Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00121- 00125)

( 7. фебруар 2013) )

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 83)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 83)

(00121)
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) „Моје Јадовно“ у знак сећања на жртве усташког логора смрти
У сали за изложбе Руског центра за науку и културу 7. фебруара у 18:00 биће отворена изложба „Моје Јадовно“ у знак сећања на жртве усташког логора смрти Јадовно у Хрватској.
Двојица студената историје бањалучког Филозофског факултета, Драгослав Илић и Предраг Лозо, и сами пореклом са подручја на којем је извршен геноцид над Србима, заједно са др Душаном Басташићем, којег је породична трагедија из Другог светског рата мотивисала да покрене читав овај пројекат у племенитом циљу васпитања и образовања садашњих и будућих генерација Срба, уложили су велики труд да широј јавности представе чињенице о комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг ….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D1%83-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5/
*
(МАРИЈО,БЕЛА КУМРИЈО) БРАНКОВ ЗЕМУНСКИ МУЗЕЈ

… Према његовим речима интересовање за Земун почело је од његове десете године, а слушајући приче старих Земунаца наставио је да се едукује и прикупља предмете у вези са Земуном од неолита до данашњих дана.
– Оно што сам годинама прикупљао, већ више од 50 година, налази се на, у и испод ормана у мојој кући где је постало тесно. Моје колекцинарство има циљ да сведочанства остану за будућност, да не заврше у Дунаву и да буду доступна. Међутим, питам се шта ће се десити са свим тим збиркама. Завичајни музеј не ради пуних осам година, а не желим да доживим судбину зграде ливнице Пантелић или легата Ђорђа Чутуковића. Зграда ливнице пропада и не зна се где су завршиле остављене машине, пројекти и архива, а питање је где су Чутуковићева дела завршила – напомиње Најхолд. …
Видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/2013/02/06/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98/

*
( Магазин Групе СУЗОВЦИ) “кркалеска” (Д-дур), “реп” (Е-дур) и “реп од репа”

.. Те 1893. сваки од позваних пријатеља је дошао на бербу са својим инструментом за свирање.
Тада је Мика предложио да оснују засебан оркестар и да се повремено састају код сваког редом. Сви су одушевљено прихватили и заветовали се да ће се увек састајати кад мајстор Мика позове. Тако је спонтано постало прво свирачко друштво Микино, које се састојало од квартета и бубња. Прву виолину, као примаш, држао је мајстор Мика, другу виолину Коста Ј. Ђорђевић, машински инжињер, контрабас Душан Протић, чиновник Управе фондова, а Јеленко Михаиловић бубањ.
У јануару 1896. Мика је своје свирачко дртуштво “Суз” проширио у оркестар осредње композиције са повећаним бројем виолина и брачева, једним челом, још једним контрабасом и другим инструментима.
Тада је оркестар имао 12 чланова. Друштво је установило свој назив и своју славу.
. ….
Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B0/%D0%BA%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4-%D0%B4%D1%83%D1%80-%D1%80%D0%B5%D0%BF-%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D1%80-%D0%B8-%D1%80%D0%B5/

*

(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) Старе куће – препорука

Верујте, дивно је то што радите; уживао сам прегледајући фотосе снимљених старих кућа; али, као што сам вам већ скренуо пажњу, увек напишите легенду, најкраћу могућу белешку о свакој кући, јер то може бити изузетно вредна документарна грађа, и сада, и кроз десет, а нарточито кроз 50 година… …

Видите више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/02/05/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0/

*
( Магазин Групе СУЗОВЦИ) Симболи

ОПСЕНАРСКИ КУФЕР
1
Албум династије Карађорђевића,
бледа копија принца са бадњаком,
Друге из Хомоља,
Партнер филтер, слика Рајске свеће,
вести Радија Слободна Европа –
помисао на диктатора Чаушескуа,
напрсла бела шоља (Не узми ништа
туђе!) MAGNUM CRIMEN .
Нико не односи смеће. А грудва снега,
она грудва снега која је бачена, котрља се
и нико је више не може зауставити….
Видети више: http://1983z.wordpress.com/o/

*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) Целокупна дела Десанке Максимовић
Приређивање и објављивање научног издања Целокупних дела Д. Максимовић представља досад највећи научно-издавачки подухават у нашој књижевности, поготово ако се има на уму забрињавајуће стање критичког издавања српских писаца, као темеља сваке културе. Довољно је рећи да таво издање још немају ни великани као што су Дучић и Андрић, а да започети посао на оваквом издању Вука траје више деценија, док критички приређена дела М. Црњанског излазе на прескок и у размацима од више година. Тако припремана издања се губе на тржишту, тешко се комплетирају и налазе на једном месту.
У случају Д. Максимовић све је супротно: приређивање њених Целокупних дела вршено је у исто време, по истој методологији и у сталној међусобној координацији истраживача, и сва су се одједном, у мају ове године, појавила у књижарски излозима ….
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%86%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) Две влашке басме: Добро јутро , реко Јорданска, кладенцу Адамов!
Добро јутро ,
реко Јорданска,
кладенцу Адамов,
ја сам дошао да ме опереш
од урока и лажи,
и од речи које обузимају,
уроке, речи које обузимају,
врати назад,
оном ко је учинио –
кад ја будем пролазио
кроз народ и многе светове,
да будем највиђенији,
да будем чувен,
ко из пушке пуцањ, …
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2013/02/07/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE-%D1%98%D1%83%D1%82%D1%80%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D1%83/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) НАГРАДА МЕША СЕЛИМОВИЋ : ЗАБЛУДЕ НАШЕ ЕЛИТЕ…
… DOBRIVOJE STANOJEVIĆ
(Lipe kod Smedereva)
1. “ZAPISI NA SNEGU”, Milovan Marčetić, (“Službeni glasnik”)
2. “ŽIVI PRIMERI”, Vida Ognjenović (“Arhipelag”)
3. “EP O VODI”, Enes Halilović (“Albatros plus”)
4. “SNOVIDI BITKA”, Risto Vasilevski (“Arka”)
5. “KUKAVIČLUK”, Aleksandar Lukić (Braničevsko stiška književna zajednica, Biblioteka “Srboljub Mitić”)
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/07/nagrada-mesa-selimovic-zablude-nase-elite-kultura-novosti-rs/
*
( Магазин Групе СУЗОВЦИ) ОСЛУШКИВАЊЕ НЕВИДЉИВОГ ВРТА ОСАМЕ / Зоран М. Мандић
(Милић Вуловић, НОЋ ТЕ УВЕК ЧЕКА, Marks & Bleedes, Beograd, 2013)

