(Субота – недеља, 25. -26. април 2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)
*
Продужили смо рок за годишњу претплату (2000,00 динара) на часопис „ЗАВЕТИНЕ+“ до Ђурђевдана, 6. маја 2015. (Поручиоци из иностранства, и свих бивших југословенских република плаћају и поштарину!!) Часопис излази из штампе: за Спасовдан , у четвртак, 21. мај 2015.
Садржај двоброја часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, Бр 8 -9, јануар – мај 2015.
Ф. М. Достојевски, Дневник писца 1873. (Увод)(1,2) —Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури (1) —Момчило Настасијевић, У одбрану човека (1, 4) —Шифра “Јегуља”.Енциклопедија уврежених идеја (1, 5-19) —Улак или Застава “Заветина”: из Билтена Сазвежђе 00321 (2,11,16,17, 20) — Александар Лукић, Споменик књижевној награди “Госпођин вир” и друге песме (3, 9, 15) —Б. Тукадруз, Дневник ПРЕТЕКА (3,4)) —ВЕЛИКА СИВА СВЕСКА Момчила Настасијевића или 77 година после (Плач, Превртила се несрећна паланка и др.) (4, 7,9, 10, 11) — Новица Петковић † ,ПРИРЕЂИВАЊЕ КЊИГЕ (реч је о првој књ. Сабраних дела М. Н. – I-Поезија, ) (4,6) — Афоризми Владимира Јовићевића Јова † 2011. (6) —Миодраг Мркић (1932 -), Фрагменти о Мирославу Лукићу (одломци) (8) — Винаверов сокак: Светислав Стефановић, Бранко Лазаревић… (12,13) —„Пародија жанрова у Пантологији новије српске пеленгирике Станислава Винавера“ (13) —Стихови Зорана Мандића, Милана Косовића, Радивоја Шајтинца, Драгана Борисављевића (17, 19) —Светислав Стефановић, Атентати и атентати (18,19), и др. ―˃ Од овог броја, па на даље, током 2015-2016. године, часопис објављује у наставцима подужи рукопис романа, Шифра “Јегуља”.Енциклопедија уврежених идеја који је више деценија чекао на објављивање. Пружамо прилику поштоваоцима талента аутора овог романа да упознају један фантомски рукопис – роман, који никога не оставља равнодушним. – Од јануара смо увели и могућност куповине часописа преко мобилног телефона, PosTneT упутнице. Поручиоци из Србије шаљу новац на моб. број телефона уредника ( +381 65 3006950). То је вероватно најбржи начин куповине једног часописа. … Претплатници из иностранства шаљу претплату преко Western Uniona на адресу Мирослав Лукић 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија. Молимо да нам претплатници, чим пошаљу новац, напишу у електронској поруци (miroslav7275@gmail.com) и број Control number.
*
(ПРОТОТИП) Га (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0002051, urbi et orbi – одабрани чланци, есеји, ставови – из дневне штампе, часописа, или електронских медија
ЛеЗ 0002052, talmud(iti) ЈАДИ ПО ЈУДИ / Соња Ковачевић
ЛеЗ 0002053, Из случајно нађеног рукописа – II ЈЕВАНЂЕЉЕ УМЕТНИКА . ( УВОД „…Кад се уметност изроди а машта пориче, рат завлада народима.
Духовни рат : Израел ослобођен из Египта,
то је уметност ослобођена природе и опонашања.
Песник, сликар, музичар, градитељ : мушкарац и жена,
који нису једно од њих, нису ни хришћани.
Морате оставити очеве и матере, куће и имања, ако стоје на путу уметности.
Молитва је проучавање уметности….“ )
ЛеЗ 0002054, трка – ванредни парламентарни избори 2014.
