Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00326)

(Уторак, 24. фебруар 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)

*
(ПРОТОТИП) Ђ – (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 00000251, НАГРАДЕ И КОМЕНТАРИ (1) ЖИРИ „ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ“ ИЗАБРАО. – Занимљива грађа, за сутра и прекосутра,
ЛеЗ 00000252, РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЋУРАНА И ЋУРКЕ
ЛеЗ 00000253, Превредновање. Најкраће могуће речено
ЛеЗ 00000254, ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊЕ
(темат првог двоброја Браничева за 2011)
ЛеЗ 00000255, КАЉУГА ТИТОИЗМА. Према свецу И тропар. Филм
ЛеЗ 00000256, ПОВРАТНО КОЛО. НЕПРИЛИКЕ.. (Александар Лукић, поезија)
Видети више: Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА: https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/%D0%B4/%D1%92/
*
(Жика Шешир) Божидар Митровић: КОЛОВЕНИ
Отпремљено је 24.08.2010.
Српска академија наука пре пет година под руководством Археомитолоског института САД организовала је Међународни симпозијум о неолитском систему симбола југоисточне Европе, на којем је покушано да се промени назив Винчанска азбука на Подунавско писмо.
Један од оних који се том приликом побунио и о томе јавно говорио био је Божидар Митровић / рођен 1953. /, доктор правних наука који живи у Москви и који је у својим истраживањима показао да је римско право по пореклу било етруско-римско право.
Охрабрује податак да је председник Русије Дмитриј Медведев формирао комисију за борбу против фалсификата целокупне историје.
ТВ реализација: Живорад Јанковић,новинар, сниматељ: Милован Бојчић, монтажа: Ненад Савић, 20.август 2010. Ваљево.
Видети више: http://youtu.be/deAdtv64kEQ

Старинска фотографија, аутентична, или плакат за "Ново Друштво СУЗ" — Старинска фотографија, аутентична, или плакат за **„Ново Друштво СУЗ“**

(СУРБИТА) Хиландар најважнији камен темељац српске историје и цивилизације, вере, културе

…. Душан Миловановић, кустос Музеја примењене уметности и аутор ове репрезентативне поставке, овим поводом за „Политику” каже:
– Изложба је документарно-материјалног карактера, а најважније је што је почело публиковање грађе коју је моја екипа у истраживању дугом тридесетак година успела да прикупи. На темељима ове баштине и данас људи стварају. О томе сведоче пратеће изложбе (од 6. до 30. новембра): у галерији „Жад” у склопу нашег музеја посетиоци ће моћи да виде поставку „Снови Хиландара – уникатни накит” Славољуба Галића Данија, златара из Крагујевца који је направио колекцију уникатног накита, као и изложбу „Исијавање – зидни рељефи” Зорана Туркана из Вршца, на којој ће бити представљено двадесетак рељефа. Потом ће од 4. децембра до 15. јануара 2009. у „Жаду” бити отворена изложба „Запис” уметничких фотографа Момчила Вуковића, Рајка Каришића, Томислава Петернека, Милинка Стефановића, Драгана С. Танасијевића који су на најлепши начин овековечили Хиландар.
Видети више: http://dalekoodsunca.blogspot.com/2015/02/blog-post_23.html

*
(ЋУРАНИ) КЊИГА „Српско срце Јоханово“

КЊИГА „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића, према речима аутора, могла би ускоро да оживи на филму, и то са редитељским потписом славног Никите Михалкова. Ову потресну причу која је до сада доживела 11 издања, руском редитељу понудио је издавач „Поета“ из Београда.
Истинито сведочанство о страдању Срба на Косову и Метохији испричано кроз судбину богатог Немца, Јохана Вагнера, недавно је представљено у Зворнику. Пред читаоцима је роман о злогласној трговини органима, коју су починили Албанци на Косову.
Видети више: http://krugovi.blogspot.com/2015/02/blog-post_22.html

*
(ИЗА СПУШТЕНИХ ЗАВЕСА) „ЋАТА“, пилот мига 21

… Ацо Петровић, ког су пријатељи звали Ћата, летео је авионом „миг 21“. Из службеног пиштоља убио се у купатилу у стану у Љешкој улици на Бановом брду 17. фебруара.Петровић је кобног дана испратио децу у школу, написао опроштајно писмо и убио се из службеног пиштоља. Иза себе је оставио незапослену супругу Оливеру и троје деце
Видети више: http://akademijaalhemije.blogspot.com/2015/02/21.html

