Подигао си дебелу усну плећати Заклопио небески шестар
У тројству КолоВенског златног знамења
Таласима привезао Белу Лађу уз смедеревску тврђаву
До степеника где услед тежине времена обитава град
Кост бела огледа се у твој плави овал
Тежак од неразумевања испупчен у озарењу
Да путницима намерницима изгледа као нестварна кула
У ваздуху обешени метални новчић риболика лепенска
Фигурина матица златног саћа Лењ у светлоносној дубини
Достојанствен у пуноћи код Градишта се шириш
Говориш заборављеним гробницама Шапућеш име народа
Народа Књиге Просипаш бело-зелену огрлицу исписану
Вишебојним писмом Сањар цртач додирује твој потопљени
Језик корен – темељ сојенице на води дуговрате чамце
И риболовце у густој магли која притиска као плава
Камена плоча Пигоза Зејине имагинативне слике-ћелије
Мед-Ум-Восак спајају линије бескрајном плавом мировозрењу
У средишту отворена шкољка Анабеја Матица Жена
Која сеје и прима плодни прах-руне исписане творчевом
Руком Сликовити орнаменти у даху носе праПисмо
Со тешку од памћења Живу Винчанску Загонетку
Колонија, 23 цветни, 7516
Игор Ремс/Тајна Етруске Тишине, 2009, Нолит
(002) Архив ДИБИДрУС 