Доштампано 21. јула 2014 на дан Светог великомученика Прокопија . Годину доцније
===
(00178)
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) ЈЕР ВРЕМЕ ЈЕ ВЕЋ ДА НЕСТАНЕМ / Ралф Фрост
Шездесет шест певања за Исуса Христа и блаженог Ралфа Фроста; Бог истинити је сведок да су их нашли заједно у целофанској врећи украј гасног пиштоља:
… V
После Париза мој боже
У каменоломима који воде од Клишија
Према пределима који су купљени
Препродајом од Руса — то је Аљаска
Где ће дивља патка као у душама
Оних песника што је речено
Играти у сумрак а наших речи
Неће бити
Тамо далеко пођеш ли — пишеш
Сада је тек ноћ срља около света
Јавни ред стиже у очи изгубљених .
И надноси се над градом са таквом
Капијом над градом са таквом Кулом
Два милиона Парижана у тренутку се јебе
Са осталим делом остављени
Пред невиђеном смесом оргазама
Тако далеко далеко је од Клишија
Парче Аљаске што купљено је од Руса
Чак и градови са биковима
Травахо травахо Република је давно пала
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%84-%D1%84%D1%80%D0%BE%D1%81/
*
(ЗАВЕТИНЕPress) КЊИЖЕВНИК Радивоје Шајтинац добитник је награде „Теодор Павловић“ за књигу „Дилинкуца: Фришке банатске бајке“
у издању Народне библиотеке Бранко Радичевић из Житишта, а уметнички фотограф Љубомир Којић истоимене награде за животно дело. Признања ће бити уручена 25. јула, на дан отварања „Дана Теодора Павловића“ у Новом Милошеву, родном месту првог секретара Матице српске у Пешти, …
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/07/23/radivoju-sajtincu-nagrada-teodor-pavlovic-kultura-novosti-rs/
*
( SERBIAN PRESS CENTER) Бар их презримо / Батуран
Драги пријатељи,
Дух самопорицања докрајчује Србију. Актуелни председнци и потпредседници и њихови министри не хају за умирање Србије од ”беле куге”, за глад у Србији, за бесперспективност младости у Србији, али су се директно или индиректно укључили у злочиначки рад Трилатералне комисије која почива н идејма Збигњева Бжежинског, …
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BA/%D0%B0-%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%98-%D0%B2%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80/%D0%B1%D0%B0%D1%80-%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD/
*
( SERBIAN PRESS CENTER) А ко је овај вуновлачар?…/ Радомир Батуран
А ко је овај вуновлачар? Злосрећна српска дијаспоро, зар нас он представља и заступа? Краљевић Марко ”по трећи пут међу Србима” сигурно ће га реконструисати у њиговој актуелној реконстукцији Владе. – Р. Б.
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BA/%D0%B0-%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%98-%D0%B2%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80/
*
(ПЕЧАТ) ПЕТ ОЧИЈУ МОТРИ ВАС С НЕБА /Дејан Лукић (Лондон)
Открића Едварда Сноудена омогућила су нам увид у гигантске размере англоамеричког шпијунирања читавог света, и све могуће злоупотребе које из њега проистичу
Едвард Сноуден, човек који је британском „Гардијану“ и немачком „Шпиглу“ открио до којих криминогених граница америчке обавештајне службе шпијунирају не само своје евроатлантске савезнике него и властите грађане, има бар тај комфор да безбедно спава у транзитном простору московског аеродрома „Шереметјево“. Маргарет Њушам нема тај луксуз; спава са откоченим пиштољем под јастуком. Поред ње дежура, и дању и ноћу, шездесет килограма тежак немачки овчар, специјално истрениран за чувара у Центру државне полиције у Невади…
Видети више: http://www.pecat.co.rs/2013/07/pet-ociju-motri-vas-s-neba/
*
(ЗАПИС 5) Суперлативи Манифестација „Пјесничка ријеч на извору Пиве”…
Рајко Петров Ного следи Вукову, Његошеву, Андрићеву, Матијину линију трагичних јунака косовског мита, истиче Селимир Радуловић
У књизи сећања „Запиши то, Рајко”, истиче Владимир Јагличић, Ного је, углавном, окупио своје починуле знанце, уз два изузетка (Емир Кустурица и Радован Караџић). Водио је рачуна да пише о такозваниом „значајним” личностима, махом списатељима. Можда би се нашао неко ко би проговорио да је Ногова мемоаристика „лакша”, но што би се дало очекивати, да је анегдота добила превелик простор, али, с друге стране, чему досадне књиге? Свет је и без нагваждања тешко подношљиво место. …
Видети више: http://zavetineviki.blogspot.com/2013/07/blog-post.html
*
(ФАТАМОРГАНЕ) Шта потврђује и – Случај „Службеног гласника?“ Подвучено
пеца петковиц | 23/07/2013 07:50 слузбени гласник је тросио дрзавне паре за издавање књига без тендера и био нелојална конкуренција издавацима. засто профит слузбеног гласника (који је последица монопола, а не умесности директора) није преко јавног конкурса усмераван на подрску издавацких пројеката издаваца?