… Песник Милић Вуловић је у кутији своје песничке првопознатости: растао уз узвишице снова, кретао се линијом ведро светлоплавих нијанси „непознатог врта” и падао низ стрме литице онтологије своје аутобиографске географије. На том путешествију исписао је лично име на песку поезије. Оставио занимљив траг о митовима осаме и тишине без којих би човекова феноменолошка празнина била још празнија. И болећивија. Тај траг је, попут тетоваже, иронијски урезао на вратима незамисливе тамнице: снова, фасцинантних ноћи и лимених канти за отпатке. И са њим равноправно ушао у ред песника који заслужују препоруке и веровање у њихову лирску визију …
Видети више: http://1983z.wordpress.com/2013/02/06/%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B5-%D0%B7%D0%BE/

*
(ОРЛУШИНА) Из нових првих књига српских песника / Милић Вуловић
О ТАНАН(ОМ)

Удаљих се од себе
и улице што ми је пружила
одлазак у невидљива сунца
када спојише се благост
и пламен у мом срцу
Само тада и никада више.

Стидљиво исписујући покоји стих
и по навици покривајући се заборавом
поново учим да ходам и падам
и следим лелујави лист који дише.

Са неке непознате обале
глас се као небо простире.
а опојан, неупоредив мирис
обнавља моја сећања
и храбри моје слутње
о неизрецивом
о танан(ом).
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2013/02/07/%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BC/

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Пудино-Лакомица: 14

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Пудино-Лакомица: 14

(00122)

*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) САЗВЕЖЂЕ МИРОСЛАВА ЛУКИЋА / ДУШАНИЋ

Научи да не стрепиш од мишљења људи око себе.
Иван Александрович Иљин
Из перспективе Главних јунака писана крвљу.
Из коме. Из бјеснила нездравог сна. Израсла
је Илузија о постојању Литературе у Црвеној
Империји. То су зли језици у Акцији истицали
и утицали. У свом хистеричном иживљавању
бола, испијали врелину земље у Хорском
пјевању, и уз диригентску палицу Човјека од
Власти. Олујна времена изњедрише олујне
пјеснике. Који се – тражећи себе као једини
могућ ватрени траг, креташе са водичима кроз
Лавиринте. И као ракови – Унатраг до неких
сумњивих и само њима познатих Прапочетака …
видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2/%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B0/
*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) Нова библиотека „ЗАВЕТИНА“
“Заветине” су покренуле почетком 2013. године једну нову библиотеку, у којој ће бити штампане књиге нелажних критичара, пре свега, о – превредновању.
Књиге ће излазизи према могућностима – издавача.
Прво коло обухвата 7 нових књига Бела Тукадруза – алиас Мирослава Лукића и једну књигу Миодрага Мркића, који ни у дубокој старости не сустаје.
Мркићева књига, иако је на списку Кола последња, штампана је ових дана, као прва, откривајући читав један скривени свет и богатство веома разуђеног књижевног архипелага званог Белатукадруз.
Узгред буди речено, 81. годишњи професор и критичар Мркић је ових дана успешно оперисан на једној од београдских клинника. Баш када је отпуштен из болнице, његова скоро тестаментарна књига “Последња сфера мистике” изашла је из штампе…
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/02/09/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/
*

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Пудино-Лакомица, 15.  (Ђурђевдан 2014)

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. Пудино-Лакомица, 15. (Ђурђевдан 2014)


(ИЗЛОГ КЊИГА Зелени дућан) Монографија о Бела Тукадрузу – алиас Мирославу Лукићу
Миодраг Мркић
ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ : Књига о Белатукадрузу
Београд:Заветине, 2013, 1. шт. издање. – 511 стр.; 24. цм. – Цена 1400,00 дин.
Прва исцрпнија монографија о богатом стваралаштву Мирослава Лукића.
Ова књига, ипак, не обухвата тумачење целокупног опуса Белатукадруза – то је задатак оних који долазе, млађих.О Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) написао сам књигe, које су, углавном, својевремено, штампане у академским, малим, симболичним тиражима. И са великим бројем штампарских и других грешака (из Белешке о писцу, на крају ове књиге, читалац се може обавестити подробније о тим књигама). Крајем лета 2012. године, напунивши 81. годину живота, пожелео сам да све те књиге, угледам између истих корица, прештампам – али отклонивши штампарске и друге грешке, јер – чинило ми се, ако се то не учини сада, онда – када? Тако је настала ова књига о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) или Последња сфера мистике.
Ова књига има 9 целина, које су у већини случајева прештампавају по хронолошком редоследу, онако како су прелиминарно штампане, осим прве две целине и уводног дела….
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine2012/services
*
(Магазин ФАНИКА) ДЕФИНИЦИЈА / Радивој Шајтинац
У коморама,преткоморама, у
Неуморним залисцима највећи кич почива
Неизбежан кобан и неописив

