишеграда, Андрићев Град, 26. октобра 2014.
Сад се сетих да Вам пошаљем снимак родне куће у Прибојским Голешима, на Покров ове године. Водио сам унука Максима (2013.напунио десет година) да му покажем постојбину док сам још жив.
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%88%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0/%D0%B8%D0%B7-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5/
*
(ЕЗ, З 59 – Без премца) Партија изнад државе / Светислав Стефановић
Партија изнад државе , Република, 19. 10. 1920.
У моменту када се у Корушкој догађао плебисцитни пораз, и тиме најочигледније осудио шкандалозни режим који влада у самозваној краљевини СХС – у том истом моменту влада је била скроз пред кризом због једног другог шкандала, који не мање очигледно илуструје сву беду и неваљалост режима под којим живимо. Влада је скоро упала у кризу због изборног размештаја полицијског особља. И влада, која је показала своју апсолутну патриотску неспособност у питању Корушке, показала је велику патриотску „способност“ у овом другом питању. Завађени партијски табори најзад су се погодили и криза је отклоњена. И ова влада, чији су шефови и вође прокоцкали своју личну част, и који се свим силама труде да прокоцкају и част наше државе, остаје и даље да управља овом земљом на корист своју и осталих властодржаца, а на срамоту и недогледну штету и земље и несретног народа нашег. И начин на који умало није дошло до кризе, и начин на који је криза отклоњена – такве су срамоте за политички углед наше земље да такве срамоте могу својој земљи наносити заиста само људи који су стварно прокоцкали све обзире личног и јавног морала.
Видети више: http://bezpremca.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
(ЕЗ, Запис 41) Фон Вутенау,сестрић Софије Котбек-Хабсбург…
Дрезден је један од најстаријих барокних градова Немачке који су основали Лужички Срби. У његовој околини и данас постоји дворац племићке породице Wuthenau, којој припада и Аlexander von Wuthenau, немачки архитекта, историчар уметности, археолог и дипломата са службом у Аргентини и Вашингтону на крају прве четвртине 20. века.
Александар Вутенау је 1934. послат за Њујорк, али напушта дипломатску службу из политичких разлога, преселивши се у Мексико Сити где се оженио. Није могао да преживи од историје уметности, па је почео да се бави архитектуром. Између 50-ак грађевина у Мексико Ситију, пројектовао је и своју вилу с музејом преколумбовске колекције у елитном крају Сан Анхел.
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2014/12/blog-post_15.html
*
(ЕЗ, З 58 – Копча…) Две Србије у Србији / Миломир Краговић
ОНИ са дубљим џепом већ су закупили апартмане по планинама, виђенијим бањама, елитним хотелима и ресторанима, етно-селима, иностраним егзотичним дестинацијама… Да прославе „најлуђу ноћ“, да употребим ову изанђалу синтагму. И певаљке, и певачи, са својим менаџерима, задовољно трљају руке. За једно вече зарадиће нечију десетогодишњу плату.
Видети више: http://suzovci.blogspot.com/2014/12/milomir-kragovic-luda-noc-bez-sijalice.html
*
(ЕЗ, З 60 – Буба на цвету) РОБЕРТ МЕЗИ (1935), ПАУН М. ПЕТРОНИЈЕВИЋ (1936 – 1962), АЛЕХАНДРА ПИСАРНИК (1936 – 1970),МАРИН СОРЕСКУ (1936 – 1996),ДАЛИА РАВИКОВИЧ (1936 – 2005),АНТОНИО ПОРПЕТА (1936),МАРИЈА ЧУДИНА (1937 – 1986),ЖИВОДРАГ ЖИВКОВИЋ (1937 – 2002), АЛЕКСАНДАР СЕКУЛИЋ (1937 – 2009)
(Из антологије НИСУ СВЕ БОЛЕСТИ ЗА МЕНЕ / Миљурка Вукадиновића/ Душана Стојковића)
________________________
РОБЕРТ МЕЗИ (1935), САД
МРТВАЧНИЦА
Уоколо мртвачнице задах
Смрти био је одсутан. Могао си чути
Само побуњено цвијеће, мирисни запах
Опипљив као цват, нанесен у лице,
Да буде згњечен и савладан – као да је трава
На том мјесту већ прекрила носнице.