самостални издавац | 23/07/2013 07:52 : питам се колико би опстала приватна издавацка фирма гавриловица, кецмановица или љусица на трзисту
__________ Покушајте да повежете овај чланак, који је “Политика” штампала под насловом да “Србија разговара” (- Није него!Где разговара, ко разговара? Је ли то Србија? Какве то везе са Србијом има?) са чланком који смо публиковали јуче, о издавачком комунистичком гиганту “Просвета” из 1972, о магацинима пуних књига партијских писаца, Оскара Давича, рецимо!И других. Шта се овде променило битно за последњих 42 године уназад, да не идемо даље?! Битно је дочепати се државних синекура и канцеларија, новца и моћи у суштини – и онда штампати милионе књига бирократске књижевности у суштини. И чини се, као да је све као некада, када је рећ о државним издавачким џиновима, и да ту нема лека… Поготову кад на чело неког великог државног предузећа доведу комесара партијске врхушке са четом идеолошких помоћника и туцетом бирократских чиновника… Какво издаваштво, какве реформе, каква култура, па овде влада друго начело: Сјаши Курта да узјаше Мурта, ево већ 700 година!
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/2013/07/23/%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%98-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B3%D0%BB%D0%B0/
*
(ФАТАМОРГАНЕ) ЗАУСТАВЉЕНЕ КРАЂЕ У „Службеном гласнику“
ПРОШЛУ годину „Службени гласник“ је, први пут, завршио са губитком, а укупни приходи били су 1,5 милијарди динара. Отуда се може оправдано поставити питање: где је могао да буде утрошен толики новац, велики и за државу, а камоли за предузеће? Ово је истакао на у уторак одржаној конференцији за штампу Радош Љушић, в. д. директора „Гласника“, полажући рачуне о свом шестомесечном раду.
Подсећајући на обећање да ће поднети оставку уколико издавачка кућа буде имала губитке, Љушић је рекао:
– До краја јуна СГ је остварио добит у износу од 42.229.583,29 динара, што је за 441% више у односу на планирано. Ако се овој цифри додају пристигле фактуре из 2012. у висини од 5.200.000 динара, које су допринеле да „Гласник“ постане губиташ и које смо морали да исплатимо, укупна добит била би 47 милиона. Обраћам се Влади и јавности с питањем: како је могуће за пола године, у неповољнијим привредним условима забележити добитак, а у претходној години губитак?
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/2013/07/24/zaustavljene-krade-u-sluzbenom-glasniku/
*
(ЗАВЕТИНЕPress) ОДГОВОРИ СЕ КРИЈУ У ПОДСВЕСТИ
ЕКСТРАСЕНЗОРНЕ способности генетски су предодређене код свакога од нас, тврде британски научници. Да бисмо открили да ли их и у којој мери поседујемо, увече, пре него што заспимо, треба себи да поставимо питање о неком будућем догађају и да на то мислимо све док нам сан не дође на очи. Ако ово понављамо неколико ноћи заредом, сан ће нам дати прве сигнале о догађају до кога нам је стало.
С друге стране, док смо у будном стању, треба да се опустимо и мислимо само о догађају који нас интересује. У тим тренуцима, пожељно је да будемо концентрисани на постављено питање, јер прве мисли, слике или речи које изроне из дубине наше подсвести врло често носе и одговор на постављено питање. Ово, можда лакше него другима, полази за руком представницима водених знакова, Раковима, Шкорпијама и Рибама, мада и земљани знаци, Бик, Девица и Јарац, могу да крију велики екстрасензорни потенцијал.