ЛеЗ 0002055, Нова демократска странка, сазнаје „Ало!“ Борис Тадић и његови следбеници, који су недавно иступили из редова демократа, данас започињу поступак регистрације своје странке, која ће се највероватније звати Нова демократска странка, сазнаје „Ало!“. Иначе, осипање ДС-а и јуче је настављено, а међу онима који су иступили из те странке су и Јанко Веселиновић, заменик шефа посланичке групе ДС-а, као и посланици Слободан Хомен и Милан Миросављевић.
ЛеЗ 0002056, Зашто „КОГИТО КЛУБ“? / Б. Т. (СТАЛНО ОДНЕКУД НАВИРЕ ПРАШИНА ЂУБРЕ.ПЛАВО ЗЛАТО // Ех, ја нисам знао да сам богаташ и власник корита пресахле шумске реке пуног драгог камења, плавог злата, шљунка непознатих мистерија, и светлости коју још нико опеваo није!
ЛеЗ 0002057, АНТОЛОГИЈА ПЕСАМА ПОЛУДЕЛИХ ПЕСНИКА / Душан Стојковић Видети више: https://surbita.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BF-%D0%BA%D0%BA-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0/%D0%B3/%D0%B3%D0%B0/
*
(ПРОТОТИП) Гб (Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)
ЛеЗ 0002101, Читате ли поново Шелинга? (ФИЛОЗОФИЈА УМЕТНОСТИ Општи део. Из УВОДА)
ЛеЗ 0002102, Бела Tукадруз (нове песме) / Краљевске инсигније („Писац узалуд тражи да му се диве због дела. Глупаци се понекад диве,али то су глупаци. Људи који имају духа носе у себи семе свих истина и свих мишљења, ништа им није ново; они се мало диве, они одобравају“. – Ла Бријер, КАРАКТЕРИ, Просвета, Београд, 1953, стр. 65
ЛеЗ 0002103, Селиште Крмиковац / Б. Т. (Фотографије) Човек древни из Крмиковца имао је могућност свакодневно да баци поглед у овом правцу и да општи са недогледним и бескрајем. Сада се ту могу наћи, по где-где добри кременови. На увратима ретких стрњика и ливадишта.
*
(СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ) Чудовање над сенима песника Слободана Стојадиновића / Драган Борисављевић
…. Био је петак, 17. април, лета господњег 2015-ог. Горе у брдима Церја, изнад Каменице, одакле се испред наших очију у бескрају губе Понишавље и Поморавље и одакле кључа ледени кладенац, самује манастирски храм Св. Ђорђа. Доле, испод њега, тихује споменик на Чегру, без игде икога. Само се сећања у нама враћају на Синђелиће као на легенде невероватног људског чина достојног античког епоса. И невиђене грађевине од њихових глава, крај реке која вековима покушава да испере то недело какво ни адски неимари зла нису могли да смисле.
Овде, у порти манастира, ђаци и песници, побуђују данас слике и дане трајања и појања песника Слободана Стојадиновића. Ђаци су из школе „Стеван Синђелић“, одавде из родног села песниковог. Девојчице, у народној српској ношњи и са прекрасним плетеницама косе, пробише ову тишину појањем старих и црквених песама. Разлегоше се потом Стојадиновићеви стихови кроз дољу из грла дечака.
И тако поче поклоњење сенима песника, легендарног генерала Чу Деа, како је сам себе називао.
На четврту годишњицу смрти овог, по свему чудесног песника, једног од наших последњих истинских боема, његова књижевна сабраћа са југа Србије казиваше своје стихове њему посвећене. Било је то својеврсно чудовање. Први пут после толико времена.
