(Четвртак, 24. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)
Веома поштовани пријатељи,
Следећи број Билтена излази као свечани, ванредни број пред Божић 2015. године – тек кроз две недеље. Стрпите се! И Ваше ће стрпљење, верујем, бити награђено. Као и претходних година,ванредни број „Стооких новина“ донеће обиље савремене српске поезије, пре свега јеног круга одабраних песника Групе Зз, али и низ других прилога. Користим прилику да Вас обавестим да је у припреми и тзв. Јесењи- зимски двоброј часописа „ЗАВЕТИНЕ+“ ( бр. 6-7/2014 -папирно издање на повећаном броју страница – 20 страна великог формата – , потрудите се да обезбедите примерак на време). Овом приликом, такође, желим да се захвалим на многим писмима, добијеним како из Србије, тако и из бивших република СФРЈ, Европе, Америке, Канаде и Русије – пре свега читаоцима, посетиоцима „Сазвежђа З“, као и сарадницима, па и оним, знаним и незнаним пријатељима по свету, који Билтен Сазвежђа шаљу својим пријатељима као поклон. Надајмо се да ће година која долази бити боља од ове која одлази; верујмо да ће мостови које „Заветине“ подижу између народа, различитих језика, раса и континената, писаца и читалаца, писаца и преводилаца, бити све сигурнији, захваљујући и новим технологијама.Свима који су нам се јављали током друге половине ове године, као и онима који су то учинили ових дана, шаљемо и једну радосну вест: „Заветине“ су коначно изашле из гетоа тиража малих издања, – према последњим изводима ГООГЛ-ове Контролне табле, Сазвежђе З. је посетило преко 1.180. 000 посетилаца. „Све што човек ради само је прирема да се доживи љубав“ (Исидора Секулић). И за цветове коприва што расту иза плотова у сенци има наде, јер Бог дотиче и те цветове у сенци. Бог је изнад свега, а човек пре свега.
Са овим речима вас најсрдачније подздрављамо.
*
(ЕЗ, Запис 5 , Србијом уздуж и попреко….) Одломци из интервјуа: или : између митарења чудовишта и уметности будућности / Александар Лукић
или: шта се променило после четрнаест година,овде,заиста?
(…………………)
БОРБА: Шта би књижевна критика на то рекла? Који су њени аршини у оцењивању књижевног дела?
Александар Лукић: Уместо књижевне критике и књижевних жирија ми имамо – метафорично речено Црног Арапина, на једној страни и на другој нашу савремену књижевност која полако умире у белом дому као пропаст мушкараца. Они ретки наши најбољи писци налик су на Боланог Дојчина. Друге судбине они ни немају, нити другу судбину могу одабрати. Ми имамо читав низ Налбантина, који су занате изучили у врзином колу епохе Хокус – покуса. Наши књижевни критичари су отуђени умишљени, мали, врло мали људи, патуљци сапети као крава која пасе
траву. Колико јуче дирљиво су се такмичили у навијању и проглашавању својих пријатеља за горостасе у српској књижевности, устоличавајући неке од њих као принчеве у поезији, а неке као Курчевић Андрије у прози – правили су листе 20.
века, деценије, „А“ листе, „Б“ листе, „сто најбољих“, притиснути под орманом. Има ли и једног српског писца последњих деценија којему треба завидети на таквој слави после свега?
Српска књижевност друге половине двадесетог века је апсолутно прецењена од сурогата. Нити има довољно уметности која је племенита, нити критике, која је света.
БОРБА: А књижевна јавност? Под чијим је она утицајем?
Александар Лукић: Књижевна јавност у нас је онаква какав је и народ. Годинама подсећа на зону сумрака. Пристала је или била натерана на обмане и притисак најутицајнијих медија, најтиражнијих дневних новина.
Видети више: http://edicijabranicevo.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
( ECUMENICAL NEWSPAPERS) „Дан шести“ / Растко Петровић
II
ПРВИ ДЕО
(извод узет с краја овог дела – нап. ур.)
_ _ ___ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _
Сада се „Рај“ међутим, пунио светом. Неки су имали чаше у рукама и Тони се подиже да поздрави сенатора којо се опраштао Тако Стеван није морао ништа да да јој каже о своме животу животу овде. Чииило му се да ништа не би ни имао да каже.
