Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00141 – 00144)

доштампано 18. јула 2014.
===

Цветови из врта св. Петке (албум, трн и плави цвет), 13

(00141)

*
(ЗАВЕТИНЕ +) Крај романа “Доктор Смрт, I-II” / Бела Тукадруз
…. Гурнули су ме у једном тренутку и ја сам јаукнувши љоснуо у
неку смрадну водурину. Мрак је био потпун, вода гадна и ледена.
Потонуо сам и изронио… А неколико метара изнад мене, чуо сам,
гласове. – Господине пуковниче, готово је! – Јесте ли сигурни? – чуо
сам. Млаз рефлектора је обасјао оловну површину смрадне баре на којој
сам пливао као жаба…
– Која је разлика између млека и киселе воде, момци?
Није било одговора.
– Добро, а знате ли зашто је овде млеко јефтиније од киселе
воде?
Довикнуо сам одоздо: – Лакше је помусти козу, него Књаза Милоша!
Тај виц сам случајно чуо пре пола сата на бувљаку.
И господин пуковник се грохотом насмејао.
– Спашавајте га, није то онај кога тражимо!
Знате ко је био Господин пуковник?
Наравно да не знате. Мој стари познаник Ђока Ђокић!
– Одвезите човека до краја у коме станује… А ти, пази
убудуће, шта радиш, с ким се дружиш… И пиши, брате, оштрије од
Господина Ђоке!Немој да нас опет разочараш…
_____________ Белешка писца уз ово издање
Дела ове тетралогије – Дневник Са Сенковића, Месечева свадба, Туга голема и Доктор Смрт – писана су и објављивана у дужем временском распону, од 1980. – 2003. Последња књига је објављена под псеудонимом 2003. године. Та четири дела су повезана много чиме, и чине једну посебну целину. Писац је прелиминарно објављене верзије пажљиво прегледао, понешто исправио, и предаје их читаоцима, у овом издању, као коначне. Убудуће, дакле, ова тетралогија ће се штампати у две или у једној књизи, овако, како је припремљена сада.
У Београду, 14. октобра 2006.
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/2013/04/11/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82-i-ii-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80/

*
(ЗАВЕТИНЕ +) ОД БАЈКЕ МАЈКА / Радивој Шајтинац
Најзад,једро,зелено жито
Влат до влати,клас до класа
Повијање,чешање,усправљање
Ко у руским дечјим филмовима
Шушти ко модра пена
С пређашњег истобојног облака

Крај пута зјапи отворен гепек
Металик-сиве никловане чељусти
Допола жива везана кокошка вири из гепека
Очима чиодама

Крај пута опет исто говно,запамћени тетра
Лименка нечитког пива
Све се збија и гади
За ходање је већ касно,кости и мишици
Сасвим одсутно прате још онај смрад седишта
а кичми је свеједно …
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81/%D0%BE%D0%B4-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%88%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86/

*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) Фуснота уз сам почетак Регистра III
(Субота, 6. август 2011. 14: 16. ч. ). – Изостављено се тиче се дубоке тајне антологије Несебичан музеј, као и свега онога што је временом из ње, или уз њену подршку, проистекло. Све ово треба имати на уму јер је у наизглед невидљивој а суштинској вези и са: енигмом 8. издања Несебичног музеја (Пожаревац, 2009), Антологије ФЕНИКС (Веб издања на интернет страницама “Златног Расуденца”, 2009), Себичног музеја и Опалог лишћа… Јединствена панорама српске поезије 20. века, тј. о(т)пало лишће, крије многе тајне. Нове генерације ће “Опало лишће” видети друкчије, друкчијим диоптријама него ли савременици. Није ми била намера да започнем лексикон или енциклопедију српске поезије 20. века, али могуће је да и на том пољу Опало лишће буде подстицајније од чернозема и хумуса…
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/2011/08/06/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D1%83%D0%B7-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0-iii/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Безразложни страх од монархије / Озрен Карамата
….. Комунисти су 1945. име једног краља заменили именом свога човека, Жарка Зрењанина, о коме ни онда, а поготово данас ништа не зна 999 од 1.000 грађана Србије. Који се борио за своје идеале и интересе и због тога трагично страдао 1942. године, као и стотине хиљада других Срба убијених током окупације и усташке, комунистичке и четничке страховладе. Не верујем да би промена имена града Зрењанина довела до приближавања мрачним монархистичким друштвима. Знамо добро колико би то било „страшно”, као што знају грађани Велике Британије, Холандије или Норвешке. …
Видети више: http://m950.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85-%D0%BE%D0%B4-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Бљутава, бљак-агитација против монархије

Бљутава, бљак-агитација против монархије траје од тренутка од када су Тита прогласили мртвим бивши…
Када у тој агитацији учествују бивши политичари (комуњаре) то је и очекивано. Кад у томе учествују припадници/ чланови одређених новокопонованих политичких странака, и то је очекивано. Мало је необично, кад се у то укључе људи који у јавности слове за уметнике, као, рецимо, Пуриша Ђорђевић, ту, недавно, у “Политикиној” рубрици Погледи са стране… Али, зар не, кад се погледа биографија П. Ђ., и то је донекле очекивано…
Видети више: http://m950.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85-%D0%BE%D0%B4-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%B1%D1%99%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BA-%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85/