Зато и врт кад би имао правила
Овуда би пролазили само шарени мртваци
Препирали се кроз црно-бели живот
Као што,иначе,није зачет само семеном
И негован длаком,пером,кожом и мотиком
Тако му излишна припадања и објашњења
Нису ни примерена,ни неопходна ….
Видети више: http://tamnivilajet.wordpress.com/2013/02/08/%D0%B4%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/
*
(ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ) Драгомир Глишић (Ваљево, 1. март 1872 – Београд, 17. јун 1957)
Трагом једног одломка из романа „ЛИТУРГИЈА“ Мирослава Лукића (4. издање)
… Торањ цркве, као и одводне чункове, израдио је лимар из Божевца. 1936. године направљен је и тишлерај, који је јефтино урадио побожни столар из Мустапића – ТОМА ЛЕКИЋ.
Зграда је омалтерисана изнутра и споља, па се из даљине белела на врху Старог Гробља, као лабуд.
Израда ОЛТАРА и патоса поверена је опет Томи Лекићу. А молерај и иконостас урадио је ДРАГОМИР ГЛИШИЋ, професор, академски сликар из Београда. Господин Глишић донео је потребан материјал и рађено је према његовим упутствима. Спријатељио сам се са господином Глишићем који је становао у нашој ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ и који ми беше добар саветник кад је реч о даљем школовању мога унука Боре….
Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/dragomirglisicvalevo1mart1872%E2%80%93beograd17jun1957
*
(ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ) Како је сликар Д. Глишић доспео у село Мишљеновац?
У мом роману, Литургији, постоје спомен на пок. професора и академског сликара Д. Глишића, не дужи од врапчијег кљуна. Ни две реченице. Податак је аутентичан, преузет из преписа заштитне повеље узидане у темеље мишљеновачког храма Вазнесење Господње, некадашњи срез Звишки, округа Пожаревачког. Глишић је израдио олтар и живопис мишљеновачке цркве ( у роману босиљковачке); из романа се види када аје то било. Пар година уочи почетка Другог светског рата. У време када сам скупљао грађу за роман „Литургија“, шесдесетих, седамдесетих, осамдесетих година минулог века, поуздани сведоци су били, на жалост, већ две деценије под земљом, и само је један од њих оставио забелешке, које су ми његови наследници, пријатељи моје породице од старина, великодушно уступили на коришћење. Тамо није било више података о сликару Глишићу. Тек кад је рукопис романа био завршен и понуђен једном београдском издавачу, сасви случајно сам од уредника сазнао да Глишић има потомке у Београду, чак ми је понуђено да упознам потомке Глишића, али до тога није дошло из сасвим прозаичног разлога, што тај издавач и тај уредник ни после пола година након што сам им предао рукопис, нису хтели да га штампају, из страха или неких обзира, који мени нису били сасвим јасни, тако да је пропуштена прилика да упознам потомке пок. Глишића.
Како је сликар Д. Глишић доспео у село Мишљеновац, у Пеку?
Да ли је, као ратни фотограф, Дунавске дивизије, где су у време Првог светског рата били и Мишљеновчани, па и предратни секретар Мишљеновачког Црквеног одбора, деловођа Живан Перић, упознао Перића, или неког другог Мишљеновчанина?
Остаће непознаница… …
Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/kakojeslikardglisicdospeouselomislenovac
*
(ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ) ДРАГОМИР ГЛИШИЋ (1872-1957) / Предраг Драгојевић
Драгомир Глишић почео је као самоук, у родном Ваљеву, радећи портрете са фотографија. Запазио га је писац Љубомир Ненадовић и охрабрио да се бави сликарством. Од 1895. учио је у Београду код Кирила Кутлика, као најстарији ђак прве генерације прве цртачко-сликарске и уметничко-занатске школе у Србији; негде у исто време кад и Милан Миловановић (1876-1946), Коста Миличевић (1877-1920), Надежда Петровић (1873-1915). Од 1899. до 1904. боравио је у Минхену, студирајући на академији и једно време упоредо похађајући уметничко-занатску школу. Вративши се у Београд, кратко је радио као карикатуриста и као наставник цртања у вечерњим занатским школама. После неуспелог оснивања приватне сликарске школе, добио је 1904/5. место наставника цртања у Трећој београдској гимназији; за педагошки рад је више пута био одликован орденима Светог Саве. Постао је члан “Ладе” (1904) и Српског уметничког удружења (1907). Од 1912. до 1918. учествовао је у свим ратовима Србије. Време 1916-1918. провео је на формацијском месту ратног сликара и фотографа, које је тада постојало у српској војсци. На самом фронту снимио је и израдио велики број фотографија, направио низ цртежа, карикатура и скица, и низ уљаних слика. (Има података да је ратни сликар био још 1913, али из тога доба нема сачуваних ратних радова.) Године 1919. постао је члан Удружења ликовних уметника (а 1929. председник). …
Видети више: https://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/umetnici-secana/dragomirglisic1872-1957predragdragojevic
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) „Сеоска улица у Мишљеновцу“ / Драгомир Глишић и остало
… Веома поштовани проф. Лукић,
У Вашем одговору госп. Дурлићу стоји мишљење да сликани мотив могуће није сликано за вријеме Збијега тијеком 1.свј.рата.
То је точно, као што сте могли видјети на посланој документацији гдје се налазе димензије и техника сликања, пише да је сликана 1932.године (слика потписана ДГлишић 1932) видјети привитак, стога је могуће једино (ако уопће јест) да је за вријеме Збијега урађена скица (?). Или је могуће да сам ја предвидјела код моје интерпретације пријевода ћирилице и ријеч Звижд ишчитала као Збијег. Тако би на крају испало да је сликани мотив направљен искључиво за вријеме боравка сликара Глишића у Мишљеновцу, дали за вријеме осликавања цркве или иконостаса то би тек требало утврдити, а то за ову слику није потребно. Мени као власници Збирке изузетна је важност била сазнати о којем се селу ради …
Видети више . http://m950.wordpress.com/2013/02/09/%D1%81%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%B8/
*
(ЗАВЕТИНЕ Press) Кратка историја два посвећена дрвета
Мишљеновац је село на обали златоносног Пека у Звижду (североисточна Србија). У самом центру села, испред сеоске Општине, уздизао се храст који је наткриљивао својом крошњом добар део општинског дворишта. То дрво је било посвећено, сеоски Запис. Осушило се седамдесетих година 20. века. Нико се није усуђивао да га обори, јер се веровало да је дрво заштитник села од громова, поплава и суша.
Под тим дрветом се славила главна сеоска слава, Заветина, Спасовдан. Или како се говорило: Велика заветина. Што значи да је била и Мала, која се славила само један дан, нешто касније…
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2008/12/05/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Награда Меша Селимовић

Пет предлога Србе Игњатовића.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/09/nagrada-mesa-selimovic-poezija-kao-bluz-kultura-novosti-rs/

