TRI PESME / SANDA RISTIĆ-STOJANOVIĆ

AVION

Reč avion posta
reči pista, stjuardesa.
Kamikaza neba se sunovrati
u ptice naše, nebesa.
Reči noći uzleteše isto
kao reči dan, avioni.
Kamikaze noći postaše kao
piloti našeg crnog, osioni.

Na pistu pesme sleteše
samo svađe reči, piloti.
Reč Mesec poniranje svoje
u reč mesečina, kroti.
Noć se prišljamči uz
reči noć u reč dan poniranje.
Na pisti apsurda, noć se
sruši u crno sletanje.

BROD

Nebo i zemlja napustiše
pticom, apsurda neki brod.

Na brodu noći, potonu
zvezda u crnila narod.

Na reč brod ukrcaše
reč putnici, pesme jarboli.

Sa broda reči skočiše u
reč voda, mora simboli.

Čamac smrti sustižu preveliki
života i smrti brodovi.

Sa broda reči skočiše u
plićak slogova, pesme svodovi.

Brod neba, stvori od
ptice, zemlje kormilo.

Grad plovi kao
raskrsnice u nama, sivilo.

AUTOMOBIL

Reč auto kao
reč vozač koči.
Noć u volanu sveta,
kao tuđi dan prikoči.

Vreme brzinom sveta
popravi prostora autoput.
Mesec zakoči kao
mesečine vremena neki put.

Sudar dva neba odbaci u
plavo, ptice volan.
Noć maskirana u brzinu dana,
pređe put silan.

Retrovizor vremena tvrdi da je
omanji prostora sudar.
Far neba posta na automobilu
zemlje puki ptice dar.

Pored reči put prolete
reči autoput brzina.
Izveštačenost noći posta čak
veštačkog dana krivina.

___________________ (Izvor: Iz rukopisa S.R. Stojanović)