*
(ЗАВЕТИНЕPress) РУСИЈА ЛИДЕР ПО БРОЈУ ОТПИСАНИХ КРЕДИТА
МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА РУКОВОДСТВО у Москви је од почетка 2000. до данас, одлучило да „заборави и опрости“ десетине и десетине милијарди долара дуга које потражује од других земаља. Последње у низу су Танзанија, Замбија и Мозамбик, са укупним отписом од 263 милиона долара. Међу чланицама „велике осморке“ Русија је постала лидер по опроштеним потраживањима. …
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/04/12/rusija-lider-po-broju-otpisanih-kredita/
*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) ДВЕ АНТОЛОГИЈЕ УДВОРИЧКЕ ПОЕЗИЈЕ
23. Михаило Блечић, ПОЕЗИЈА О ТИТУ . Београд, Графос, 1981 ; 78 стр.
(Наведена имена српских песника) Мира Алечковић, Радомир Андрић, Драгомир Брајковић, Жарко Васиљевић, Манојле Гавриловић, Јаков Гробаров, Оскар Давичо, Јован Зивлак, Перо Зубац, Душан Костић, Слободан Марковић, Велимир Милошевић, Бранко Миљковић, Милосав Мирковић, Момчило Попадић, Адам Пуслојић, Александар Секулић, Дара Секулић, Абдулах Сидран, Иван Цековић, Владимир Черкез, Бранко Ћопић, Флорика Штефан, Божидар Шујица
24. Милосав Славко Пешић , КАД ТЕ ЗАБОЛИ ДУША . југословенска поезија о Титу (јануар – мај 1980 ). Београд, Младост, 1981 ; 198 стр.
[Увод у читање, састављач ове антологије започиње патетично: “ Цели, богати , револуционарни, бурни, стваралачки и мудри живот Јосипа Броза Тита пратило је свевидеће песниково око (?! – додао М. Л.) и у стих га, као највиши облик писане речи, сместило. Генерације, не само југословенских песника, биле су привучене и опчињене магијом човека чије дело означава епоху“ – и тако даље, и томе слично, в. стр. 3 ] Нијаз Алиспахић, Мирослав Антић, Цицо Арнаутовић, Карољ Ач, Бранко Бањевић, Мехо Бараковић, Вјера Бенкова, Слободан Берберски, Томислав Маријан Билоснић, Предраг Бјелошевић, Владимир Богдановић, Ариф Бозаџи, Берта Бојету….
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/2011/09/01/%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%82%D1%80%D0%B0-007/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Алесандро ди Мео: Срби се никада нису савили

… СРБИЈА ЖРТВА * Написали сте да је Србија напуштена од свих…
– Југославија је била као брод који тоне, а сви мишеви – бивши суседи, друге републике – беже. Србија једина није побегла нигде и остала је натоварена тим бременом. Они који су отишли имали су само добробит и олакшице, а Србија која је остала, имала је само проблеме и има их и дан-данас. Не желим да демонизујем ниједан народ, ни Хрвате ни Албанце, међутим чињенице говоре да су сви они на неки начин профитирали, а једино је Србија страдала. То су санкције, избеглице, болести због осиромашеног уранијума којима је засута.
* Пишете да је у нарко-држави Косова мафија ушла у све поре друштва.
– Сада видим да варварство побеђује културу. Нажалост, данашњи варвари на Косову не само што уништавају српско културно добро, манастире, куће, праве од људи таоце у малим енклавама, него заправо раде нешто много перфидније – покушавају да избришу меморију, сећање на српске корене на Косову и Метохији. Није чудно што је НАТО успоставио савез са криминалцима уместо са другом страном, прво са Руговом, па са овима даље…
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/04/14/alesandro-di-meo-srbi-se-nikada-nisu-savili-drustvo-novosti-rs/
*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) ТЕНДЕРИ (По схватању Ј. Ленголд: )….
Срећа у несрећи је да су некадашњи велики државни издавачи пропали, а ови који су преживели, попут, рецимо, ,,Службеног гласника”, мораће за сваку набавку да расписују тендер. Ако треба да купе папир, прво тендер. Ако треба да одлуче са којом штампаријом ће да раде, прво тендер. Изгинућемо од транспарентности.
Шта ће се дешавати са свим другим издавачима, оним приватним? Ако мислите да су они од ове законске пошасти спасени, варате се. Јер, они морају да сарађују са библиотекама. А библиотеке, кад откупљују књиге, мораће такође да расписују тендер …
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2013/04/11/%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B8/
*
(ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) Наоружани Албанци на северу Старе Србије
Косовска Митровица – Одлуком представника кризних штабова у четири општине на северу Космета – Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока – појачана су дежурства Срба на магистралним путним правцима који воде ка интегрисаним прелазима Јариње и Брњак, али и на свим потенцијално ризичним локацијама, због интензивног присуства и кретања интервентних јединица косовске полиције „Росу”.
Преседник општине Звечан Драгиша Миловић, који је, иначе, и командир Кризног штаба општине Звечан, за „Политику” каже да је одлука о појачаном дежурствудонета како би се појачала будност и опрез грађана због евентуалног покушаја Приштине да се север силом интегрише у систем косовским институција….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/04/14/%D0%BD%D0%B0%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1/

===

Цветови из врта св. Петке (албум, трн и плави цвет), 14

(00142)

*
(ЗАВЕТИНЕPress) Најава „Смака света“?

