(Субота, 14. фебруар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
(ПИСМА) Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)
(24. јануар 2015)
Драги Мирославе,
По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их.
Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега и читао нови број ”Заветина”. И ево шта сам забележио:
Потребне као хлеб, као вода, односно као што је потребно оном ”мраву што уз стабло мили – … сунца и шећера”!
(Радомир Батуран)
Драги Мирославе Лукићу,
Хвала Вам и на овом и на свим претходним издањима билтена Сазвежђе
Заветина. Посебно бих похвалио двоброј 6-7 Заветине плус – штампане на
папиру и урезане на ЦД. Новине су заиста стооке. Све виде, све
забележе. Наравно битно и суштинско. Не баве се спорадичношћу.
Препуне. Информативне, И мудре. И доучне. И поучне. И научне. Праведне
су према свакоме. Према свачијем стваралаштву. Непогрешиво искрене.
Враћају ствари на своје место. Не баве се фарисејством као многе
књижевне новине и часописи. Не трпе лаж. Ни глупост. Препознају
вредност. Објављују нова и заборављена имена. Исправљају неправде
нанете, током деценија и векова, нашим ствараоцима. Њихова дела
враћају у жижу јавности.
Просто су загрцнуте од жеље да се све каже, одмах и сада.
(Мирослав Димитријевић)
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2015/02/09/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE/
*
(АНЂЕО СА ЛАМПОМ) СРБИЈОМ УЗДУЖ И ПОПРЕКО… Вражје стене.Пчиња… Гнездо и др.
Видети више: http://zonaprelivanja.blogspot.com/
Или: Бели Тукадуз. Канал ЗАВЕТИНЕ+
Вражје стене.Пчиња http://youtu.be/qLMNf7iKBbc
Гнездо http://youtu.be/ePYKvh98BY8
Србијом уздуж и попреко http://youtu.be/77Ep1pwzuRE
Пчиња http://youtu.be/5PtYorvgGxs
Бабље лето http://youtu.be/OWpANGJzXlw
*
(БОБОК) Скривено благо
Миџор је један од врхова Старе планине који се налази десетак километара северно од села Топли До или 35км од Пирота. Недалеко од поменутог села су резервати природе Браткова страна и Вражја глава. Надморска висина Миџора је 2169 метара и својом висином заузима четрнаесто место у Србији. Од њега су виши само врхови на Проклетијама и Шар планини, а ако посматрамо ужу Србију, онда је највиши врх у Србији. Из Топлог Дола на Миџор се стиже стазом преко Дугог била. У околини Миџора нема богатих шума, само густе планинске траве и високе папрати. Јосип Панчић је десетак биљних врста са Миџора окарактерисао као веома ретке, а неке и ендемичне. На врху Миџора је камена пирамида, која означава, не само највишу тачку, већ и државну границу. Планинари који доспеју до Миџора имају задовољство да уживају у прекрасној панорами пред њима. Са крова Старе планине све је као на дохват руке, поглед допире десетинама километара около
Видети више: http://kapijazavetina.blogspot.com/2015/02/blog-post.html
*
(КО ВРАПЧИЈИ КЉУН) Господо, Планина даје посланике, рече наставник Раденковић, а Морава тикве…
Несврта/ Звонко Николов
Возимо се уз монотон звук брисача и логореичан напад Председника. Уста није затворио од Ниша до Ораовице, али из читаве бујице анегдота, крпица сећања, реминисценција, дигресија и козна чега није све ту било, издваја се једна причица везана за његовог оца, наставника српско-хрватског у школи моравског села Чокот. Најбољ ђак те школе био је ђак пешак са неке оближње планине, Јастрепца или Селичевице. Чокотанима није било јасно како дете које пешачи сатима и оскудева у времену за учење може да буде најбоље а да му се њихови чокотанчићи немогу ни принети. Господо, Планина даје посланике, рече наставник Раденковић, а Морава тикве. Прича је поучна односи се и на….
Видети више: http://zavetineoglasi.blogspot.com/2015/02/blog-post.html
*
(БОБОК БОБОК БОБОК) Срби, Дунав и Сава су ваш Мисисипи!