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/07/24/odgovori-se-kriju-u-nasoj-podsvesti/
*
( ГУВНО) ПРЕОБРАЖЕЊА АНЕ СЕКСТОН
Пре четрдесет и једну годину. Листање старих часописа и новина.
Пре неколико месеци појавила се збирка песама „Преображења” која обележава ову годину у песничком свету Америке.
Добитник Пулицерове награде америчка песникиња Ан Секстон је вештица. Скупила је тајне снаге да преобрази Гримове бајке у представе нове, чудне — и које нису за децу. Као шеснаестогодишњи дечак у првој пеоми њене збирке она има златни кључ којим отвара прошлост и додаје јој сенке садашњице преображавајући добро познату лектиру раног детињства.*
Браћа Грим су написали своје приче за децу пре сто гадина. Ан Секстон их је обвовила не за децу него за нас остале 1972.
Ове песме — приче су чудесна оживљења седамнаест Гримових бајни. Ти преображаји иду дотле да постају нај-интимније исповести песника. …
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/07/24/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD/
*
===
(00179)
*
(SERBIAN PRESS CENTER) ЗАШТО СРБИЈА НЕ ОБЕЛЕЖАВА ДАН СБОЈЕ НЕЗАВИСНОСТИ? / Слободан Бранковић
Србији је, као што је познато, међународно призната независност на Берлинском конгресу 1878. Био је то један од најзначајнијих међународних скупова у веку идеја. Од 64 члана Берлинског уговора 8 се односи на Србију. Србија је постала 27 независна држава на свету. Био је то велики успех, пре свега тријумф српске неформалне дипломатије, коју је с великим умећем предводио Јован Ристић. Србија је до тада била османски вазал, због чега није било допуштено њеном представнику да учествује у одлучивању скупа. Ристић је у сусретима с представницима великих сила износио аргументе у прилог решењу Српског питања. Упутио је и Меомоар Бизмарку, председнику Берлинског конгреса, у коме је представио у најкраћем вековне тежње српског народа. Непопустљивост супротстављених по Српском питању довела је до усијања полемику, коју је Бизмарк прекинуо питањем „Зар светски мир зависи од српских граница?“..
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/07/25/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B5/
*
(SERBIAN PRESS CENTER) КО је заиста била Милунка Савић – жена са највише одликовања у Првом светском рату?
Да ли је била љута на државу која јој се на херојству захвалила тако што јој је по завршетку рата дала посао чистачице у Хипотекарној банци? Шта ју је мотивисало да усвоји троје деце и одгаји још 30 малишана којима је желела да пружи могућност образовања, иако је сама била неписмена?
Ово су само нека од питања којима се бави играно-документарни филм радног назива “Милунка Савић”, чија је премијера планирана на РТС 5. октобра, када се навршава 40 година од смрти једне од неколицине жена које су се у Првом светском рату бориле раме уз раме са мушкарцима.
Полигон противтерористичке јединице у Липовичкој шуми угостио је екипу филма за снимање једне од последњих сцена у којој регент Александар Карађорђевић (Бранислав Трифуновић) одликује Милунку (Тања Тачић) Карађорђевом звездом. Полигон се налази у “улози” Грчке где је принц 7. јануара 1917. године, на Јовандан по старом календару, посетио српски камп и одликовао Милунку. …
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/07/24/novosti-na-snimanju-filma-o-milunki-savic/
*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) ИЗ ПИСМА ЛИЦА У РАСЕЈАЊУ (Мирослав Душанић)
Поштовани господине, Лукић!
Уопште ме не чуди Ваша скептичност, и сам сам у животу доживио све и свашта, али иза ријечи тог „писма“ стојим главом и сиједом брадом, управо ја, Мирослав Б. Душанић.
Вашој сумњи је сигурно допринијело и само писмо, које је срочено доста неспретно и на брзину. У последње вријеме (због болести и терапије) ми веома тешко пада писање дужих текстова…
и не само то, примијетио сам – што ме посебно плаши – да нисам у стању ни да средим сопствене забиљешке. Већина пјесама, посебно на српском језику, је сирова грађа, на којој је потребно много да се ради. Прије за то нисам имао времена због радних обавеза, данас сам спријечен болешћу… Но да Вас са тиме не гњавим и да пријеђем на разлог „ових писанија“.