http://avatarplusultra.blogspot.com/2015/04/blog-post_22.html
*
(ПУЖ) ЛеЗ 0002156, Прича која убија / Милорад Павић ( У једном од интервјуа „Новостима“, Павић је открио и да је ова књига аутобиографска: Моје књиге су по свету трчале брже од мене и брже од земље у којој их пишем. У једном тренутку покушао сам да се осврнем на места кроз која су ме моје књиге провеле и то на она којих се најчешће сећам. Тако су у сећањима изронили на површину градови као Барселона, Цариград, Торонто, предели око Роне и Муре. Загледао сам се у прошлост тражећи оно што ова места чини посебним у мом животу.) http://zivotjesenisan.blogspot.com/2015/04/blog-post.html
*
ЛеЗ 0002184, (ДНЕВНИК) Ово није само културни скандал, већ доказ до које мере ова влада може да ради на корист своје штете. Да неко купи нешто што вреди 100 милиона евра за девет милиона евра и да притом нема лицитације, то је најпоразније од свега. Има ли бољег доказа од тог да је све ово намештено? Да се овако продао млин, са толиким вредним земљиштем, била би штета, а не филмски архив. Министарство културе није рекло: „Чекај, да видимо шта се ту дешава.” Ма, фуј! – изразио је своју горчину Мандић . / Купац и директор фирме „Филмски пут” је француски држављанин Мишел Бабић. Обезбеђење није свим новинарима дозволило улазак у салу Агенције за приватизацију …. http://zivotjesenisan.blogspot.com/2015/04/100.html
*
ЛеЗ 0002185, (ЗАРАДА) Србија је непресушна филмска прича…. – Коментари на чланак: Самуил Вићентијевић | 22/04/2015 18:38 – Како могу да продају права на филмове? Па није те филмове финансирала АВАЛА филм, него је као државна фирма добијала новац иѕ буджета. Власник филмова је држава Србија, а могу да се чувају у Кинотеци која је државна установа. Могли су само да продају зграде и парцелу. Следећа власт ће ово да поништи а одговорне у затвор http://bezpremca.blogspot.com/2015/04/blog-post_23.html
*
ЛеЗ 0002186, (Салаш Севераца) НАЈНОВИЈИ троброј часописа „Акт“, 60-61-62/2014. из Ваљева (У среду 22. априла 2014. предвече у тзв. Салону у УКС одржан је (у камерној атмосфери) портрет писца, ликовног уметника и уредника ваљевског књижевног часописа АКТ, Дејана Богојевића (1971 – ). Богојевић деценију и по штампа о свом руву и круву тај часопис. Овог аутора су, на свој начин, „портретисали“ песник Миљурко Вукадиновић, водитељ трибине, и Душко Стојковић, критичар и заменик Богојевићев. Богојевић је (са својим блискима) донео не само најновији број часописа који штампа и на коме истрајава, упркос свему, него и на десетине примерака раније објављених бројева, које је гостима трибине поклонио….) https://znakprepoznavanja.wordpress.com/2015/04/23/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%82-60-61-622014-%D0%B8%D0%B7/
*
(ЦАРСКИ РЕЗ) ЛеЗ 0002154, ЗАБОРАВЉЕНИ КЛАСИК / Душан Стојковић ПОВОД Да је жив Мома Димић би имао седамдесет година. Умро је 2008. године и готово је заборављен сасвим. Додељује се, додуше, награда за путопис названа по њему, али, плашим се, да је добијају они писци који баш много везе с путописом немају, а поготову они чије дело ни у каквом дослуху с Моминим делом јесте. За нашу средину то је сасвим уобичајена ствар, али би требало, једном, и код нас да се уобичајене ствари изоубичаје. Но, питање које је много занимљивије гласи: Зашто је Мома Димић заборављен тако брзо и тако потпуно? http://carskirez.blogspot.com/2015/04/blog-post.html
*
(КЊИЖАРА ПИСАЦА) ЦД Сабрани радови ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Мирослав Лукић
…
Препорука: (….) Лукић је истовремено и савременији но ико, и смелији и поноснији него други песници и тврдо иде са временом и није у његовом запећку. Он је и довољно модеран, и за Европу и за свет, јер је у читав свој рад уложио много напора, тешког понирања и благодарне екстазе, али је истовремено и древан.