ПОЗНАВАТИ Грегорија Русовича у Њу Орлеансу је привилегија. За Американце, он је херој обнове овог града после урагана Катрин. Оперативни директор је највеће поморске компаније у овом граду „Трансоцеанаиц Традинг анд Девелопмент Цомпанy ЛЦЦ“. Председавајући је борда директора луке Њу Орлеанс, која је по величини и промету пета у свету, а само у Луизијани од ње живи 160.000 људи. Лука на Мисисипију је главна транзитна прекоокеанска тачка за 33 америчке савезне државе.
Мистер Грег, како га овде зову, председавајући је Грађанског комитета полиције и грађана Њу Орлеанса за борбу против криминала и председавајући је истог таквог Комитета за правни систем и судове. Господин Русович је и почасни српски конзул у Америци, а потиче из фамилије где та част и обавеза постоји већ три колена уназад.
Видети више: https://vrtsvetepetke.wordpress.com/2015/02/12/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2-%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%88-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%B8/
*
(БОБОК, БОБОК) Чије је политичко чедо – Ципрас?
…
Уз неспоран политички узлет Алексиса Ципраса готово обавезно се спомиње име Ангеле Меркел – у политичку орбиту лансирала га је побуна против њеног диктата беспоговорне и ригорозне штедње Алексис Ципрас је преко ноћи постао политичка звезда готово планетарних размера. Стигао ниоткуда.
Није потомак моћних политичких династија, Папандреуа и Караманлиса, које деценијама нису напуштале, другима препуштале, грчки трон. Није син богатих „Оназиса”.
Јуноша који је, на пречац, из политичке колевке ускочио у понорну арену високе политике. Незнанац који је, намах, постао препознатљив лик, за чијом биографијом не треба трагати – ено, га у ударним вестима најмоћнијих електронских медија, на првим страницама новина, на насловницима најутицајнијих недељника.
Видети више: http://zavetinealineja.blogspot.com/2015/02/blog-post.html
*
(БОБОК) РЕКЛАМА, РЕКЛАМЕРСТВО
Реклама је трговачки део посла, и она је често завијена у неке обланде. Како на масовним медијима, тако и на интернету. Наслови таквих реклама су, често, бомбастични, дречави, и такви какви јесу, сами наслови, не иду даље од скретањња пажње, чистог рекламерства. Ево како се хвали једна књига, и при том се рекламира и једна бања. Одломак. Најзанимљивије тамо није наслов (Поп Мартин и скривено благо Источне Србије), већ фотографски приолог – фотографије предела ове недовољно познате области.
„Не знам да ли ми се више допао опис последњег погледа Поп Мартина упућеног Лазару, Донкина исповест или беседа новинара Васе о психологији златара. Имао сам утисак да читам Иву Андрића.
Али, хоћу нешто више да кажем о овим легендама што ће вас још више учврстити у одлуци да набавите књигу и да бар за тренутак закорачите у стара времена данашње југоисточне Србије.
Видети више: http://kapijazavetina.blogspot.com/2015/02/blog-post_10.html
*
(ЋУБАСТИ ЛЕПЕЗАНИ) СРПСКА СИРИЗА
ЗАМЕНА НЕОЛИБЕРАЛНОЈ МАНТРИ Политички аналитичар Ђорђе
Вукадиновић оцењује да у Србији постоји потреба за снагом која би била
пандан Сиризи, али да Вулин и Стефановић који се јавно „кандидују“ нису
аутентични носиоци те идеје: – Свакако да Србија жуди за алтернативом
неолибералној мантри. Идеја Сиризе може бити примамљива и за опозициона
окупљања али сама власт за то прави простор. И разне спољне силе вуку
политичке конце, али Запад никад овде не би правио аутентичну Сиризу,
која се не би појавила ни у Грчкој да су се они питали.
Видети више: http://saharaamazon.blogspot.com/2015/02/blog-post.html
*
(ЛЕКСИКОН СЗ) ДЕЦЕНИЈУ КАСНИЈЕ – НОВИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ ЗАВЕТИНА
… Па није ваљда све тако црно?