*
(МАРИЈО, БЕЛА КУМРИЈО) Бог критике Мом о делу Мирослава Лукића / Миодраг Мркић

Од како знам за себе, прижељкивао сам да нађем неки рукопис: изгубљен, бачен,
заборављен на неком тавану, у подруму или у ћоравој соби.
Ах, са каквом сам завишћу читао почетке таквих књига чије су рукописе писци нашли и објавили их под својим именом!
У такве књиге спада, сетите се, и Дон Кихот Сервантеса!
Чинило ми се да није лепо да само Сервантес и њему слични писци имају извесна права да нађу неки рукопис и објаве га.
Можда баш због таквог уверења, и мени се указала неочекивана срећа да нађем један рукопис, као уредник новопокренуте библиотеке “Идентитет” београдских Заветина. …
Видети више: http://marijobelakumrijo.wordpress.com/2013/02/09/%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%BC-%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B/

***

Кишно и варљиво пролеће 2014: Парење пужева... (004) Заветина.Посебна породична заветина, 5.05.14

Кишно и варљиво пролеће 2014: Парење пужева… (004) Заветина.Посебна породична заветина, 5.05.14

(00123)

*
(ПРЕВРЕДНОВАЊЕ) „Последња сфера мистике“ / Миодраг Мркић

(Одломак из најновије књиге Миодрага Мркића, која се појавила из штампе 9. фебруара 2013) . – ОВДЕ НЕГДЕ ЈЕ КРАЈ ОВЕ КЊИГЕ …
… Ни бог критике Мом, ни ја као носилац псеудонима Мома нисмо ништа мењали у Митровићевом рукопису… / Митровићева књига подстиче многа питања … У метатекстовности одговори могу бити безбројни… Ми смо се овде углавном бавили читањем оштећеног Увода пронађене књиге, илити Рукописа бога Мома; издвајањем цитата из књиге Митровића; поетиком изгубљеног рукописа посмодерног натурализма…
Умешаност паганског бога критике Мома у целу ову ствар била је неизбежна јер се ради о маћехинском односу времена и прилика према песнику, полиграфу Мирославу Лукићу. Цела ова згуснута митологизирана метатекстовна одисеја у којој је Одисеј дословно – Нико, тј. П е п е љ у г а с р п с к е к њ и ж е в н о с т и 20. века и прве половине 21. века – М. Лукић …
Видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(ОРЛУШИНА) онај који не зна шта ће с првим у животу написаним песмама? / Радивој Шајтинац

Да ли смо се упитали,некад, док с толико права,разлога и душе водимо дневну и вечни борбу за своје спасење,постоји ли негде,далеко или близу, немоћан и ометен у оглашавсању,блиста својом тегобном чистоћом онај који не зна шта ће с првим у животу написаним песмама? …
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2013/02/10/187/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Награда Меша Селимовић: Питки, искрени записи

Предлози Богнара, С. Ђорђића…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/11/nagrada-mesa-selimovic-pitki-iskreni-zapisi-kultura-novosti-rs/

*

(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) СРПСКИ ЈЕЗИК

Српски језик, то је као мешано месо…
… Вероватно из личног искуства знате да је у српском најтеже савладати падеже. А шта мислите како је странцима који пожеле да науче наш језик?
Професорка српског и енглеског језика Јелена Бумбуловић, иначе предавач у Центру за наставу страних језика у Задужбини Илије М. Коларца, потврђује да странцима највише проблема задаје морфологија, а посебно чињеница да је српски један од језика у коме се именице мењају кроз падеже, родове и бројеве. …
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA/

*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Национална филологија

Национална филологија подразумева систем знања о националним духовним и културним вредностима, дефинисање општих ставова о кључним питањима националног језика и националне књижевности утемељених на националној традицији. Срби у овом тренутку немају конституисану националну филологију. Они немају србистику, јер је махом све што су српски филолози стварали у 20. веку било под називом сербокроатистика. Опште узевши, српска филолошка интелигенција није имала нити има јасан систем знања о српском језику, као ни изграђених ставова у погледу националне књижевности (Исп. Милосављевић 1997). После нестанка авнојевске Југославије ….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA/%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0/

*
(ЗАВЕТИНЕ Пресс) Ko je zapravo Rodoljub Radulović, biznismen ili kriminalac, prijatelj političara i poznatih ili samo prevarant sa opasnim šarmom?
– Koliko ja poznajem Mišu Radulovića, on nije avanturista i mangup, nije kriminalac već poslovni čovek, a voli život. Hedonista u duši i laf u srcu. Uvek kada je imao para delio je sa prijateljima, a kada je bio švorc, tražio je da mu pomognemo – opisuje ga njegov prijatelj Milorad Marjanović, francuski penzioner i ugostitelj iz Beograda.
Radulović se kao mladi ekonomista polovinom sedamdesetih, posle kaljenja u odeljenju za spoljnu trgovinu kotorske „Jugooceanije“, preselio u Beograd i 1975. postao jedan od direktora firme „Hempro“, manjeg uvozno-izvoznog odeljka kompanije „Geneks“. U to vreme njegov brat Žarko Radulović iz Kotora savezni je omladinski funkcioner koji sedi u zgradi CK SKJ.
– Kao poslovni čovek imao je i uspone i padove. Gradio je na hiljade stanova po Rusiji, bolnicu u Čečeniji, luku u Emiratima, ali je i gubio zaradu zbog ekonomske krize ili propasti posla u Abu Dabiju, gde je trebalo da izvozi srpski cement. Obogatio se na trgovini bananama, ali je krahirao na filmskom centru, diskotekama i kazinima u Beogradu i Kotoru. Jedno vreme je u Rusiji na računu imao 135 miliona dolara, a potom bio – švorc. Mislim da je Radulović i danas bez para – priča Marjanović.
… Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/02/10/pismo-mise-banane-srpskoj-javnosti-hronika-novosti-rs/