ФБИ: Експлозије у Бостону – терористички напад
ВАШИНГТОН- Амерички Федерални истражни биро третира експлозије у Бостону као терористичке нападе, јавио је ЦНН, позивајући се на неименоване изворе из Бироа.
Агенција Ројтерс је, позивајући се на званичника Беле куће, пренела да ће бомбашки напад у Бостону бити третиран “као акт тероризма”….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/04/16/fbi-eksplozije-u-bostonu-teroristicki-napad/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Постоји суштинска разлика између насилног отимања Косова и прихватања Србије да буде увучена и постане саучесник стварања независности Косова
Обраћање Војислава Коштунице поводом…..
Београд, 23. марта 2013.
Поштовани пријатељи,
Када је НАТО пакт у Бриселу 24. марта 1999. донео одлуку да изврши агресију на Србију, готово сам сигуран да нико од натовских заговорника овог напада није могао до краја да сагледа све последице агресије, као ни да предвиди шта ће све догађати после те агресије.
Понајмање је могао било ко из НАТО-а да помисли да ће се пуних четрнаест година касније, поново у Бриселу, водити преговори о Косову и Метохији….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/04/16/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%81/

*
(ЗАВЕТИНЕPress) Планина Мироч
Мироч
Планина Мироч простире се на око 300 квадратних километара,измедју лукова , на завијутку Дунава где се пробија кроз стеновите хриди “Ђердапа” пресецајући тако јужне обронке Карпата .
Планину Мироч чине планински врхови Штрбац , као највиши врх Мироча са надморском висином од 767 метара који се уздиже изнад најужег дела Дунава у Европи , затим планински висови Мали вис , Високи Чукар ,Чаршија ,Главица и висоравни Килома , Бељан ,Алун и Мирочка висораван .
Планина Мироч је једна од најбогатијих планина у Србији по броју пећина , увала и вртача као и других спелео објеката ….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/04/16/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%87-%D1%81-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
(ГУВНО) Против мађија
18
Мађије од петка,
мађије од суботе,
мађије од недеље,
мађије од понедељка,
мађије од уторка,
мађије од среде,
мађије од четвртка –
седам дана у недељи,
седам се ухватише за руке,
јер ја их избодох,
са девет вретена,
са девет игала,
и од омађијаног их отерах,
у црном мору их подавих,
растурих у морској пени …
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/04/16/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D1%92%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
(МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА) Космички институт „Копелијус“ (С.В.)
САДА
“Да би се бавило књижевном критиком, треба бити одан једној илузији, вели Васа Павковић у метакритичком запису “Поговор”, којим закључује књигу Критички текстови, избор из петнаестогодишњег праћења домаће прозне продукције. Добро сте прочитали: вера у илузију у метакритичком тексту. ….Када се неко позива на илузију као на аргумент, то значи да, истовремено са поверењем, гаји и извесну сумњу. Значење овог исказа врти се око смисла критике—” итд.
Климав аргументић: “Станислав Винавер је тврдио како кртитичаре мрзе књижевност, али сигурна сам како би, да је имао прилике читати Павковићеве радове, у најмању руку проблематизовао своју тврдњу”. (Повеља, Краљево, октобар , 37/1998, стр. 126: Душица Потић: Књига оданости…)
Остаје да верујемо дотичној, као каквој сеоској врачари, зар не? Какве везе имају Винавер и Павковић?
Павковић припада табору псеудодемократске, тј. српске бирократске критике. Као и она која га препоручује.
Господи илузионистима.

“Кишолози” – по Васовићу они мали – малецки писци и критичари, попут оних лкоји су написали књиге па и књижурине о кишовом делу као да су мотиком обрађивали какву њиву (Јованб Дедлић, на пример!) – не желе сад да се огласе поводом полемике око књиге Лажни цар Шћепан Киш и потврде своје молебане и хвалоспеве одабраном свецу. Ћуте као заливени, вагају, на коју страну ће ветар да дуне па да потрче с мотиком на рамену на нову њиву…
Љиљана Ђурђић: Мукотрпно разбијање канона (Европа, 2005)

И НЕКАДА : Винавер
Позив на Скупштину.
Скупштина Удружења Београдских Ватрогасаца одржаће се у уредништву “Књижевног Гласника” са овим дневним редом:
(1) Несташица воде у Београду као узрок развићу “Модерне”. Референт г. Богдан Поповић.
(2) Резолуција о водоводу….
Видети више: http://pomocdotwordpressdotcom.wordpress.com/kosmicki-institut-kopelius-stanislava-vinavera/