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7/%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0/
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) УВОД У РАЗМИШЉАЊА О КРИТИЦИ / Душан Т. Стојановић
Значај и право стање књижевне критике исцрпљују се поставком: није ли књижевна критика узалудан посао; ко и зашто чита критику. При том, ни мало није важно каква је она: стручна, новинска, аналитичка, полемичка, нападачка, бранилачка, ниподаштавајућа, незналачка, конзервативна, марксистички оријентисана, авангардна, феноменолошки или структуралисгички усмерена, површна, политички или морализаторски обојена итд. Ситуација је до те мере озбиљна да се у истој равни налазе и млад стваралац и критичар великоог реномеа, признат п познат одавна.
Без обзира о каквом је листу реч, дневном, недељном, или месечном, истраживања су показала да се читаочево интересовање псцрпљује сазнањем да му је ствар позната. Најчешће, он се сасвим задовољава обичном и голом ннформацијом шта књига садржи, све друто га замара или је изван домена његовог активног интересовања. Тиме се читав проблем потребе и значаја критике сужава само на оне који су за њу непосредно заинтересовани — било да се критиком активно баве, било да су лично умешани тиме што се њихове књиге коментаришу. Дакле, настаје модеран парадокс критичке мисли: све се своди на нагодбу између писаца и кри-тичара. Чнтаоци су ту сувишни иако је њихово присуство можда најпотребније. Самим тим и критика престаје бити стваран, истински арбитар културе, показатељ друштву и времену у којем делује. ….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2013/07/25/%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D1%82-%D1%81%D1%82/
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) „Случај“ СТУДЕНТ / Илија Мољковић
ПОГОВОР / Небојша Попов
Настајање и нестајање слободе штампе
Перипетије са слободом
Тек када су тежње за слободом зауздане у Београду,
разуздани национализми у читавој земљи могли су да заврте злокобно ратно коло
Сећам се, као и многи други, разних узбудљивих догађаја (барем у томе не оскудевамо). Повише их се тиче личне и јавне слободе. Памћење, међутим, није баш поуздано. Уверио сам се у то и док сам, десетак година, проучавао друштвене покрете и сукобе, пре свега оно што се у нас збивало 1968. године.1 Документи су, дакле, користан и неопходан извор сазнања; свакако, не и једини.
Књига Илије Мољковића „Случај“ Студент садржи незаобилазне документе и ставове учесника у одлучивању о том листу, тако да и она сама постаје незаобилазан ослонац за даља истраживања једне теме која не припада само прошлости. Као и друге, и ова књига се може читати на различите начине; предочио бих један од њих.
Иза савесно и педантно сређених докумената, који у првом додиру делују сувопарно, пажљивије читање открива ретко виђену динамику збивања. Као да посматрамо драму у којој хор замењују званични списи и ставови, док остали актери подсећају на ликове распете између слободе и судбине. Драматичност је све очигледнија како више разгрћемо идеолошку копрену над конкретним догађајима. Постаје све разговетније шта актере подстиче на слободу, а шта их спутава. Покретачке силе назиру се и у ширем и у дубљем збивању…..
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/2013/07/26/%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%98-%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
*
(ФАТАМОРГАНЕ) БИСЕР ГРАНА ЗА ДРУГА ТИТА / (Расковник)
(Руковет народних песама о Јосипу Брозу Титу)
МАГЛА ПОКРАЈ ДУНАВА
Спустила се густа магла
Покрај Дунава,
Покрај Дунава.
То не била густа магла
Покрај Дунава,
Покрај Дунава.
Већ то била храбра војска
Маршал Титова,
Маршал Титова…..
Видеди више: http://mezijainfo.wordpress.com/2013/07/25/%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0/
*
(ФАТАМОРГАНЕ) САН / Бела Тукадртуз
„Ово је све ваше? Ви зидате ову Кућу – кућу свих кућа?“
Непознати ме гледа : са неверицом и чуђењем.
Не сећа ме се, каже
Да ли ја можда њега знам?
Испред куће јела
при врху црвена и модра
као креста ћурана.
Непознати улази у кућу
гледа кроз прозорчиће,
дванаест прозорчића има:
кроз први се види снег,
кроз други јагњешце,
кроз трећи дивља трешња,
кроз четврти пут широк,
кроз пети плавојка …..
