Архиве ознака: ЛеЗ 0007688

ПЛАНЕТА РЕЧИ / Кајоко Јамасаки, Срба Игњатовић

KAJOKO ЈАМАСАКИ из Јапана и  СРБА  ИГЊАТОВИЋ  из Србије  овогодишњи су добитници  Награде „Повеља Мораве“, која се на Београдским међународним сусретима писаца традиционално додељује једном домаћем и једном страном песнику.

      Кајоко Јамасаки (Kayoko Yamasaki), ванредни професор јапанологије на Филолошком факултету у Београду, песник и књижевни преводилац, рођена је 14. септембра 1956. године у јапанском граду Каназава. Дипломирала је на Филолошком факултету Хокаидо универзитета. Од 1981. године живи и ради у Београду. Поезију ствара и на јапанском и на српском језику.

Објавила је, у Токију, шест књига поезије на јапанском језику. На српском језику објављене су, у последњој деценији, њене књиге: Скривено јутро, Родина убусуна, Сановник, река и Олујни брег.

Кајоко Јамасаки превела је на јапански језик три књиге Данила Киша  – Рани јади (Tokyo, Tokyo sogensha, 1995); Енциклопедија мртвих (Tokyo, Tokyo sogensha, 1999); Башта, пепео (Tokyo, Kawade shobo shinsha, 2009). На српаки језик превела је дела : Tanikawa Shuntaro, Дете на степеништу (Београд, Рад, 2007); Shiraishi Kazuko, Мала планета (Златни кључ Смедеревске јесени, Смедерево, 2010).

Добитник је годишње Награде за превод на инострани језик за 1995/96. годину (Српски ПЕН центар), као и Повеље за изузетан допринос превођењу српске књижевности (УКПС, 2011).

СТЕПЕНИШТЕ, ДВА АНЂЕЛА

     Стефану и Дајани

Дошли смо

да

комадић љубави принесемо

малим рукама које

смо отворили

на дан свога

рођења.

 

Снажним плачем,

тихим осмехом,

живот се на

живот

ослања:

пењемо се

уз степенице.

 

Када нам отму воду и

ваздух, када нам

угасе светлост,

за руке се

држимо.

 

Живот ослушкује

живот:

без

гласова се

пењемо.

 

Овога јутра, када су се

анђели

небу вратили,

у мраку светлуцају тек

трагови малих стопала.

 

Зато, пењемо се

уз степенице

с којих су

они

одлетели.

___________

     Срба Игњатовић (Srba Ignjatovic) рођен је у Књажњвцу 1946. године. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Објавио десет књига поезије (најновија Чим сване и друге утопије, 2011), шест књига прозе (најновија Пролазна кућа, 2011) и седамнаест књига критике, есејистике и студија. Изабране песме Варвари на понту објављене су 2000. године (Просвета, Београд). Избори песама појавили су се на македонском, румунском, италијанском, бугарском, чешком, немачком и енглеском језику.

Добитник је више домаћих и иностраних књижевних награда.

Члан је Академије АСЛА у Орадеи (Румунија) и Словенске академије књижевности и уметности у Варни (Бугарска).

У НАШЕМ ГРАДУ

 Отворена је сезона великих распродаја.

Све што смо имали, и све што немамо,

изнето је на пазар.

Купује се на тоне, хектаре и вагоне.

Књижевници и фарисеји иду на парче и кило

дрхтећи да обноћ не падне цена.

Досетили се и сиромаси:

по стубовима и стаблима

цедуљице лепе преко умрлица.

Не зна се чега је више –

смрти или довијања.

Такви су обичаји у нашем граду:

или купујеш, или те купују,

или продајеш, или те продају.

Данашњи поуздани пријатељ

сутра је заклети непријатељ.

Уман човек се једнако чува

Данајаца и свих осталих.

 

Видети више: http://www.uksrbije.org.rs/Izdanja/Planeta%20reci.htm