*
(ХОМЕР) Спруд св. Јована Крститеља / Белатукадруз
Дошли су ми спрудови под нос,
Допузали до дворишта очеве куће, хеј,
Златна река је, у сну, ток променила,
Као што смрт смер промени.
Па се бели платно, дуго бело платно.
То не тече вода, него дуго бело платно.
Силно и чудесно, ко водопад, са севера,
Што ширином хоризонта на југ,
снагом водопада великога гура
Спрудове Св. Јована Крститеља,
На којима је некада крштавао сукурђела
Нашег, чукундеда, прадеда и дедове,
И многе бабе чија смо имена и заборавили.
Сад на тим спрудовима дочекује
Оне што се прешли из свет у свет.
Ох, колико има жабље свиле у сновима
И слутњама.!У умору – овог лета …
Видети више: http://pudinadolina.wordpress.com/2013/04/17/%D1%81%D0%BF%D1%80%D1%83%D0%B4-%D1%81%D0%B2-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80/
*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) Узурпатор / Бела Тукадруз

Мали, ситни, дволични
Бркати службеник судбине…
Узурпатор. Шегрт ђаволов.
Узео ми је најлепше године.
Највредније илузије.
Узео ми је вашар, ђерам,
Хоризонт и Итаку.
Чак и могућност повратка.
Узео ми је упориште,
Голубарнике, наду, багрем ….
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/2013/04/17/%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Јаворка ноћу бежи из куће ужаса

НИСМО нас две, ни наша мајка, криве за ово што је отац учинио. Нису крива ни моја деца, која ни у Јагњилу немају мира.

Овако је Зорица Лазић, ћерка Јаворке и Љубише Богдановић, у среду, говорила екипи репортера “Новости”, док смо се распитивали како се носе са трагедијом и успевају ли мајку Јаворку да опораве од тешког шока. Дрхтала је Зорица, у црнини и тишини дворишта, у коме је кућа Богдановића. Једва је говорила. Преко ове капије, мада их нико не осуђује, ретко ко прелази. Несрећна што јој је, ни кривој ни дужној, судбина наменила да носи вечити печат – “дете убице”. И да, у времену када је потребна својој деци, њиховом детињству и школовању, од њих мора да крије новинске наслове. И сваки разговор јој тешко пада.

Полиција која дежура у дворишту упозорава новинаре да су они ту “да се поштује воља Богдановића”. Зоричина и Славичина мајка, Љубишина супруга, Јаворка Богдановић за то време је била у кући. Одмарала се од, за њу, напорног дана. После превијања рана у здравственој станици у Великој Иванчи, она је у среду, други пут, посетила гроб сина Бранка и свекрве Добриле, првих Љубишиних жртава….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/04/18/javorka-nocu-bezi-iz-kuce-uzasa/

(Фонд ЗАВЕТИНА) Српска књига у свету

Каква је ситуација са српском књигом у свету? Са превођењем дела српске књижевности на друге светске језике? Ко се преводи? И да ли су то баш најбољи српски писци? Или само они – најближи власти, партисјким врхушкама, филијалама? Као почетак за разговор предлажемо текст новинарке Марина Вулићевић, који на свој начин сведочи о лошој или симптоматичној ситуацији у овој области. Позивамо све заинтересоване, ма где живели, од Београда до Јапана, Канаде и Аустралије, Европе и Америке, Африке, да нам се јаве, макар у форми писма и изнесу своје ставове, искуства, погледе, размишљања, које ћемо радо публиковати на овом сајту, намењеном побољшању превођења дела српских писаца на друге језике, и нарочито оних дела која су сигурно и боља и уверљивија од оних која се често спомињу у тексту новинарке М.В.
ПРЕВОДИ У СЛОВЕНСКОМ ДВОРИШТУ
Изузев „офанзивног” превођења више од 30 књига на немачки језик за Лајпцишки сајам 2011, постоји интересовање углавном бугарских, македонских, пољских, словеначких, украјинских издавача. Упадљиво је мало превода на енглески, шпански, француски, португалски, па и руски
СРПСКА КЊИГА У СВЕТУ
Марина Вулићевић
ултура је та која одређује национални идентитет у свету. Ипак, чињеница је толико пута поновљена, да скоро постаје фраза: да учешће културе народа какав је српски у полифонији света, након државних и духовних ломова, захтева континуитет културне политике који неће зависити од смена власти…..
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83/
*
(ЗАВЕТИНЕPress) Сви смо ми читаоци (?)