Видети више: http://mezijainfo.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE/%D1%81%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
(ПРОТИВОТРОВ) У ПОТРАЗИ ЗА ВРЕМНОМ „Х“ / Александар Лукић
Разговор са Буричем
Господине Буричу, Ваш смо литерарни рад уЈугославији били у прилици пратити углавном у књижевној периодици. Недовољно за једно упознавање са Вама као аутором који у руској литератури заузима истакнуто местоНо, Богу хвала, нама на радост, две године уназад нишка “Градина” је објавила једну од ваших књига,”КАД БУДЕМ СТАР КАО ЗЕМЉА”, а у токује штампање и Ваше друге књиге “СЛОБОДНИ СТИХОВИ” у Подгорици. Сматрате ли да Вас ове књиге представљају на прави начин, по свом садржају, пред нашом читалачком јавношћу?
Прва књига која је изашла у Нишу, носи неки такав знак рада састављача, зато што име књиге не одговара ауторском, шта ли, виђењу… Но, таква је била воља преводиоца, ( ми смо о томе говорили) и он је тамо на крају коректно и назначио да је наслов и циклус преводилачки а не ауторов. У том смислу претпостављам да је Пуслојићева књига вернија, мада ни њу нисам видео. То, знате, због тога што је моја поезија егзистенцијална, од почетка, један на другом, потпомажу се… Да би могла да буду у неком сагласјуда исказују моје расположење, то није нимало случајно. Но, да је судбина књиге неизвесна све до свог појављивања (изласка из штампе) остаје. Нека моја искуства ме упућују на такво промишљање.
*
(МЕСЕЧЕВ ЛУК) КРАТКА ПРОЗА ПРИМЕРЕНА ВРЕМЕНУ / Славица Гароња
Милан Р. Симић, Недовршена прича, Запис, Смедеревска Паланка, 1994.
Милан Симић започиње своју прозну авантуру у књизи „Недовршена прича“ са најмање три поетичка начела: на фолклорној потки у фону модернизованог предања: на смени традицијског и фантастичног приповедачког плана: најзад, на наглашено, модерном, јаком павићевском језичком експерименту.
У неким сегментима, међутим, по атмосфери нарочито, по онеобичавању традиције и избору из ње, мене неке прозе Милана Симића неодољиво подсећају на приповетке Момчила Настасијевића: пре свих мислим на приповетку „Дарови за моју рођаку Марију“ и ту струју сматрам укупно најјачом и доминирајућом у овој књизи, а у неку руку и најуспелијом. Прозе М. Симића, у свом оригиналном слоју, тамо где се пробија сновидност бајке и предања, склоност ка легенди и миту, на време заустављено декомпоновањем фабуле или језичким експериментисањем, творе заиста једну провокативну, модерну и занимљиво писану књигу. Мотиви глади, суше, огледала (које се појављује више пута), воденице, доиста су вишезначни и нуде различите нивое читања. Неко ко воли замамност бајке неће бити разочаран формом овог текста и његових симбола-порука. Исто тако, онај ко трага за садашњим тренутком савремене прозе, наћи ће обиље тема које варирају добри писци модерне српске литературе: ту је еротика, инцест, лудило, хомосексуалност, политика… Чини се да би за прозу М. Симића највише одговарале одреднице – приче-метафоре и приче-параболе….
Видети више: https://sites.google.com/site/mesecevluk/ocene-i-prikazi/nenaslovlenpost
*
(ЗАПИС 51) Спашавање слова из дубине Белине / Миодраг Мркић
Спашавање слова из дубине Белине
Можда сам мало изненађен, ако то није знак моје заблуде, што неки од сликара или теоретичара сликарства није написао обимнији рад о Белој књизи. Наравно, ника-да није касно. Ево, већ видим неког сликара, теоретичара ликовног, у некој белини духа поноћне самоће и њене белине како продире у тајне Белине. Бела књига колико је песничко дело, толико је и ликовно и скулпторско. Можда треба замерити а архитектама, музичарима, играчима итд.
Наравно, белина није занемарена у изучавању. И мода, и одевање, и тен, и… Но, имам право као аутор, да у заносу обузетости темом, мислим и осећам да је у Белини, у Белој књизи, срж, бит, Не(биће). Без те обузетости – дивне заблуде, неопходне, нема искрене и дубље интерпретације било чега, а поготову белине и књиге. Коначна бесконачност Апсолута и њена бескрајна крајност има место за све.