*
(ДРЖАВА „ЗАВЕТИНЕ“) ПОСТАО ДОКТОР УЗ ПЕТРОЛЕЈКУ…
ШКОЛОВАЊЕ и студирање протекло му је мукотрпно, али млади лекар Слађан Митић (28), из прокупачког села Бабин Поток, који већ четврти месец стажира на ортопедији прокупачке болнице, успео је да оствари свој највећи сан. Да у року заврши студије на Медицинском факулетету у Нишу и сада као лекар опште праксе тврди да упорност побеђује све недаће и да је пример како се у животу треба борити.
– Иако сам у средњој школи био одличан, чак и ђак генерације, на пријемном испиту за Медицински факултет имао сам проблема са једним предметом, због чега сам пријемни полагао чак три пута. Али, нисам одустајао и на крају сам уписао факултет који сам завршио са просечном оценом 9,2 – каже Слађан, и прича да је његова љубав према медицини победила све недаће.
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/02/10/babin-potok-postao-doktor-uz-petrolejku-srbija-novosti-rs/

*
(ДРЖАВА „ЗАВЕТИНЕ“) Мића Данојлић о – ћирилици

… ….Писао је Милован Данојлић и о ћирилици. Питао се како може сељак, његов земљак, приучени мајстор, да пише ћирилицом, када је латиница свуда око њега: на трактору који вози, на кесама од соли и шећера, на кошуљи, на чарапама… Право говорећи, он о томе никада није мислио. Тако му се само удесило.
У нашем односу према језику и писму поред незналаштва и помодарства, истиче Милован Данојлић, присутна је и тежња да живимо, мислимо и пишемо „као сав нормалан свет”.
А нормалан свет је са западне стране нашег животног простора, то нам наша политичка елита непрестано утуцава у главу. Код свих ових пораза на војном, економском и дипломатском плану, на крају ћемо изгледа изгубити и рат за српски језик и правопис ….
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8/
*
(МАГАЗИН ГРУПЕ СУЗОВЦИ) Утопија Невене Витошевић, уз два коментара
… Гласачи распоређени према областима могли би да уместо заокруживања понуђених имена, сами предложе по неколико имена људи за које сматрају да су у тој области водећи стручњаци и честите личности у које они имају поверење. Јер у свакој области прилично добро се зна ко је велики стручњак.
Стручњаци који би на овај начин добили највише гласова чинили би веће стручњака, које затим расписује конкурс за министра, односно руководиоца. Кандидат за ову функцију морао би да конкурише својим стручним програмом, који би изложио пред већем. А изабрани министар (руководилац), по завршетку сваке седмице, био би у обавези да поднесе извештај већу стручњака и да одговара на његова питања и његове сугестије. (Наглашавам: сваке седмице – јер је државно време изузетно згуснуто и драгоцено, па зашто не рећи и веома скупо, о чему се често не води рачуна.) Уколико веће није задовољно радом изабраног кандидата могло би да га смени. …
Видети више: http://1983z.wordpress.com/%D0%B6%D0%B8%D1%80/%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%B7-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD/

*
(БИФЕ „БРИОНИ“) НЕ МОГУ ДА ОВЕРЕ ЗДРАВСТВЕНЕ КЊИЖИЦЕ!

САМОСТАЛНИ УМЕТНИЦИ-КЊИЖЕВНИЦИ НЕ МОГУ ДА ОВЕРЕ ЗДРАВСТВЕНЕ КЊИЖИЦЕ!
Град Београд је тек недавно уплатио доприносе
за пензијско и здравствено осигурање самосталних уметника,
међу којима је и око сто наших књижевника.
Ова уплата се односи на четврти квартал 2012. године.
Као и обично, доприноси су измирени са закашњењем,
те каматама и дуговањима нема краја. ….
Видети више: http://zavetinebr1.wordpress.com/2013/02/11/%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83-%D0%B4%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B5-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5/

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 84

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 84

(00124)

*
(РЕНЕСАНСА) МИРОСЛАВ ЛУКИЋ ИЛИ О УМЕТНОСТИ ПРИПОВЕДАЊА / Мирољуб Милановић

Праве писце , уметнике мало ко зна. Њихова слава допире до петсто или хиљаду
примерака њихових књига. Додајмо томе запостављеност од књижевне критике,
недостатак маркетинга и клановску нетрпељивост, добићемо обим заступљености
савремене уметничке књижевности на простору српског језика. Без
претеривања, он је готово раван нули. Писцима, правим писцима, остаје да пишу,
штампају своје књиге у малом тиражу и шаљу једни другима, како би обзнанили да
постоје. Ако успут њихово дело неком читаоцу причини задовољство , успех је
потпун.
Из обимног приповедачког, песничког и есејистичког дела Мирослава Лукића,
пет романа заслужују да буду посебно поменута: Литургија, Ујкин дом, Трговци
светлошћу, Пасија по Амарилису и Северци. Многи српски критичари незнају ни да постоји писац Мирослав Лукић, а о читаоцима да и не говоримо.
Ерудитност , слојевитост и артизам такмиче се у делу овог писца а све на
подлози стварности наметног двадесетог века. Лукић је , још на почетку
књижевне каријере схватио: друге истине нема, сем оне чију је огољеност морао
да искуси.Схвативши да нема бекства из времена које му је додељено вратио
је истом мером: сликом те стварности која је за људски ум, благо речено ,
неподношљива. Био је то гест отпора, исцелитељски чин, одбрана хуманих вредности од људског пада у ништавило. Век вук показао је своје право лице. Књижевност је упркос свему, победила ….
Видети више: http://principova.wordpress.com/2013/02/12/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2/

*

( ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Душа Србије: Да ли је утакмица завршена, да ли су резултати коначни / Пушоњић

Резултат утакмице, рекло би се, постао је свима очигледан. До јуче бунтовни и горопадни Срби успешно се опорављају од сопствених карактерних особина. Поражени на свим пољима постали су некако смернији, питомији. Једном речју – европскији. Последња џомба на углачаном европском тлу као да се запеглала, непокорна и дивља балканска звер коначно је укроћена и припитомљена, након пуна два века примене хуманистичких концепата патворених у мисаоним лабораторијама Западне Европе, почев од Доситејевог просветитељства, преко југославизма, социјализма, комунизма, све до савременог неолиберализма и глобализма. …
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BA/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B0/

