(Уторак, 17. фебруар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)
Веома уважени пријатељи,
Још једном Вас подсећамо да се приближава почетак пролећа. Могли смо и можемо и чинићемо то и убудуће да издајемо, штампамо и публикујемо скупљу и јефтинију верзију часописа „Заветине+“, ону на папиру, и ону на ЦД, по цени од 299,00 и 210,00 дин. Осам бројева. Часопис који се дуго спрема и излази четири пута годишње најмање, продаје се по цени једног мушког подшишивања. Не џабе. ЏАБЕ је најскупље.
Подсећамо, ево, средином фебруара 2015. године да је у припреми нови пролећни двоброј часописа „Заветине+“ , 8- 9/2015, и позивамо Вас да се претплатите на овај часопис. Претплата је иста као и претходне године (2000,00 дин – плус поштански трошкови – само за претплатнике из иностранства). Овај позив, тј. услов, важи до 22. марта 2015. године. Претплатници из иностранства шаљу претплату преко Western Uniona на адресу Мирослав Лукић 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија. Молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишу у електронској поруци (miroslav7275@gmail.com) и број Control number.
Надам се да смо успели да вас убедимо како је сан о бесплатним новинама скуп и апсурдан. Џабе је најскупље…
PS. – Замолио бих Вас још нешто. Ви, драги пријатељи, који добијате овај „Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ директно од нас, видим, препоручујете га даље, својим пријатељима и познаницима. то није лоше, али понекад производи неспоразуме, јер се онда понеки од особа којима сте „Билтен“ послали или препоручили јављају нама и љуте на нас. Зато, ако баш понекад, и пожелите да препоручите понеки „Билтен..“, молим Вас, учините то, пошаљите – али само особама које лично познајете…
___
*
(БОБОК) БОБОК / Ф. М. Достојевски
Овога пута доносим Записе једног лица. То нисам ја, то је неко друго лице. Мислим да више није потребан никакав други предговор.
*
Пре три дана, рећи ће ми тако Семјон Ардалионович:
— Та хоћеш ли ти, Иване Иваничу, једном бити трезан, кажи ми, забога?
Необичан захтев. Не љутим се — ја сам човек бојаж- љив. Но, ето, мене су и лудаком прогласили. Једном је, слу- чајно, уметник насликао мој портрет: »Ти си«, вели, »ипак писац«. Ја сам му дозволио, и он га је изложио. Читам тада: »Идите, погледајте то болесно лице које није далеко од лудила«.
Није важно, али како то тако одмах дати у штампу? У штампи би све требало да је ваљано, тамо би требало идеала, а овде…
Ваља рећи, бар увијено, због тога постоји стил. Али не, неће он увијено. Данас се губе и хумор и леп стил, уместо духовитости узима се псовка. Не љутим се: нисам ја не знам какав писац да бих полудео. Написао сам и приповест, али нису хтели да је објаве. Написао сам и фељтон, но и то су одбили да штампају. Много сам фељтона нудио разним ре- дакцијама, и свуда су ме одбијали — »соли« ту нема у вас, веле.
— Какве соли, — питам ја уз подсмех, — да није грчке?
Онај ме и не схвата. Сада махом преводим за издаваче с француског. Пишем и рекламе трговцима: »Реткост! Црвени чај с плантажа…«, а за панегирик његовом превасходству, покојном Петру Матвејевичу, примио сам знатну суму. …
Видети више: http://kapijazavetina.blogspot.com/2015/02/blog-post_13.html
*
(БОБОК, БОБОК) БОБОК (наставак) Ф. М. Достојевски
*
— Ја бих поживео! Да .. . знате … ја бих поживео!, — чу се, наједном, нови глас који је долазио негде између генерала и оне нервозне госпође.
— Зар не чујете, ваше превасходство, онај опет о истом. Ћути тако три дана, па ће наједном: »Ја бих поживео, знате, ја бих поживео«. И то казује с неком слашћу, хи, хи!
— Лакомислено!
— То га мучи, ваше превасходство, знате, он већ тоне у сан, још од априла је овде, и све тако, одједном: »Ја бих поживео!«
— Ипак је досадно, — рече његово превасходство.
— Да, досадно, ваше превасходство, хајде да опет пе- вамо Авдотју Игњатјевну, хи, хи?
— А, не, хвала вам. Не трпим ту свађалицу која се дере.
— А ја вас обојицу не трпим, — рече с презиром ова. — Вас двојица сте веома досадни, ништа лепо не знате да испричате. Знам ја о вама, ваше превасходство, једну причи- цу, како вас је једном испод једног брачног кревета неки лакеј метлом потерао, не размећите ми се и ви.
— Одвратна жена!, — прогунђа генерал кроз зубе.