Песник Мирослав Тодоровић има стихове у Потоњој верзији:
Између сазвежђа речи у просторима
Олујне белине обриси савршене песме.
Дакле, у „олујној белини” су сазвежђа речи” и савршене песме”. Ми смо хтели да мало завиримо у та сазвежђа и те песме…..
Видети више: http://prevrednovanje.blogspot.com/2013/07/blog-post.html
*
===
(00180)
*
(ЗАПИС 60) ПОВРАТНО КОЛО. НЕПРИЛИКЕ / Александар Лукић
Да, то је оно. О чему ћутим,
што не спомињем понекад ни у четири ока.
Не могу отрпети муљ, у који тону породице,
где празне речи гуше као удав.
Не могу прескочити тај циркус,
ту стихију, све то,
јер ме окружује као јодоформ.
Мајстори (електричар, обућар
или зидар) наплаћују од ока.
Све ствари имају свој век, хабају се и кваре.
Осим рукотворина мајстора-писара.
Што време више одмиче, оне су све новије.
Одзвањају безбројним одјецима који (ме) плашв…
Видети више: http://edicijabranicevo.blogspot.com/2013/07/blog-post.html
*
(МЕЗИЈА) У Виминацијуму је пронађена изванредна поплочана улица
из римског доба, изјавио је директор Археолошког парка Виминацијум Миомир Кораћ. „Настављајући истраживања између амфитеатра и источног бедема Виминацијума, код једне од капија кроз које се улазило у тај антички град наишли смо на поплочану улицу ширине око 5,5 метара, са великим каменим блоковима”, рекао је он Танјугу.
Неки блокови, како је прецизирао, дуги су чак три до четири метра, а ширине метар до метар и по и везани су малтером, прецизирао је он. „То је изванредна улица која је чак имала постављене ивичњаке, који у горњим деловима залазе у профиле објеката које истражујемо. Види се да се улица рачва и одлази на различите стране”, рекао је Кораћ…
Видети више: http://mezija.wordpress.com/2013/07/28/%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83/
*
( Фонд ЗАВЕТИНА) (Болест брестова) ТИМОТЕЈ ЗАПИСА / Милисав Миленковић
Дрво брест је показатељ здравља природе. Ка-да завлада равнотежа здравља брест расте и буја. Размножава се из семења и пањева. Он непогре-шиво региструје сваку промену и на њу се побуни својим здрављем.
Свако одступање од те равнотеже здравља и болести, брест осети први. Њега убијају велике промене и одступања. Први се разболи и умире, сушећи се од врха до корена.
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2013/07/28/%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%98-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%81/
*
(ЗАПИС 8) БЕСЕДА РАДИВОЈА ШАЈТИНЦА
Даме и господо,поштовани оци,
Браћо и сестре,штовани гости и домаћини,
молим се Господу да ми опрости и помогне да ово узвишење које радост у оваквим приликама нуди не буде ни једном трунком из таштине схваћена
Осећам се као Свети Себастијан на слици Андреје Мантење,наравно не у приказању онако наочит, стасит и сликовит као модел већ изнутра чудесним а благодатним искушењем ко он што је сав од стрела забодених
Осећам четири стреле,браћо и сестре моје, и све су од бајковите женске благости и поруке.Прва најближа јесте она коју ми забада Људмила, прва што је морала овде и сада поред мене бити,ћер моја,светлом,мудрошћу,срцем прејасним
и без које ову книгу ја ни написаои не бих.Без њених фотографија и открића видних које ми је од завичајне и личне спреге подарила у стваралачкој равноправности. ….
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2013/07/blog-post_28.html
*
(КОВЧЕГ БЕЗРАЗЛОЖНИХ УСПОМЕНА) Одрази варке или огледало у две душе / Ненад Шапоња
Збогом,помислих, ЈА, смртна сестро, варко…
Пол Валери, Млада Парка
Једно другом, послужујемо
стварност. Записујемо речи о којима
нисмо ништа рекли. Неиспеване мирисе
варљивих прича, тескобних накана.
Свака за себе јесте свет који
препознати нећемо. Највероватније.
Нити ми, нити ико. Заро и записујемо
речи којима нисмо мшта рекли.