СВЕТСКИ дан књиге и ауторског права у Србији ће први пут бити обележен десетодневном манифестацијом, која ће под слоганом “Сви смо ми читаоци” бити отворена у петак и трајаће до 28. априла. Медијски покровитељ су “Вечерње новости”, а у Организационом одбору су представници два министарства, културе и просвете, Секретаријата за културу Београда, Народне библиотеке Србије, Библиотеке града Београда, Библиотекарског друштва Србије и два удружења издавача. Осим у Београду, манифестација ће се одржати у Ваљеву, Сремској Митровици, Ужицу, Чачку, Нишу, Књажевцу, Кикинди, Суботици, Крушевцу, Сомбору, Бору, Краљеву, Кладову…
У оквиру ове манифестације, Удружење издавача и књижара Србије приређује Фестивал књиге, који ће у петак на Светосавском платоу у 18.00 часова отворити писци Светислав Басара и Александар Гаталица и Дејан Папић, председник УИКС. На бини на Платоу одржаваће се програми за децу и представљање књига за малишане, радним даном од 16.00 до 19.00 часова, а суботом и недељом од 10.00 до 17.00. На шеталишту између НБС и Храма Светог Саве, биће постављене мини-књижаре, у којима ће се књиге продавати са попустом од 15 до 30 одсто….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/04/18/svi-smo-mi-citaoci/

===

Цветови из врта св. Петке (албум, трн и плави цвет), плави цвет

(00143)

*
(ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ) “ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ … ПУСТЕ ВОДЕНИЦЕ” / Александар Б. ЛАКОВИЋ

Белатукадруз, Moara parasita, Браничево, Пожаревац, 2012
Песничка књига Moara parasita књижевника Мирослава Лукића (р. 1950) чији је псеудоним Белатукадруз, углавном потиче пре 1995. године, уз напомену да су поједине песме из тог периода умеђувремену прерађене, као и да је накнадно уврштена и већина нових песама. У њеном тумачењу прво треба поћи од “минимума” искуства и доживљаја као предубеђења које читалац призива из свог сећања и из свог полузаборава (“Поново сам пронашао све оно што сам\ заборавио, потиснуто дубоко, препатио”) приликом првог сусрета са импулсивним, наративним, медитативним и, “до раздирућег бола”, искреним стиховима, по угледу на Блока (“Блок је волео само голу истину”). Нарочито, при пријему самог имена књиге, који је због учесталости и у другим песмама из његовог песништва, заслужио вредност тематског сублимата односно симбола и\или парадигме песниковог и нашег окружења. У епилошком тексту песник признаје да моћ теме бира песника, а не обратно (“симбол пусте воденице се усложњавао из стиха у стих, из песме у песму”).
Наиме, насловна синтагма “пуста воденица” (превод са влашког језика) у песништву Мирослава Лукића је не само кључна и доминантна синтагма, већ и фантазмогорична слика и опсесија, која је у међувремену, чак и када се не користи учестало као раније, прерасла у својеврстан значењски тематски стожер, чија је одлика вишеслојевитост и семантичка усложеност….
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/04/18/%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%87%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81/
*
(ПРОТИВОТРОВ) ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОСТУМНО ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ “ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА”
ПРАВОСЛАВНОГ ФИЛОСОФА И ВЕЛИКОГ СРПСКОГ КЊИЖЕВНИКА ПРЕДРАГ Р. ДРАГИЋА КИЈУКА У свечанојсали Српског центра при Храму Срба Светитеља у Мисисаги, у недељу, 28.априла, у 13:30 часовa
О књизи ће говорити:
Драгослава ДрагићКијук, професор
Катарина Костић, књижевник
Миро Микетић, аутор знамените хронике ”Кроз пакао и натраг” и
др Радомир Батуран, уредник часописа ”Људи говоре” …..
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/2013/04/19/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8/

*
(ДРЖАВА „ЗАВЕТИНЕ“) „ЗАВЕТИНЕ“ И МЕДИЈИ У НАСТАЈАЊУ

(Глобална питања)
Иновације у информационим технологијама увеле су свет у период демократских медија, а људима омогућиле приступ вестима и информацијама неометан никаквим традиционалним временским и географским границама. Иновације подстичу развој нових медија и нове моделе ширења, употребе и коришћења информација. Превазиђене су и традиционалне границе између јавности и медијских институција, с обзиром на то да грађани могу да се укључују у форуме у оквиру којих слободно износе своје идеје и мишљења, заобилазећи тако медијске корпорације и владе -дугогодишње чуваре информација.
Постојеће медијске институције – новинске куће и радио/ТВ емитери – боре се како би се прилагодиле новој клими, док конзументи медија заузимају сопствену територију у информационом пејзажу и стварају својеврсно партиципативно новинарство….
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/04/19/zavetine-i-mediji-u-nastajanju/
*
(ДРЖАВА „ЗАВЕТИНЕ“) БЛОГЕРИ КРЧЕ ТЕРЕН У КОМУНИКАЦИЈАМА / DEN GILMOR

Софтверска технологија која омогућава Ијудима да своје радове лако објављују на мрежи угрозила је традиционалну улогу медијских организација као посредника између аутора и широке публике. Послед-њих неколико година, обични градани су све више и брже постајали извеештачи и коментатори друштвених прилика. Они су се изузетно брзо појавили на сопстве-ној говомид с које учествују у друштвеној и политичкој расправи.
Ден Гилморје директор Центра за грађанске медије (http://www.citimedia.org/blog) иписац књиге Ми, медији: Масовно новинарство – од народа, за народ. …
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/04/19/blogeri-krce-teren-u-komunikacijama-den-gilmor/