Опет је био сам усред гомиле коју није познавао. Сада су сви били ту у врту, говорећи гласно као да су уплашени од ноћи. Неко (вероватно његов пријатељ Џо) је рекао да Гордонова кућа у позадини изгледа као брод пристао уз пусто острво, а да су они сви путници који су сишли са брода на копно само неколико тренутака, да би опружили ноге, али да се не удаљују од њега да их овај не би оставио заувек у дивљини. Пронашавши излаз кроз капију зараслу биљем, изишао је на малену угшчицу изнад М-улице. Пошао је само неколико корака тим путем, који је познавао, и већ је био у потпуној самоћи. Испео се уз брежулзак и нашао се пред својом кућом испод расцветаних липа.
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2014/12/23/%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Лелуји и трепети Растка Петровића / Радомир Батуран
ЗАКЉУЧАК
1. 0. Лелуји и трепети Растка Петровића
Растко Петровић је био једна од оних стваралачких индивидуалности која се није мирила са статичким прихватањем света и жовота, онако како су их видели и тумачили било који од ”светих отаца” и ”мудрух учитеља”. Његова пренаглашена сензуалност, интелектуална запитаност и стваралачка интуиција реаговале су на сваку свежу вибрацију живота и могуће координате света, декодирајући их и утискујући хералдичке знаке самосвојне обраде у књижевној и ликовној уметности и тумачењу појава и дела у тим уметностима. Тако је, у овим двема уметностима и њиховим критикама, авангардно баштинио културну традицију свога народа.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/12/23/%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4/
*
(Пројекат САЗВЕЖЂЕ З) Постхумно објављен, монументални роман Дан шести поетичка је сума књижевног опуса и животног искуства Растка Петровића….
Condition humain: Дан шести
„Све иде ка томе да се верује у постојање извесне духовне тачке са које живот и смрт, стварно и замишљено, прошлост и будућност престају да буду схваћени противуречно.”
Андре Бретон, Други манифест надреализма
Постхумно објављен, монументални роман Дан шести поетичка је сума
књижевног опуса и животног искуства Растка Петровића, од ратног повлачења преко Албаније до боравка у емиграцији у Америци. Готово да нема значајнијег ауторовог приповедачког, песничког, путописног или есејистичког текста који свој завршни одјек није добио у Дану шестом где врхуни Петровићева опсесија да изрази тоталитет људске судбине спрам просторних и временских размера космичког трајања. Овај роман се с пуним правом може, у оном броховском смислу, назвати тоталним уметничким делом које имплицитно комуницира са целином књижевног, историјског, научног па и идеолошког искуства времена у коме је настало – од авангардних поступака монтаже и симултанизма, Џојсовог тока свести и Хакслијеве контрапунктске композиције, Ајнштајнове теорије
релативитета, Фројдове и Јунгове психоанализе. Али Дан шести је, што се данас недовољно истиче, остао наш најбољи роман о Првом светском рату који је трагичним дешавњима националне историје дао универзални, свевременски смисао….
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/drukcije/posthumnoobjavlenmonumentalniromandansestipoetickajesumaknizevnogopusaizivotnogiskustvarastkapetrovica
*
(ЕЗ, Запис 34: Фењер Диогена из Синопе ) Писац без адресе или са лошом адресом Иван Ивановић
22. нов. 2014.
Драги Мирославе,
Послови око дистрибуције „Партизана“ спречили су ме да ти на време одговорим на текст Писац са лошом адресом, који си објавио у новинама, али га и мени послао мејлом. Одмах да ти кажем да је овај текст за мене јако важан, једно што се и сам осећам као писац са лошом адресом, друго што сам се све време борио да ту адресу пронађем.
Још док сам био у провинцији, 1967, настојао сам да пронађем ту адресу, али је није било нигде. Прокупље (Куршумлија, Житни Поток…) више су били Анти-Иваново него Иваново.
Пошто сам знао да су српску књижевност створили писци из провинције, дакле „наши претходници са лошом адресом“, покушао сам да своје сапатнике организујем ван „круга двојке“. Не треба да ти кажем да сам у том настојању пропао, као и у свим другим оданде до вечности. Проблем је био, дабоме, што је књижевна пијаца била (и данас је) у Престоници, односно у Риму. Рим је одлучивао ко ће да буде писац, понеког прихватио из провинције. Мало кога. Своју власт је наметао системом награда.