Нити ћемо. Пузимо једно уз друго
пристајући на причу тек када њена
тишина пристане на нас. Када постанемо
јунаци у ономе што јесте ван одлука
наших. Тада записујемо речи, повраћамо
одЈучност, илудирамо стварност.
Свикавамо се забораву. Нашем и нас.
лако јесмо ниснио. Ти, ја, где и нигде.
Јер, и где је нигде. А и ништа је нигде.
Ништа је и које није и које јесте.
И тамо и овде. И нигде и никад. Осим
где јесте и где није. Тада препарирамо …
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2013/07/28/odrazi-varke-ili-ogledalo-u-dve-duse-nenad-saponja/
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Из БИТНЕ КЊИГЕ / Бела Тукадруз
Мирослав Лукић
РЕЧНИК ПРОТОТИПА (Уметност махагонија)
Велика магаза ВЕЛИКЕ МАГАЗЕ
БИТНА КЊИГА
Неколико напомена, на крају, о Неоткривеном језику
Књигу свако чита на свој начин: читајући књигу читалац чита себе и врло често се догађа да прочита и оно што писац и није написао…
Понекада ми се чини: сазнање које је измужено из вимена историје, не вреди много.
Човеку оболелом, а нарочито оном од јавне болести, или пак неке друге болештине, прија млеко измужено из вимена успомена народа и појединаца, из сећања и душе, као кумис, Јер је то лековито млеко „органски слепљено са животом, Конструкција сазнања уткана је у конструкцију живота…”
Читајући поново и поново рукописну заостав-штину Мишљеновића, откривајући Неоткривени језик,заборављени, пишући увод, поговор, коментаре, чинило ми се да пишем БИТНУ К Њ И Г У .
(Марсел Пруст на једном месту у Пронађеном времену вели:
„Примећивао сам да ту битну књигу, једину праву књигу, велик писаџ не мора, у обичном смис-лу, измислити, јер она постоји у сваком од нас, него превести. Дужност и задатак писца дужност је и задатак преводиоца” – моје подвлачење).
Дужност преводиоца, и можда библиотекара -то је мени било много ближе од улоге писда. Ко је прави писац ове књиге, сада, на крају, зар је то важно? Ова књига се завршава говором Босиљков-ца, сведочанством првога реда, тужном исповешћу моје мајке Божане о последњим Мишљеновићима, о ујка Бори и баба Љуби Паћиној. То повлашћено место је припало једној жени босиљковачког говора, од које сам научио прве и најважније речи у животу. Оној, у чијим венама још увек кола крв наших давних предака са Косова. Познавалац косовско метохиског говора, Глиша Елезовић, написао је једну дубљу истину о човеку овога говора, упоредивши га са његовим суседима из српских чистих динарских крајева на западу и северозападу. Ако /е допуштено такво поређење, како каже, човек овог говора, кад прича и пева – муџа. Али одрешито збори у поређењу са његовим североис-точним и исгочним суседима моравско-вардарским (РКМ 2;547).
Некоме све ово може личити у први мах на говор о Ничем. На бескрајни монолог, иако је реч о најдубљој суштини Неоткривеног језика, говора и писања – тим најчуднијим стварима, заиста.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/07/29/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BDe-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3e-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
(SERBIAN PRESS CENTER) Бошко Томашевић ОВДЕ, ОВЕ НОЋИ
Ноћ, тиха, летња, пред невреме.
Стајање у привлачењу-одвлачењу.
Мирис кише који ће нас пратити читав живот.
Ширење у средиште као да нас је у одважености
увек било. Као да тежа никада није постојала.
Тако благовати у себе-стајању-изван
замешен с равнотежом која заштићује.
Припадати понављању и учећи шта је било,
учити шта јесте тако како бива у
заштитној одложености повлачења
*
(ЗАПИС 5) Критичар, на маргини / Владимир Јагличић
Књига је дочитана. И сад остаје руб.
Она је неуспела. Невештцх рима дар.
Ко би истину, овде мора да буде груб.
како је према робу припити господар.
Ал има нешто. Она искрена је, поштена.
Оцу и мајци песме посвећене су. све.
А негде другде ће се догодити промена
која у складне версе надописује сне.
И та посвета: „Њима. који у мени само
овога трена живе.“….