*
(ЗАПИС XX) ЦРВЕНЕ МУКЕ СА ПОРТРЕТОМ ЦРНОГ МАЧКА/ Зоран М. Мандић

За СММ

Његов портрет нашао сам на
белом зиду
Одједном је моја соба постала
много светлија
Цртеж је зрачио непознатим
сећањем у коме сам прво
препознао себе како трагам за
малом сликарком
СММ
Девојчица је с црвеним кармином
насликала свог црног љубимца
Црни мачак у црвеном мундиру
са млеком усутим у стаклену
посуду испред њега
Све је било на свом месту
Линије цртежа пратиле су мелодију
визије имагинарне девојчице
којој је несташни црни мачак правио
друштво док је њена мајка у
једном регионалном дневном листу
уређивала ревијално издање о
дијалогу са духовима појава…
Видети више: http://agregatzavetinе.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(ЗАПИС XIII) О поезији Бранка Миљковића из угла Естетике и Филозофије /Санда Ристић- Стојановић

II
Хераклит и Филозофија природе

Приметно је да је због учестале појаве појма ( речи ) ватра у поезији Бранка Миљковића често тумачено да је Бранкова ватра Хераклитовска.Моја идеја је да појасним мало Хераклитову филозофију у контексту саме уметности ( песништва ) и развитка самог друштва.Хераклит се обично назива мрачним и говори се да је његова филозофија тајновита.
Хераклит је један од оних филозофа природе( од Милетске школе до Леукипа и Демокрита ) чија је тема дакле основна упознавање природе и природних закона. Жеља за упознавањем природе проистиче из и због незнања које је у то доба било уобичајено када су тумачене природне појаве.Грчка митологија и религија ( политеизам ) имају значајну улогу у томе….
Видети више: http://zavetineatlantida.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ПОЗИВ УРЕДНИКА Ж. МАЛЕШЕВИЋА
Поштовани!
Будући да се ове године у нашој школи спрема нови културни
пројекат до сада и један од најкомплекснијих: претварање листа
Орфеј у мултидисциплинарни часопис ( књижевност и умјетност,
историја, филозофија, социологија, психологија, култура и медији )
који ће излазити два пута годишње, позивамо вас да својим радовима
учествујете у креирању његовог садржаја:…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/12/%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83-%D0%B6%D0%B8/
*
(ОРЛУШИНА) ОДМЕНЕДОТЕБЕ / Соња Ковачевић
ЗА РЕЧИ КЉУЧ
оклопе речи имају
тврде и шарене као играчке.
од погрешне употребе
расклапањем
чувају се
кроз минско поље значења
од кривих корака
опасног лутања
живот је путања задата
пред тобом падају
као да играш се оклопи
мртви и хладни на једну страну.
оно сто остане дрхти
смисао
откривен као прељуба ….
видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2013/02/13/%D0%BE%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B1%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ЗАПИС XXXIII ) „Одзиви Филипу Вишњићу“ /Јагличић, Чоловић
Додељене књижевне награде Задужбинског друштво „Први српски устанак“ у Орашцу за за 2013. годину
Видети више: http://administracijanecistekrvi.blogspot.com/2013/02/blog-post.html
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) НАГРАДА МЕША СЕЛИМОВИЋ : У ВРТЛОГУ ИСТОРИЈЕ / Зоран М. МАНДИЋ
… У књизи М. Милановића је прича о руским и српским писцима који су препознали изворе патње света озраченог пројекцијама тоталитарних режима. Милановић је са овом књигом, као додатком његовом претходном остварењу “Пола века ћутања”, изнедрио право српско ремек-дело о промишљању неомеђеног феномена књижевности….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/14/nagrada-mesa-selimovic-u-vrtlogu-istorije-kultura-novosti-rs/
*
(Магазин Групе СУЗОВЦИ) ДВЕ ПЕСМЕ АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋА
(Из круга Брегунице)

НАКАЗЕ
Размишљајући о вредностима живота нисам далеко доспео.
Некако ми се чини да стојим од почетка на истом месту.
Куповина намирница на пијаци, ценкање са продавцима,
вести о току рата, мајка која наочиглед пролазника на улици
шамара синове близанце, бачена штака вири испод киоска заједно
са банкнотом новчанице која је некад важила.
Сад се за ту новчаницу нико не сагиње.
Преко ноћи, бар тако изгледа, отаџбина
постаје логор разбојника. Свештеници предњаче
међу нама. Џаба им црне мантије, џаба свете књиге
кад свако од попова настоји да имитира краља у парохији.
Да сачувају главу људи од страха тимаре
једни друге, лажима без ногу, као што домаћин
у рано јутро у штали са говедима чини,…
Видети више: http://1983z.wordpress.com/2013/02/14/%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ОБЈАВЉЕНА ИМЕНА ДОБИТНИКА НАЦИОНАЛНМИХ ПЕНЗИЈА

… …На листи је 50 културних делатника, а решење о добитницима популарно названих “националних пензија” донела је Влада Србије.
Добитници националних пензија су књижевници Зорица Арсић Мандарић, Благоје Баковић, Милован Витезовић, Милица Јефтимијевић Лилић, Витомир Марковић, Марко Недић, Душко Петровић, Божидар Шуица, песникиња Милена Јововић, уметник фотографије Бранко Белић, редитељи Србољуб Божиновић и Слободан Шијан, филмски редитељ и сценариста Драгослав Лазић.
На списку су и композитор Слободан Атанацковић, композитор и диригент Војислав Борисављевић, композитор, писац текстова и певач Предраг Живковић Тозовац, вокална солисткиња и композиторка Вера Злоковић, композитор, вокални солиста и водитељ Милан Миња Субота и кантаутор Миодраг Мики Јевремовић.
Ту су и архитекте Бранко Бојовић, Небојша Крстић и Ивица Млађеновић, вајар Никола Вукосављевић, продуцент, публициста, сценариста уметничких програма Спасоје Грдинић, сликари Божидар Дамјановски, Светозар Ђорђевић, Иванка Живковић и Џоја Ратковић Гавела, затим историчари уметности и ликовни критичари Станислав Живковић и Никола Кусовац, као и ликовни критичар Братислав Љубишић …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/14/objavljena-imena-dobitnika-nacionalnih-penzija-kultura-novosti-rs/
*
(ЗАВЕТИНЕ Пресс) Армагедон на Уралу