(ПРЕВРЕДНОВАЊЕ НЕИЗБЕЖНО) Наивно веровање у правичност
(„– Доведене су у питање вредности према којима смо управљали наш историјски ход. Полом је почео грађанским ратом, и расцеп народног организма из 1945. године одонда се разгранава и продубљује. Веровали смо у добри дух Историје, у њену правичност и рационалност, и та се вера показала наивна, лоше заснована. Историја нас је изиграла, и ми смо сами себе, у њој, обманули. У једном часу, свет се окренуо наглавце, и ми смо, у том свету, изгубили оријентир и веру у себе – каже Данојлић.“)
http://prevrednovanje.blogspot.com/2015/02/blog-post.html

*
(МАЈМУНСКА ЗАВЕРА) СПОМЕНИК КЊИЖЕВНОЈ НАГРАДИ “ГОСПОЂИН ВИР” / Александар Лукић

Са кожним обољењем на лицу
за влажних дана- пресуду тркеља
Директор за… Где си ба! Cavalleria rusticana
титоистички син. Учкур старих гаћа
везан у чвор, како каже кума Гита.

Каква књижевна награда, који курац,
какви бакрачи, из соца цедите соц:
мислите глупи другови – њоње
незнају куд циљате. Ха,ха,ха!
Даду ли вам дадину кокошарску
укидај машкараду одмах: јебите
се скупа. Реликти реакције – цврц.

Пет година толеришемо тираду,
дишући у смраду пете колоне.
Е, па ево вам ђока, видите: загуљен.
Свирцензи курцензи манифест
безданих духова нек се носи…

Катастрофа! Катастрофа!

И каква је то књижевна награда
„Госпођин вир”: нула нулића*.
Гледе другова јемче једногласно: шупље говно.
Видети више: https://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2015/02/23/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%92%D0%B8/

(ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА) Мртвом штоперицом ноћ кристална мери крвослове своје / Милоје Дончић

ИСКОПНИЦЕ

Ископ први

Књижара Светлост, списак исти:
подземна рација.
У папирној хумци, на носећој писти
једна је горела генерација
у трулој катоди, на маслачку касном,
на црвеној води
где веслају Гарибалди глумци.
Ископ други

У Дечанској 14,
на греди пламеној висио је Обрен,
курир стари, борац из три рата.
Кроз пепео изгорелих књига
архиву Љубе Давидовића
отворио је ходочасник маршалата.

Ископ пети

Низ зид Свесловенске књижарнице
цурио је лепак из платнене кесе.
Рукавица с прстом одсечена
траг мравље патроле.
Крај крваве завесе
лежала је служавка носећа,
са очима пуним смоле.

Ископ шести

У гробу дубоком Напредак почива:
кутије се црне од утеклог песка
преко џепног сата Григорија,
бројаница сива.
У фиоци костур-свеска.
Усред магле златне пиштаљке се сјаје
мртвом штоперицом ноћ кристална
мери крвослове своје.
Видети више: https://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2015/02/23/%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%88%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%BE%D1%9B-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8/
*

(ЂАВОЉА КАПИЈА) АВРАМОВА ЦУРА / Драган Борисављевић

Аврама Вељковића
Могао си да нађеш
Само у кафани
У по дана
И у пола ноћи
И у шуми у лову са керовима
Са којима је сам причао нешто
Почесто што нико разумео није
Волео је он и да попије
А да се не напије
И да баци карту
Која ће да добије
И да то одмах
Подели са друштвом
И да кући
Никад
Ништа
Не донесе
Ни из кафане
А ни из лова
Почесто
Како су она деца
Онолика
Расла
Сам Бог зна
Крај шанка
Њега и рат затече
И ни Немци ни Бугари
Не питаше га ништа
Са овима нашима
Како их је звао
Причао је приче велике
Он на српском
Они на бугарском
Свеједно
Разумели су се добро
Видети више: http://cafebookzavetine.blogspot.com/2015/02/blog-post.html