Видети више: http://simbolzavetina.blogspot.com/2014/12/1935-1936-1962-1936-1970-1936-1996-1936.html
*
(ЕЗ, Z 62) ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2014
ХОДАЊЕ ПЕСНИЧКИМ СНОВИМА
Наш Фестивал, упркос свим препрекама, наставља да живи. Ове године инострани гост нашег Фестивала била је једна од нај- значајнијих словеначких песникиња Маја Видмар, а на представ- љању наше књижевне продукције на Међународним сусретима у Београду били су бугарски песници Роман Кисјов и Пламен Планчев. У рубрици „Дародавци“ и ове године представљамо неко- лике песнике. Посебно скрећемо пажњу на Достојевског и коло младеновачких песника.
Зборник је сачувао своју концепцију. Састоји се из прегр- шти малих књига. Основицу чине – очекивано – прилози награђе- них, похваљених и одабраних песника и писаца кратких прича.
Видети више: http://zonaprelivanja.blogspot.com/2014/12/2014.html
*
(ЕЗ, Z 63) ДРУГО НЕБО РАДОМИРА СТОЈАНОВИЋА / Душан Стојковић
Када је писао о српској књижевности Јован Скерлић је заговарао и својеврсну књижевну географију. Био је посебно поносан што је сваки крај наше земље, и ослобођени и још увек неослобођен, имао своје писце. Могло би се то, нарочито данас, применити и на српску поезију. Косово и Метохија истински је расадник песничких талената. У првој лиги актуалних песника одатле (Радослав Златановић, Лазар Вучковић, Даринка Јеврић, Вукашин Костић, Радосав Стојановић, Благоје Савић, Слободан Костић, Милоје Дончић) место које запрема лирика Радомира Стојановића једно је од највидљивијих. Он сам, рођен 1942. године, аутор …
Видети више: http://zavetninovcegzavetina.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
(Библиотека НОВО САЗВЕЖЂЕ ) ТРИ ПЕСМЕ РАДОМИРА СТОЈАНОВИЋА
… КОСОВО НЕБО
Снујем
ноћима снујем бројаницу
гледам како косови лете небом
и бројаницу пресељавају у дугу
потом се облак из видела у небо сали
да попије поља тишину
Тад змијске кошуље по пољу се вуку
у будном оку у скрајнутој тишини
и свеци се иза нашег ума
дошаптавају мој сине једини
и виде како се Голеш планина множи
и како неке беле птице
црна јутра слуте
јер беле птице нису посестриме
моје несанице
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/untitledpost
*
(ЕЗ, З 56) Четири песме Драгана Борисављевића
Шта је у вину
Ин вино ест веритас
У вину је истина
Тврдило се у доба Рима
А да су питали нас
Знали би да чак и у лажи
Добро вино језик оснажи
Па река речи донесе спас
Видети више: http://bermetiardelija.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
(ЕЗ, З 64 – Рампа) ЗМАЈ СА ДАЛЕКОГ ИСТОКА…
….У центру тих нових односа, као спона и капија епохе која долази, наметнуо се домаћин – држава Србија.
Београд и Пекинг најавили су више заједничких економских и инфраструктурних
пројеката вредних око пет милијарди евра, а ојачане су и политичке везе
између две земље.
Конкретно: Србија је кинеским партнерима понудила двадесетак пројеката који би могли да обезбеде будућност нашеземље и региона у наредних неколико деценија. На понуду Београда
уследио је позитиван одговор Пекинга – да су спремни да улажу у овај део
Балкана и Европе!
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2014/12/veliki-zmaj-sa-dalekog-istoka.html
*
ЛеЗ 0008138
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 