SVEDOK: IZGLEDALO JE KAO SUDNJI DAN
Na snimcima se vidi ogroman predmet kako preseca nebo, a zatim se raspada. Svedoci navode da su čuli nekoliko razornih eksplozija, od kojih su se zatresle zgrade i polomila stakla. Agencije prenose izjavu meštanke Čeljabinska Gulnare Dudke, za list “Sajbirijan tajms” : “Videla sam bleštavo svetlo kako dolazi iza mene. Sve je bilo osvetljeno, svetlo je bilo veoma jako. Bilo je kao u filmu ‘Armagedon’ kada su počeli da padaju meteori. Stvarno sam mislila da je došao sudnji dan”, kaže ova Ruskinja.
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/02/15/armagedon-na-uralu-pao-meteorit-od-deset-tona-725-povredenih-reportaze-novosti-rs/

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 88

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 88

(00125)

*
(ЗАВЕТИНЕPress) РОНИОЦИ ТРАГАЈУ ЗА ОСТАЦИМА МЕТЕОРА МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА:
ПЕТ хеликоптера Федералне службе безбедности у суботу су тражили остатке метеора који су пали у Чељабинској области на Уралу. Један од метеора пао је у језеро Чебаркуљ које се налази стотињак километара од великог индустријског града Чељабинск, а други је пао у близини села Куваш. На дебелом леду на језеру направљена је рупа пречника осам метара. Рониоци покушавају да пронађу делове метеора како би касније експерти анализирали његов састав.
Комаде метеорита траже и грађани, неки за успомену а други верујући да их касније могу скупо продати….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/02/17/ronioci-tragaju-za-ostacima-uralskog-meteora-reportaze-novosti-rs/

*
(ЗАВЕТИНЕ Пресс) Необјављена писма владике Николаја

… Владику Николаја је капитулација Југославије затекла у манастиру Жича. Ухапшен је 1941. и затворен у манастир Љубостињу, а касније и у Војиловицу. Потом су га Немци заједно са патријархом Гаврилом спровели у логор Дахау где су остали три месеца.
Децембра 1944. године, Немци их ослобађају, па владика и патријарх заједно са Миланом Недићем путују у Словенију. Патријарх Гаврило се вратио у земљу, а владика је отишао у Америку.
Нису то биле за њега непознате стазе. Пре Првог светског рата српска влада слала га је у Америку и Енглеску, у мисију у вези “са српском и југословенском ствари.”

ПАКЕТИ ИЗ АМЕРИКЕ ИЗ “америчких година” владике Николаја потичу његова дела: “Касијана”, “Земља недођија”, “Жетве господње”, “Диван” и његово последње, недовршено дело “Једини човекољубац”. Породица Поповић сведочи да је владика непрестано бринуо о свом народу у Србији. Помагао је нашим манастирима који су после Другог светског рата, небригом комунистичке власти, нагло осиромашени. Слао је и сиромашним сународницима пакете и прилоге.
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/02/16/neobjavljena-pisma-vladike-nikolaja-bio-je-svetac-koji-hoda-reportaze-novosti-rs/

*
(ЗАВЕТИНЕ – Гувно Лукића) БЕСЕДЕ С ДУШОМ / Владмир Јагличић

Круна

Ограну, али до јуче је било
све мокро – низ реп кокошији лило,
и љешице су сузом прокапале,
сир у карлици стеко буђ окорком,
и олуке су речице напале
да со засладе у тлу, одвећ горком.
И слушали су податни листови,
шум што жалости, растура и сеје,
да смрт превлада у влажној искони,
клијањем продре у глинене леје.
А у даљини, низ друм, сада блистав,
кроз маглу нешто сјајкало је за нас –
сачува круну давно мртви пристав:
зачетак сјаја што се изли данас.
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetine1/guvno/besedasadusomvladimirjaglicic

*
(АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА) Балтска трилогија Стевана Бошњака / Мирослав Тодоровић
СЛОЖЕНО И ВИШЕСТРУКО ПЕВАЊЕ И ОСИЈАЊЕ
СТЕВАНА БОШЊАКА

Балтска трилогија је комплексна песничка творевина широког распона са вертикалом која сеже до цивилизацијског праскозорја. Епика задивљујућег ткања саопштена је убедљиво с дубоким осећањем поезије, познавњем и промишљњем историјских токова. Кроз фактографију и имагинацију, песничке интерпретације прошлости виђене из перспективе ововременог песника зналаца разасјава се судбина лирских јунака Павела Оклопњикова својеврсне метафоре оличења овог тла. Судбина Србије, народа, дихотомијско устројство света, светлост и тама, вечне теме живота и тражења станишта, физичког и метафизичког, уточишта су повод певањима која нас суочавају са земаљским и космичким истинама.
Онтологија ове поезије есенцијалном садржјношћу и реминисценцијама на универзалне теме минулих времена као и богатом симболиком са семантичким ни-јансирањима уверљиво предочавају моћ логоса и поезије. Песник снажне имагинати-вности Стеван Бошњак је поезијом високих естетских домета остварио трокњижје чија…
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/home/velike-pretece/baltskatrilogijastevanabosnakamiroslavtodorovic

*

(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) Martin Auer: Zufall / Мартин Ауер: Случајност . Nicanor Parra: El Hombre Imaginario Човјек измишљен / превод Душанић