— Мајчице, Авдотја Ингњатјевна, повика наједном ду- ћанџија, — моја госпођо, кажи ми, да ли се ја то молим, или се друго нешто збива?
— Ах, овај опет исто пита, предосећала сам, осећа се задах од њега, смрад неки, то се он преврће!
— Не преврћем се ја, мајчице, не осећа се задах од мене, моје је тело сасвим очувано, а ви, ви сте почели да трулите, од вас се шири неподношљив задах, чак и за овакво место. Ја само из пристојности ћутим.
— Ах, како вређа, одвратно! Од њега заудара, а он мене оптужује.
Видети више: http://zavetinealineja.blogspot.com/2015/02/blog-post_13.html
*
(БОБОК, БОБОК, БОБОК) БОБОК (крај) Ф. М. Достојевски
*
Не, не могу да допустим. Не, доиста, не! Бобок мене не буни (показало се да је он — бобок!).
Разврат на оваквом месту, разврат последњих нада, надуваних лешева који труле и — не штеде ни последње тре- нутке свести! Њима су ти тренуци дати, поклоњени, и. . . И, што могу да допустим!
Посетичу и друге категорије, послушаћу свуда. То је важно, свуда ваља послушати, не само на једном месту, да би се стекла целовита представа. Можда ћу срести нешто утешно.
А овима ћу обавезно поново доћи. Обећали су да ће причати своје животе, разне згоде. Фуј! Али, доћи ћу, обавезно ћу доћи: савест ми то налаже!
Понудићу редакцији Грађанина. Онамо су такође били изложили портрет једног уредника. Можда ће ми објавити.
*
(ЕCUMENICAL NEWSPAPERS) ПОЕЗИЈА ОД ОВОГ СВЕТА / Мирољуб Милановић
Александар Лукић : „ Јаспис“ , Нар. књига/Алфа, Бгд., 2007.
Већ самим насловом једне од песама збирке „Јаспис“ Александра Лукића, одређен је њен мотивски слој као и оштра супротстављеност поезији истрошених тема, површног родољубља, вечних питања,општих места и помодне духовности, а наглашено опредељење за савремени живот и истину о њему. Стварност савременог живота биће тематска осовина ове збирке , често пресна и огољена, каткад полемичка, али увек у тежњи за праведношћу и истином. Етичност је њена мисао водиља. Непоштедан према другима али и себи, са увек истакнутим ставом. И доследношћу, ретком особином код савремених песника. Јаспис је драги камен али и Ја-спис, субјективност. Потпуна одговорност песничког субјекта за изговорену реч. Поистовећење песника и дела.
*
(ЗАВЕТИНЕ Инсајдер) О страначком животу између два рата / Светислав Стефановић
О демократији без демократизма [1]
Република, 20. 03. 1920
Покојни Скерлић је, у свом првом великом говору, као члан Главног одбора, на Земаљском збору Самосталне радикалне странке, подвргао био општој критици тада већ десет година рада те странке, истичући њену стерилност, њен чисто негативни карактер, исцрпен у негацији и борби против радикала и сконцентрисан, тако рећи, на саму личност Николе Пашића. Тражио је шире, демократскије организовање и делање странке. И, потом, као народни посланик, покушао је то сам у Народној Скупштини; но успео је да брзо буде ућуткан и умртвљен од својих сопствених другова.
*
(СРБИЈОМ УЗДУЖ И ПОПРЕКО ) НЕПРЕКИДНА ОДБРАНА ОД ПОСТВАРЕЊА / Мирољуб Милановић
Зоран Мандић:“Нестварни штафелај“, Браничево,Пожаревац , 2005.
Збирка песама Зорана Мандића „Нестварни штафелај“, штампана у едицији Браничева 2005., остала је у сенци касније објављених књига овог песника,тематски и уметнички зрелије збирке „Мали (п)огледи“ 2006. и најбоље од досад објављених књига песама овог песника „Бог у продавници огледала“ 2010., књиге поезије по којој ће се , поред других, мерити и вредновати српски песнички језик, тачније, шта је тим језиком могло бити уметнички уобличено. Јер , упркос постмодернистичким теоријама да је текст превасходан, потребно је подсетити се да је и текст настао на језику. Песник Мандић у „Малим (п)огледима“ штампаним годину дана касније,отворено каже: „Увек ћу волети свој матерњи језик“ (1). То осећање припадности језику и тлу на коме је настао, као и духовним претходницима у последња два века, неће овом песнику бити сметња за истраживање и усвајање нових песничких вредности, па и постмодернистичких, које овај песник са великом уметничком смелошћу осваја. Треба рећи: доводи их у склад. Знак правог талента.