*
(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) Граница Мисије, илити “Вјерују” БЕЗДАНА И БИРОКРАТСКА КЊИЖЕВНОСТ
Написао сам својевремено : Европа појма нема шта је у ствари данашња Србија.
Хоће ли сазнати данас, сутра или прекосутра, на основу преведених дела српских књижевника – оних наметнутих и понајближе партијама на власти?
За име Бога, кога све не преводе! И кога све никада и никако неће преводити, него ће настојати да држе у гету малих тиража – фаворизовани новопартијски писци, новодемократске бирократе?
Неки одлични српски писци су осуђени на ЛАС ВИЛАЈЕТ (у преводу са турског – анонимна хроника), како несналажењем државе у којој живе, помагањем институционалне игноранције, тако и несрећом српске емиграције, како оне после другог светског рата, тако и оне из шесдесетих, или осамдесетих ….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2013/04/19/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D1%83/

(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) Ко ће моћи да публикује овде?/ (Б. Т. )
На првом месту – заточници бездане књижевности (ма шта то значило!).То јест они аутори који себе нису издали и који су већ платили високу цену.Просто то мора да се каже на почетку, да не би било забуна. Неспоразума. Писци бирократске књижевности и сви издајници – бездане књижевности, нека не гаје илузије више. Овде се опраштамо са њима. Заувек. ….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2013/04/19/%D0%BA%D0%BE-%D1%9B%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5/

*
(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) Поезија

Рубрика “поезија”: Овде ће бити публикована поезија – у најширем, античком смислу речи (по избору уредника Б. Т.) Поезија “мајтора над мајсторима”.
МАЈСTОР НАД МАЈСTОРИМА
Дуд пљуцка на прошје и на пећ за хлебове; у пећи дрема мачак боје пепела. Жут багрем је процветао, и плав. Кревети за рани расад црне се, као прошје. Гране смокава умотане јесу, и жбуње, рибизле, у мреже од губарове свиле. Гугутке у кафезу као да су скамењене. Гугутке на бресту и грлице на дивљим орасима преду од сребрне свиле успаванке за жабе испод старих ћерамида на крову.
Светлост на разбоју тка ћилим, мотиве: капије црне и затворене, јаросне ћутљиве старце проћелаве; ћуране и по неко јагње…
Мајстор над мајсторима блене …..
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/

*
(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) Есеј
Рубрика: Есеј. Овде ћемо публиковати есеје писаца свих генерација, али по избору једног модератора коме неће моћи да се продаје рог за свећу. «Умиремо не од тог отровног брлога, него од бола за литературом» или НАЦРТ ИСТОРИЈЕ НАЈЗВАНИЧНИЈЕ, ТЈ. БИРОКРАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80-%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98/
*
(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) ЛИЦЕМЕРИ, ЉИГАВИ ПРЕВРТЉИВЦИ/ Миодраг Мркић
…………..)
Били су и чланови КПЈ и СКЈ, и
Комитета, и информатори Озне , Удбе, Суп-а…
гласноговорници запада, држачи микрофона,
специјализанти запада и борци за несврстаност и
самоуправни социјализам наших боја…и писци
књига о самоуправљању и уxбеника и , и, и …
После су били борци за национално биће
небеског народа…, демократске слободе…, за
слободни свет…, за цивилизовану и културну
Европу а не неке азијате Словене.—
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE/%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D1%99%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3/

*
(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) Серафимова кућа /Бела Тукадруз

Склоњена од главних путева, у уцепу хомољских брда, била је кућа Серафима Трималхионова. Саграђена од камена, на два спрата. Таква кућа на Дедињу би била права, милионерска вила. Серафим је довео струју са раздаљине од неколико километра.
Ту кућу не можеш видети, све док јој не приђеш на две стотине метара.
Била је на заравни, у подножју једног каменитог брега, у полукружном остатку некадашњег каменолома, не већем од 5 ари. Тај каменолом су Власи запустили одавно, јер је из стена које су разбијали динамитом, извирао поток. Не велик… Ту је Серафим сазидао кућу, од камена, који му је био на дохват руке; камену кућу не мање раскоши од пашиног конака у Врању. Испод читаве куће је био велики мрачни подрум пун џакова цемента…Летња кухиња…Зидајући ту грађевину, Серафим се као мајстор поигравао. Није штедео камен и цемент. Све је у тој кући било рукотворено његовом руком, столице, столови, кревети, не и прозори…У приземљу је била велика гостинска соба, са великим гостинским столом, који је могао да прими осамдесетак гостију …
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5/%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
(Мирослав Б. Душанић: „Lyrik – Lyric – Поезија“ ) Тренутак спознаје

за Мирослава Л., Мирослава Т.и Стојана Б.
Имао сам много водича:
прокламоване савремене барде
великане Нације и Републике
или самопрозване
авангардне манифесте и пјеснике
нове наде сутрашњице
критичких радова зборнике
антологије раздобља и поднебља
изборе класике и неокласике
модерне и постмодерне
интервјуе стручне
и оне у свакодневној штампи
које прочиташ и одмах заборавиш
или се за неко вријеме памти
и сви се показаше лажним
у тумачењу Универзума.