Случајност
Да је неко други умјесто мене
на свијет дошао,
можда моја сестра
или мој брат
или било које туђе, луцкасто створење –
какав би онда свијет био, без мене?
И гдје би онда било мене?
И да ли бих икоме недостајао?
О мени нико ништа не би ни знао.
Умјесто мене овдје би, неко сасвим друго дијете било,
оно би с мојим родитељима становало –
и у ормару све моје играчке посједовало.
Да, чак би се и мојим именом звало!
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86/martin-auer-zufall-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%B0%D1%83%D0%B5%D1%80-%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) ВИТЕЗОВИЋ: ИВАН ГРОЗНИ ПОТОМАК НЕМАЊИЋА
… У РУСКОЈ монументалној, у илустрованој или илуминисаној историји света под именом “Летописни лицевој свод” (“Летописна лична збирка” или “Летописни илустровани свод”), уникатно рађен за првог руског цара, Ивана ИВ Васиљевича, посебна целина и велика пажња посвећена је Србима, Светом Сави и Косовском боју.
– Ова пажња показује руску државну захвалност јер се као царство утемељило прво на преписима Законоправила Светог Саве, које је потом и добило штампани облик уз незнатне промене под називом Кормчаја књига (Књига кормарења (управе), која се посрбљено зове Крмчија), али и показује и царску љубав Ивана ИВ, коме је Теодосијево “Житије Светог Саве” била књига детињства, што показује и његов веома приљежан однос према свом пореклу, које је српско, у једном делу и немањићко – каже за “Новости” Милован Витезовић, који је приредио раскошну и драгоцену књигу “Свети Сава у руском царском летопису”, а коју је објавио Завод за уџбенике, у преводу Миљенке Витезовић са старог руског језика
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/17/vitezovic-ivan-grozni-potomak-nemanjica-kultura-novosti-rs/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Антологија у част Његоша

… Антологија, иако јој корице још миришу на штампу, већ је увелико хваљена, мада се јављају и они који имају и велике замерке.
– Имајући у виду духовни ослонац и етички карактер поетске прошлости, садашњости и будућности, књига “Језерски врх” указује на чињеницу да се ћирилица и поезија на српском језику, неправедно занемарују – каже професор др Лидија Томић. – Аутор је сачинио избор песника у Црној Гори и оних из Црне Горе, у односу на традицију Његошевог поетског врела и српскога језика. Чини се да је ауторов циљ био да обелодани вредности поезије на српском језику, да их репрезентује књигом, која истинито и суштински, наставља традицију песничког венца под “Његошевим небом”.
СВИМ критичарима, добронамернима и онима који то нису, Андрија Радуловић поручује:
– Верујем да је ова књига потребна нашој књижевној јавности. Она сабира дух одабраних, прозваних, именованих, звездочатаца, мудраца, лучоноша, рођених песника, побуњеника, јеретика, уклетника, тихих градитеља, непризнатих законодаваца… Као и што верујем да је ова књига обликована за оног радозналог и непознатог, жедног читаоца. Читаоца од духа…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/17/antologija-u-cast-njegosa-kultura-novosti-rs/

*
(ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА) ПРОТУВЕ / Мирослав Тодоровић

ПОРАЖЕНА СНАГА
У спомен на Ж. М.
јунака ове историје наших живота
Диплам тако градом по цео дан уздуж и попреко, мало радим мало на коцку идем, кућа ме не држи, нема смиреног породичног живота, учинио терен своје. Возим, свашта видим и чујем па се питам где сам ја то живео пола века, по столећа како воли то да каже хроничар нашег јада и страдања. Зар тек у овим годинама сазнајем истину која је срећним и паметним људима одавно била позната. Али човек се учи док је жив па опет блентав умре.
Питам се да ли сам ја био наивчина, будала, идијот са ј кад сам са толико мазо-хизма дозволио да ме ови наши белосветски хохштаплери превезу жедног преко воде и да никада не покушам да нешто променим, да пружим отпор изузев вербалног, двосми-сленог, просипања отрова. Кад помислим и промислим срећа моја моја да ме и то није коштало. Многе је то коштало и то дебело. „Знамо ми добро како се чува власт радни-чке класе“, хвали се авангарда и поноси оним чега се срећан и паметан народ стиди. Није чудо из чијег смо шињела испали. Маркирају тако неколико згодних жртава па он-да склапају док не склопе мозаик звани „завереничка група“. Новине спремне, тексто-ви написани, судије држе пресуде у фијокама. Каква Јустиција, какав мач, њене тера-зије, повез? Има, бре, да судите како вам се каже.
И покојни, друг Чеда, је упозоравао судије: „Ви, другови, не морате се придржавати тамо некаквих закона као пијан плота, ви морате, Бога му, ту вашу делатност да ускладите са хисторијским интересима раднићке класе.
А судије, ћуте и пресуђују како им се заповеди.
Уђе ми у кола момак класично одевен, рекло би се уљудан, али осион и препотентан ни добар дан ми не назва само рече арогантно:
„Вози на факултет политичких наука“.
Мени се онако спонтано откачи:
– Где вам је то?
Трже се он. Зачуди.
-Зар ти, чича, не знаш где је Факултет политичких наука? – скоро се увреди. … Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/dobitnici-knizevnih-nagrada-zavetina/protuvemiroslavtodorovic

*
(ЗАПИС XLVI ) ЕХ, МРЉО, МРЉО! / Есон Јаос

Склупчана,
увек спремна сумња

Пукотина у ноћи,
Камен и маховина,
размена нежности
свиће

Извирује опрезна мисао

Киша пада,
распрснуће

Окренеш леђа,
нестане светла…..
Видети више: http://zavetineplusultra.blogspot.com/2013/02/blog-post.html

*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Гаталица добитник јубиларне 25. награде “Меша Селимовић” за роман “Велики рат”
БЕОГРАД – Александар Гаталица је добитник јубиларне 25. награде “Меша Селимовић” за роман “Велики рат”, који је најбоља књига у 2012. години, саопштио је данас један од оснивача награде, новинар културне рубрике “Вечерњих новости” Драган Богутовић.
Он је у великој сали Вукове задужбине саопштио резултате гласања Великог жирија, у којем је ове године било 50 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара свих генерација који су предложили 95 наслова.
Гаталица, чији је роман објавио издавач “Моно и Мањана”, убедљиво је победио са 19 гласова, на другом месту је Ласло Блашковић са романом “Посмртна маска” са 13 гласова (“Архипелаг”), …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/02/18/veliki-rat-doneo-gatalici-i-nagradu-mesa-selimovic-kultura-novosti-rs/

***

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом  - посвећенoм Заветинама -  тј. у  трагању  за прототипом  “Салаша СЕВЕРАЦА“   (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 99

ЗАВЕТИНА, Посебна породична заветина.У трагању за погoдним местом за подизање музеја под ведрим небом – посвећенoм Заветинама – тј. у трагању за прототипом “Салаша СЕВЕРАЦА“ (“Архив у оснивању сазвежђа Заветине”, сл. 99

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s