Видети више: http://edicijabranicevo.blogspot.com/2015/02/blog-post_14.html
*
(Библиотека САВА КАПИЈА) ПРОМИСАО / Мирослав Тодоровић
Зид* = певања Стојана Богдановића
Има зидова великих као песма. – С. Богдановић
Симболика и метафорика зида од искона до данашњих дана одликује кључну тему нових певања Стојана Богдановића. Познат као математичар значајног опуса, аутор бројних песничких збирки, идући истовремено на више стаза, животним и стварала-чким стигао је, после седамдесет љета, до зида (песничког). Као у Тиновом дистиху: „Ми смо ишли путем. Пут је био дуг. / Касно опазисмо да је тај пут круг“. Код Стојана Богдановића то је круг (кругови песмом) песме. И све досадашње збирке су својеврсни кругови. Песнички кругови Стојана Богдановића.
Видети више: https://sites.google.com/site/mesecevluk/ocene-i-prikazi/promisaomiroslavtodorovic
*
(МЕЂУПРОСТОР) ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
( = komentari na članak: ИНТЕРВЈУ: ФЛОРАНС НОАВИЛ, писац и критичар „Монда” Још има џинова литературе. Они који мисле да је интелектуални и књижевни живот у Француској замро после Сартра и Дирасове – греше
*
(Група Зз) АТЛАС У КОЖНОМ ПОВЕЗУ / Милан Косовић
ЈЕСМО ЈУЧЕ, ЈУТРОС ЈОК !
Јесење је јутро
Југом јахач јаше
Јел је јатаган у јендеку
Јел је јагорчевина
Јелен с јесени једнорога јури
Јауче јастреб над јендеком
Јагње јечи над јамом
Јаничари јазбином јуре
Јорган јасле јамболија
Јовањданско јемствовање
Јемствеников јаук
Видети више: http://simbolzavetina.blogspot.com/2015/02/blog-post.html
*
( ЗВЕКИР ) КИНЕСКИ ШАШ
ЧАК 30.000 хектара У Србији је “болесно”, деградирано земљиште. Уз то, сручњаци процењују да сваке године око 4.000 нових хектара пољопривредног земљишта “униште” рударски копови, индустрија, саобраћај, депоније, јаловишта…
Овакво земљиште у свету одавно се лечи сађењем мискантуса, биљке познате и као кинески шаш. Реч је о изузетном биоенергенту, чија је топлотна моћ два пута већа од колубарског лигнита. Однедавно мискантус је стигао на пробу и у Србију. На захтев Електропривреде Србије, Факултет за примењену екологију “Футура” Универзитета Сингидунум започео је експериментално гајење ове биљке.
Видети више: http://intervjuzavetine.blogspot.com/2015/02/blog-post.html
*
(Група Зз ~ Non, Je ne regrette rien ) Шифра: “Глава у чорби“ / Милан Живановић
- Још нисмо одрасли. Најпопуларнија је игра жмурке.
- Да је међународни суд за ратне злочине у Ротердаму, имали бисмо нову „Похвалу лудости“.
- Највећи српски „издајник“ је Тесла.
- Нисам престао да копам. Не може да стане све што не смем да кажем.
*
(ИНИЦИЈАТИВА Севераца. In partibus infidelium ) Геноцид ,суицид , Кадаре, Дмитровић, и коментари
Албански писац, Исмаил Кадаре, који већ ценијама живи у Француској, огласио се поводом мистериозног исељавања Албанаца с Косова и Метохије. Није му јасно, каже, о чему се ту ради, зашто одлазе „са своје земље“. Кадаре процес који, истина, није баш лако објашњив, назива геноцидом – расељавање је једна од најозбиљнијих форми геноцида и води ка уништавању нације, вели – изражавајући страх да је
Косово на путу уништења.
Шта је на сцени? Да ли је пукла „љубав“ Албанаца и великих сила? Није ли
све ово што се догађа на рубном простору Евроазије, у Грчкој, горе на
кавкаском гребену, спустило акције косметских Албанаца на за њих
трагично низак ниво.
Видети више: http://fabrikamaslacaka.blogspot.com/2015/02/blog-post.html
*
(ПРОТОТИП) (Азбучник Прототипа Енцикопедије ЗАВЕТИНА)
Слово В
*
ЛеЗ 0008158
(002) Архив ДИБИДрУС 
За овај рад и труд не постоје речи хвале и захвалности читалаца, него ентузијазам који је овде испољен је енорман. Хвала Вам што у једном даху читамо Ваше и наше Заветине, за све ово што радите не постоје речи које су достојне Вашем труду. Зато ћу имати скромне песничке слободе и рећи да са Заветинама потписујем љубав до нераскида !
С неизмерном оданошћу и великим поштовањем, хвала на оставштини за потомство
Милан С. Косовић- песник,потомак славних Срба и два српска устаника