И онда кад сам посустао
изгубљен у хаосу неразумљивих
теорија и скоро одустао
откријем два Мирослава
и једног Стојана

један од Мирослава већ годинама
одваја кукољ од жита
цијела му библиотека стаје
у танку књигу…..
Видети више: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/04/blog-post_3695.html
*
===
(00144)
*
(НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ) Поводом „Старог покварењака“ / Бела Тукадруз

Шта, уствари, представља, то, што је насловљено насловом “Стари покварењак”?Одломак из интимног дневника? Стихове?
Тема живота и његове пролазности опседала је многе песнике и писце.
“Лудо је замерати животу што пролази, кад знамо да му је сав смисао и сва вредност у том што је пролазан, али од те недоследности мало ко може да се одбрани,” пише Иво Андрић. На другом месту Андрић сматра: ”Живот нас начне негде дубоко у нама; неприметно и неосетно означи место са којег старење треба да отпочне свој рад, а оно онда наставља и довршава посао” (ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, Сабрана дјела Иве Андрића, друго издање, Свјетлост, Сарајево, 1977, 576 стр.; стр. 82).
Ко или шта је покренуло оно што је Богдановић насловио као “Стари покварењак”? Животна свирепост која постоји према старијим и слабијим људима? …
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82/

*
( ВЕСТИ ИЗ ОТАЏБИНЕ) НОТЕС пок. Милорада Бате Михаиловића
ЖАЛ ЗА МИЛОРАДОМ БАТОМ МИХАИЛОВИЋЕМ

Срце великог српског и европског сликара и академика САНУ Милорада Бате Михаиловића (1923, Панчево – Париз, 2011.) престало је, пре две године, да куца 23. априла у болници Брока у Паризу, граду за који је волео да каже да је «женски град», град са господским поштовањем жене и у коме је живео и стварао од своје 27. године. Одласком у Француску Бата није заборавио Србију, јер је у њу често свраћао и боравио у свом београдском стану у улици Стојана Протића 7. са чијег главног уличног прозора се отварао поглед на магично бело здање Храма Светог Саве на Врачару. Одласком Бате Михаиловића завршило се једно од најзначајнијих поглавља послератног српског сликарства на чијим страницама пулсирају садржаји са његових изложби у најзначајнијим галеријама света, у: Београду, Паризу, Нишу, Лондону, Копенхагену, Бриселу, Ослу, Казабланки, Новом Саду, Суботици и низу других светских ликовним храмова, за време којих је пленио волшебни дух живописца, потпуно издвојен из реда духовне стварности, ликовног мага чије су се, скоро све, слике, након рођења, уздизале високо и давале димензије новим ликовним правцима и садржајима ….
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/04/22/%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D0%BA-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

(ЗАВЕТИНЕПресс) Љубиша Ристић: Земља изгубљених илузија

…..Шта је сад репертоар?
– Ми имамо “гвоздени” репертоар. Увек “Ричард Трећи”, “Псовање публике”, “Сарајевске приче”. Упркос предрасудама, КПГТ ни од једне власти није имао дотације. Само је 1987, влада Мирка Марјановића је одредила у републичком буџету 900 хиљада марака за адаптацију напуштене старе Шећеране у позориште. Од тих почетних средстава, на различите начине,изградили смо позориште због кога нас данас мрзе и завиде нам. Оно није наше власништво нити сам ја то икада хтео да буде, знајући с ким имам посла. Мој предлог Влади је да преузме читав комплекс старе Шећеране с позориштем и то претвори у велики културни центар који неће бити продавница сувенира…
Како се издржавате?
– Никако. Ми смо најсиромашнији на читавој позоришној сцени. Немамо прихода, а камоли дугова. Понекад се овде сними неки спот, одржи ивент, концерт неког ди-џеја. Тако развлачимо од првог до првог, као свака нормална породица у овој земљи.
Да ли и КПГТ плаћа цену ваших политичких убеђења?
– То је крајње мутна ствар. Увек сам био у сукобу с неком партијом, с властима. Склањао се с пута колегама из позоришта, њиховим амбицијама. Али, данас после четири деценије, видим да су политичари мање истрајни против мене, а да је позоришни свет великим делом страсно заинтересован да ме нема.
Како то објашњавате?
– Не објашњавам. Код мене долазе људи који пишу историју позоришта и културе наше земље, али никако критичари – да виде представе и о њима нешто напишу.
Не могу да вам опросте ЈУЛ?
ЈУЛ је изговор. Ми у КПГТ смо доследни, а већина наших колега, пријатеља, непријатеља, сабораца и равнодушних каријериста се стално прилагођавала политичким околностима. Од Кучана и Рачана, преко Изетбеговића и Туђмана, до свих осталих који су допринели разбијању земље и формирању овог банана – повртњака у коме живимо. Моје учешће у политици од 1995. протумачено је као активност уметника који је продао душу ђаволу. И то ми замерају они који су сви одреда, у време рата за разлику од мене, подржавали разне ратне опције, борили се у Београду за власт као страсни активисти опозиције, касније постајали министри, партијски функционери и најчешће ратни профитери на основу антиратних активности. ..
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/04/21/ljubisa-ristic-zemlja-izgubljenih-iluzija/
*
(ЗАПИС LXI) Терен за изградњу Музеја немогућег ратара

