Библија је колективно дело које се развија као дете, као дрво са својим гранама и цветовима који расту …

МНОГИ људи се тргну кад им поменете Библију. Делује им као нешто дугачко, неразумљиво, компликовано, а у ствари је врло пријемчива и једноставна, барата са само 8.000 речи – рекао је 

Дидје Декоан, представљајући у Београду свој „Речник заљубљеника у Библију“, као гост Молијерових дана и „Службеног гласника“ који му је објавио књигу у преводу Милана Комненића.

Добитник Гонкурове награде и актуелни генерални секретар Академије Гонкур, писац и сценариста, Декоан у овом делу покушава да, како каже, људе растерети страха од најпревођеније и најобјављиваније књиге на свету.

– Моја књига је заправо речник о Библијама. Библија није мртва књига, нешто што је чврсто постављено. Она је колективно дело које се развија као дете, као дрво са својим гранама и цветовима који расту – каже аутор.

ОБЕЋАЊЕ СРЕЋЕКАДА деца пате и умиру, када нас погађају катастрофе, сви реагујемо исто и питамо се: „Зашто не реагује Бог који је добар и праведан“? Библија је заправо обећање много веће среће, иако нам се некад чини да смо срећни – рекао је Декоан, објашњавајући чувену причу о Јову.

Најлакше је, по његовим речима, критиковати историјски део Библије, као када се каже да људи седам пута круже око зидина Јерихона, трубећи, и да се после седмог круга сруше зидине:

– То је немогуће. Као и прича када хебрејски народ из Египта креће у егзодус, прелази у Синај и 40 година иде у круг. Сматра се да их је било око 600.000, а тамо ништа није пронађено: ни кошчица ни комад керамике, чак ни стуб за шатор. И ја сам био на Синају. То јесте пустиња али није толико велика. Немогуће је и да се Црвено море отворило, али све ове приче имају врло фасцинантно објашњење.

Рабини, духовне вође, објашњава писац, помислили су да треба нешто учинити да се помогне људима, подигне морал, врати чврстина и вера.

ЏЕЗ И ОПЕРАБИБЛИЈА је музика. Права музика Библије је – џез. Не макар какав џез, него библијски џез, звонак, опор, храпав и промукао. Та књига је заглушујућа опера од речи, јадиковки, вапаја, неописивих лелека и крикова – пише Декоан.

– И онда су, са одређеним циљем, почели да састваљају нетачну историју јеврејског народа, са свим тим величанственим сценама. „Видите шта је Бог урадио за ваше очеве колико их је волео, и то што је урадио за њих урадиће поново и за вас“. Људи су повратили наду и почели поново да се моле Богу, да оно што је урадио понови у скоријој будућности. Реч је, дакле, о једној колективној књизи, урађеној с намером да спаси један народ. Библија је у ствари антидепресив, прва написана терапеутска књига. Фасцинантна, јер ју је измислила паметна пропаганда – објаснио је Декоан.

То, по његовим речима, не значи да је нетачно све оно што је теолошко у Библији. А историјски део који се систематски критикује, у целини књиге није великог обима.

Зашто ме Библија дубоко додирује? Она је, заправо, невероватно испричана прича о љубави између Бога и човека, у којој као и у свакој љубави, понекад постоји неразумевање између заљубљених. Као између родитеља и деце: Бог су родитељи који кажу: „Нећеш урадити то већ ово“, и природно, дете уради супротно. Прете страшним казнама и катастрофама, али у последњем тренутку, увек опраштају.

Библија је антидепресив | Култура | Novosti.rs.