– Још увек је, да тако кажем, ни бело ни црно ни сасвим црвено – већ црнобелоцрвеномутно…Ја сам ових дана објавио као дигитално издање књигу БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО. Захваљујући, пре свега, Заветинама, тј. Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ, Агрегатима Заветина, које доживљављм – немојте ми замерити – и као агрегате нове српске културе и књижевности, која се дистанцира од пустоши и непочинстава културе и књижевности коју су наметали комунисти и њихови полит-комесари и наметачи разних фела. Захваљујући Сазвежђу ЗАВЕТИНА, данас је ситуација, нешто другачија него пре десет година! Мање је црна, зато што смо успели да трасирамо пут једном електронском медију, којем се верује, и који крчи свој планетарни пут. Објавили смо недавно и књигу стогодишњег професора др Живомира Младеновића, учнили је доступним читавој Србији, Европи и планети. Та исповест открива један случају, који вероватно није и једини – како се то радило и гушило и прогонило у Титовој Југославији, безмало више од пола века. Како су чувени писци и академици крали рукописе својим колегама, присвајали их и објављивали под својим именима, а праве ауторе гушили и покушавали и да их ликвидирају како би сакрили истина…
– Много има сакривених истина у најсуштинскијем значењу овог израза.То је и данас табу тема у Србији… Али, на сву срећу, постоје и писци друге, не оне константиновићевске, знате већ које друге псеудо-Србије, него друге друкчије Србије, некомпромитовани писци, који делују на принципу тихе воде – дела тих новајлија долазе, надолазе, и она доводе у питање много тога што овде покушавају да наметну наследници Глигорића и других партијских моћника из сенке…Заветине ће такве писце и дела афирмисати…
Видети више: http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.com/2010/09/blog-post_21.html
*
(ЛЕКСИКОН СЗ) НОВИ РАСКОЉНИКОВ?
… Непомично тело старице пронашла је у понедељак, око 14 часова,
геронтолошка сестра, која ју је више пута недељно обилазила и помагала
јој. Она се, како „Новости“ сазнају из извора блиских истрази, прво
изненадила када је видела да су улазна врата од стана број 5, у којем је
живела др љиљане Шуловић Милојевић, откључана, а потом се још више
шокирала кад је ушла унутра и угледала језив призор – старицу како лежи у
локви крви, крв на зидовима стана, разбацане ствари по њему и
уплашеног пса, црну пудлу, који је тужно цвилео поред своје мртве
газдарице.
Више: http://xn--agregatzavetin-ewl.blogspot.com/2014/02/bivsa-predsednica-kola-srpskih-sestara.html
*
(КОВИОНА) Ковиона, то је Миланов сан
…Ковиона?То је Ћосића изненадило. Био је затечен:шта може бити Ковиона?
Помогла му је Ракићева супруга Милица: Ковиона, то је Миланов сан. Ви не знате где је то?Код Рипња. Ту ћемо направити кућу и живети у успоменама. Милан Ракић принудно је пензионисан крајем априла 1933. године. Министарски указ затекао га је на месту посланика у Риму. Одатле је отпутовао са женом у Париз, на неколико месеци. У Београд се вратио пред крај 1933. године.
Бранимир Ћосић, болешљив од детињства, умро је од грудобоље 29. јануара 1934. године.
Јесу ли се – крајем 1933, почетком 1934 – Ћосић и Ракић видели?
Прича Ћосићу обећана – није се догодила.
Ковиона се, Ракићу, није догодила…Цитирано према књизи Јована Пејчића МИЛАН РАКИЋ НА КОСОВУ. Завет – песма – чин, Београд, 2006, Конрас, 436 стр., стр. 215
Видети више: http://identitet2007.blogspot.com/search/label/%D0%9B%D0%B5%D0%97%2000000099
*
(КОВИОНА) Одломак из Бележнице
(Средином децембра, предсказивали су ми почетак Лепог и Новог. Размишљао сам шта то може бити. Падале су ми разне претпоставке на памет; међутим, није било ништа од онога што је могло бити. Нисам препознао Лепо и Ново, јер све што ми се догађало до краја 2001. године било је више Ружно и Старо. На то више не треба трошити речи…)
Видети више: http://identitet2007.blogspot.com/search/label/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%B4%D0%BE%D1%86%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5
*
ЛеЗ 0008156
(002) Архив ДИБИДрУС 