Мишљеновац лежи на излазу клисуре и изван звишког басена, али административно припада Звижду и економски је упућен на Кучево. Село је старијег постанка, али у животу његовом нема непрекидности. Расељено је почетком XVII века и поново насељено крајем истог века, али је опет расељено око 1720 године. Мишљеновац се убрзо почео поново насељавати, и већ 1733 године у њему је било 17 домова Срба и Влаха. Обновили су га Срби и у породици Црностокинаца (славе Св. Ђурђа) очувало се врло живо предање о њиховом претку Црном Стоки који се доселио у Мишљеновац крајем XVII века из полимских Васојевића. Црни Стока се није дуго задржао у Мишљеновцу, већ је као сточар често мењао место. Прво се преселио у блиско село Душманиће, а одатле је прешао у суседно село Клење, затим у Раброво, па у Триброд и на послетку се задржао у Великом Градишту. Овде се завадио са спахијом и побегао у хајдуке. Хајдуковао је неко време по околини са хајдуком Јанком из суседног села Мустапића; кад су се аустриском окупацијом прилике промениле вратио се поново у Мишљеновац. Преци Маринковића (славе Св. Николу) досељени су с Косова између 1720 и 1733 године. У исто доба доселило се и неко-лико влашких породица из Баната; њихови потомци су данашњи Срејићи, Кочићи, Јојићи, Марковићи (сви славе Св. Ћирика), Ракићи (славе Св. Петра) и Голубићи (славе Св. Ђурђица). …
Видети више: http://muzejnemogucegratara.blogspot.com/2008/05/blog-post.html

*
(Paun Es Durlić ) Ритуални плес влашке „шојманке“ пред падање у транс
Објављено у 19.04.2013.
На брду Појењ изнад Тополнице у Поречкој Реци (општина Мајданпек), сваке године на Цвети рано ујутру сељанка Иванка Лазаревић (р. 1956) пада у „транс“, и у том стању долази у контакт са демонкама Судбине, које Власи овде зову „Шојмање“. Шојманке јој говоре судбину људи који су јој дошли у посету, али и судбину њихових села и државе. У „транс“ се уводи кроз певање и играње у дворишту куће. Клип је извод из видео записа који је на Цвети 2006. године начинио етнолог Паун Ес Дурлић, кустос Музеја у Мајданпеку, за потребе етнолошке монографије „У земљи Ветра и Шојмана“, и приказује кључне фазе Иванкиног плеса, којим се она уводи у „транс“…
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=QVr4xib3xXk&feature=share&list=UUcq77bIcRdPkbzZ_v7lP4NA

(kulicsax ) JA, POKOJNIK – документарни филм
Филмски запис о обичају Влаха источне Србије да себи за живота приређују посмртне гозбе, даће под називом помана, сарандар…

Видети више: http://youtu.be/FZNgvYhXlJQ

*
(crnorecje) МИРОСЛАВ ЧУЛИНОВИЋ – Uoră đi batrânjacă

Отпремљено 05.05.2011..
Старо влашко коло – Uoră đi batrânjacă đin Valja Ćimuokuluj njegru
Видети више: http://youtu.be/jkH3Oa8WRSk

*
(crnorecje) Miroslav Pera i Filip – Elegija lu Miroslav

Видети више: http://youtu.be/-dE9sm9pH9A

*
(quetzalcthulhu108• ) Влашки Микрофон Ужаса 3,5 – Wеддинг ин Виенна
Отпремљено 13.01.2012..
Без коментара. Сувишан је.

– Потпуно си у праву друзе.Залосно је сто има толико људи попут тебе који би вероватно зелели да остваре једно овакво весеље,али нису у стању тј несналазљиви или нерадници,па морају на неки нацин себе да утесе или поставе овакав клип.Свако троси новац на свој нацин.Неко купује ауто,други пак стан или куцу,а неко зиви за овакво славље.Јер тако друзе?Или ти бас немас ниста у зивоту? Позз
– Није тако. 🙂 Залосно је сто има висе људи попут тебе који одобравају ово лудило. А цињеница да је твој закљуцак да су људи попут мене, то јест опозиција свему томе, несналазњиви (?!) и нерадници (?!!), је за мене довољан разлог да се уопсте висе не трудим да теби (и истомисљеницима) објасњавам мој став. Ако је оваква једна декаденција од „весеља“ неком зивотњи циљ, ста следи после тога? Гледање ДВД-ија до судњег дана? Зив ти мени био, али овде нецемо наци заједницки језик. Позз.

Видети више: http://youtu.be/39Ydux_30Ew

*
(MrBadja007) Влашка Свадба-Париз 2011

Traditional Vlach weddings are everywhere in the world!Great wedding dance from Paris 2011,With Ziva Dinulovic,accordionist is Srdjan Demirovic and other virtuosos.This masterful accordionist plays all types of music.He is working hard on several creative projects for one year,as motivation for good Vlach music, and you can hire on your wedding this band All info in Web site http://skr.rs/srdjandemirovic

Видети: http://youtu.be/NA6iVQd5f0k
*