Он се мимо благослова и пристанка лене, официјалне и паушалне српске књижевне критике, није ограничио на површно и артистичко, на подупирање ове или оне струје, овог или оног књижевног клана.
Лукић није, што сматрам врло битним, кукавички избегао изазове претходних песничких нараштаја : мистично искуство, песнички лавиринт. Лукић није побегао од реалности; вратио јој се и враћа јој се са неисцрпном енергијом, као што се упорно и стрпљиво враћа стваралачким књижевним идеалима; и зато је он победник, јер се подао интуицији која наилази на песнике после очајних пораза, подвргао се дубљем сређивању које је било неопходно. Надокнађивао је све што је пропуштено. Силазио је до дубина до којих су силазиле раније генерације у Европи, уронио је у мит, у мистику и религију, и по цену напора целог бића дао је дела, књиге песама, романе, есеје, која су имала и сву драж новине (не књижевне самоубилачке авантуре!), и духовну истину која је одавно била потребна народу којем припада рођењем.
И неће бити чудно ако баш његово Дело омогући, или помогне унутрашњи живот Срба, Словена, и њихова изражајна помоћна средства. Лукић је почео стварати готове дефинтивне песничке изразе, неку врсту коначних сведочанстава, који су потребни српској култури и књижевности, да би се они који долазе после њега могли не само томе успротивити, или са Лукићевим Делом порвали него и да би се снашли у роју и вашару других сензација и чувстава, да би се могли томе Делу не само одупрети него и ограничити, оивичити и извијугати…(….)
Поручилац добија уз ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ -ДЕЛА М. Лукића поклон књигу и поклон филм „Заветина“ по избору Едиције ЗАВЕТИНЕ…
*
(КЊИЖАРА ПИСАЦА) Миодраг Мркић ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ > Књига о Белатукадрузу
Београд:Заветине, 2013, 1. шт. издање. – 511 стр.; 24. цм.
Прва исцрпнија монографија о богатом стваралаштву Мирослава Лукића
ISBN 978-86-82255-12-3
a) Лукић, Мирослав (1950– )
COBISS.SR-ID 195917324
Увод у моје Сабране радове о Белатукадрузу / Миодраг Мркић
Ова књига, ипак, не обухвата тумачење целокупног опуса Белатукадруза – то је задатак оних који долазе, млађих.О Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) написао сам књигe, које су, углавном, својевремено, штампане у академским, малим, симболичним тиражима. И са великим бројем штампарских и других грешака (из Белешке о писцу, на крају ове књиге, читалац се може обавестити подробније о тим књигама). Крајем лета 2012. године, напунивши 81. годину живота, пожелео сам да све те књиге, угледам између истих корица, прештампам – али отклонивши штампарске и друге грешке, јер – чинило ми се, ако се то не учини сада, онда – када? Тако је настала ова књига о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) или Последња сфера мистике. ….
„Мислим да Лукић види и изражава оно што ретко ко види у српској литератури.
Његов опус је скривен, и још увек се укрива, и није тешко претпоставити шта је свему томе узрок. Лукић је – свесрпска и свебалканска књижевна громада; овог писца ће прво „открити“ свет, Европа, па тек онда његов шири и ужи завичај. Највећа КЊИЖЕВНА ПЕПЕЉУГА српске књижевности управо минулог века у српској литератури – ето то је Лукић, што је већ примећено, али узгред, али треба понављати и спашавати образ… Не образ „књижевних маћеха“; зар су га икада имали?…“
Могуће је ову књигу добити и по повлашћеној цени од 920,00 дин, уплатом преко Post neta на моб. Тел.: + 381 65 3006 950.
Поруџбина директно од издавача. Поручиоци изван Србије плаћају и поштански трошак. Новац шаљу преко Western Union-а .
*
ЛеЗ 0008179
(002) Архив ДИБИДрУС 