Видети више: http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2014/12/blog-post_23.html
*
(ЕЗ, Запис 8 ) Француска и Србија две земље које воле књижевност…
Годишње се у Србији преведе око 250 књига са француског, од чега Француски институт подржи око 25 дела, каже Жан-Лик Гоестер, директор Француског института у Србији, најављујући Франкофони салон књига који ће бити одржан од понедељка до среде (22–24. децембра) у овој установи. Прва два дана салон ће бити отворен за посетиоце од 13 до 22 сата, а у среду од 13 до 19 сати.
– Француски институт је до сада остварио сарадњу са више од 40 издавача у Србији и за новогодишње празнике решили смо да позовемо све издаваче са којима смо сарађивали последњих година и да организујемо продајну изложбу превода са француског, а биће доступне и књиге на француском – додаје директор Гоестер. – Продаја књига биће по промотивним ценама,…
Видети више: http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/2014/12/blog-post_24.html
*
( ECUMENICAL NEWSPAPERS) Тајна професора Младеновића / Бела Тукадруз
(темат о кривотвореној историји у Срба, загранични књижевни часопис „Људи говоре“, бр. 19-20/ 2013)
Живомир Младеновић, један од најзначајнијих проучавалаца на-
родне књижевности и српског реализма, сигурно тренутно и нај-
старији живи научник на овим просторима. Рођен је у години ка-
да је умро Лаза Костић – 1910, усавршавао се на Сорбони, а први је
докторирао на тези о Јовану Скерлићу, на Београдском универзи-
тету 1940. године. Познавао је Бранимира Ћосића, породично се
дружио са Исидором Секулић. Говори и преводи са више европ-
ских језика… У разговору који је са њим водила гђа проф. др
Славица Гароња , дуговеки професор и научник изнео је на видело
једну велику тајну, која открива нешто недопустиво и у друштву
и у свету науке и књижевности. Видећете о чему је реч. ЗАВЕТИ
НЕ су одлучиле да овај разговор публикују у целини као књигу, и
објаве је као дигитално и непрофитно издање, са не само све-
српским него и планетарним дометом. За изучавање српске књи-
жевности и неславних прилика у њој у другој половини 20. века,
ова књига представља врло подстицајну грађу!..
Видети више: http://sazvezdjezavetina.files.wordpress.com/2013/10/ljg-19-20_krivotvorena-istorija.pdf
*
(Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ) ВЕЛИКИ ПРАСАК РЕЧИ
Мирослав Тодоровић
ПЕСНИК ПАУН (ПЕТРОНИЈЕВИЋ) НА КРИЛИМА ПЕСМЕ
У теби, Уметности Поезије, тражим уточиште,
јер ти макар мало за лек знаш;
за покушај да се, Маштом и Речју, ублажи бол.
Кавафи
Песник Паун Петронијевић (1936 – 1962) је минуо светом, прерано отишао преко „високог усудног брега“ (Р. Андрић). Разболео се у 15 години, умро „не рекавши се до краја“ (Ршумовић) 1962. Те године, када се његов земаљски живот завршио, браћа Ђоковићи из Брекова, Милан и Милојко, штампали су му прву збирку песама „Пастир тражи дно неба“ (Избор Добрице Ерића). Збирке „Пастир тражи дно неба“ и „Крајњем свемиру журим“ симболизују узлет у сфере поезије, а садржином „илуструју песникова интересовања, расположења и уметнички домет“ (М. Пашић).
Видети више: https://sites.google.com/site/vlaskeiciganskepesme/osvrti/velikiprasakreciipesme
*
(Библиотека ПРЕТЕК, 2) ТРИ ПЕСМЕ / Радивој Шајтинац
ДОКУМЕНТ НЕВАЖЕЋЕГ ОГЛАШАВАЊА
Пишем
Поезију
Славим свој свечани сукоб
Са животом
Најсвечанији преображај
Самоуништења
Непоштован и мрзак
Крупним речима
Ситница у условно последичном
схватању човека
Сит ко никад
Гладан увек
Богато убог
Видети више: https://sites.google.com/site/krmikovac/knizevnost-otpora/dvepesmeradivojsajtinac
*
(Група Зз) Плочник / Д. Борисављевић
Реконстуисане куће и занати какви су били пре седам миленијума, када се овде, први пут у Европи топио бакар. Плочник на туристичкој мапи Србије
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA/
*
ЛеЗ 0008141
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 