Видети више: http://zavetineviki.blogspot.com/2013/07/blog-post_29.html
*
(НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ) ЛАМЕНТ НАД СРБИЈОМ, трећа песма / Стојанка Раденовић-Петковић
ПУТЕВИ СТАЗЕ И ВРЕМЕНА
Уђите али ништа не тражите и
Ништа не питајте опомињу нас и
Понављају нам како тај њихов пут
Који нам нуде да уђемо у Србију
Нема алтернативне стазе и стазице
Траже да се држимо тог пута
И да тако уђемо у Србију на путу
А ми имамо само ону вековну
И имамо разне путеве и путељке
И свака стаза за нас је боља од туђе
Свака богаза је спремна за наш корак
Јер смо увек имали стазе под ногама
Кад смо пошли из тајге пратило нас
Оловно небо северних крајева
Штитило нас од сунца јужног
Кад смо пошли из далеке прашуме
За нама кренула јата шарених птица
Да нас развеселе на безбојном северу
Док смо ходали са једне на другу
Страну великог дивљег света
Огртали смо своје кабанице и кожухе
Да нас чувају од смртних стрела
Од сваих страшних ветрометина
Јер циљ је био важан а не пут …
Видети више: http://malazavetina.blogspot.com/2013/07/blog-post.html
*
(НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ) КОШМАР / Милена Вукоје Стаменковић
СНОВИ
Љубави
Ноћас сањах
Нестајем
Док треће око
На челу мом куца
Месец и сунце
Иду под руку
Ивицом нашег кревета
Видех
Пловим
Један метар изнад кревета
Сва бела
У бело увијена….
Видети више: http://malazavetina.blogspot.com/2013/07/blog-post_29.html
*
===
(00181)
*
(НОВО САЗВЕЖЂЕ) ЗАШТИТНИ ЗНАК КАО ОХРАБРЕЊЕ ПЕСНИЦИМА КОЈИ ДОЛАЗЕ
Астечка астрологија може помоћи у разумевању овог знака који је нацртао поглавица, који је веровао да је мирис – сунчева крв…
Који је веровао да Сунце има има језик топао, румен и доброчинитељски – када је задовољно жртвама које му се приносе.
Да би се смирила тескоба која се рађа из помрчине и да би људска бића имала наду у боље и сунчаније дане – постоји цвеће. Цвеће у вртовима, цвеће у кућама, краљевско цвеће, цвеће у гирландама, у венцима, закачено на одећу, у руковетима, или као украс косе.
Цвет је нестабилан као жена, јер стално мења своје боје, мирисе, плодове, зависно од годишњег доба, његова је лепота пролазна.
Цвет је израз онога што је ефемерно : краткоће постојања, лепоте и задовољстава која се брзо потроше и често обнављају.
Постоји златан цвет, чије је цветање израз унутрашње алхемије, јединства твари, духа, воде и ватре.
Цвет се преображава у симбол љубави и хармоније и исцељења….
Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/2013/07/29/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC/
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) ORTEGINA KLEPSIDRA / Silvija Monros-Stojaković
… Трагичан осећај живота јесте реченица знаменитог Шпанца који је по њој превасходно упамћен. По тој реченици је превасходно упамћен Мигел де Унамуно, у многом погледу припадник управо поменуте Генерације 98. Дакле, трагичан осећај живота је једна реченица . Али је и осећај, а као такав и даље а и другде веома присутан. Распрострањен је медју појединцима као и медју деловима заједнице пред личним или/и свеопштим безизлазом. Пред поразом, или понором, у који свако пада свом својом висином, попут детета већ и са једног јединог степеника. Такав јесте или би могао да буде и осећај Србина пред историјом; пред Историјом уопште, Балкана посебно: пред својом историјом.
Балкан се иначе сматра подручјем које производи више историје него што народи тог подручја могу да упију.
Претходни став, који пре свега заводљиво одзвања а у основи ништа не објашњава, ипак је повод да се у овом раду приближе далекосежна и многострука разраишљања шпанског мислиоца Хосеа Ортеге и Гасета. Јер, потекавши из искуства “пропасти”, тај мислилац је понајдаље отишао у понуди решења, почев од самог начина размишљања. И кад се осврће на сликарство, или на астрономију, Ортега то чини у плодотворном дослуху са историјом. Историја за њега није пуко набрајање датума и имена; још мање је врли леш, са којег се повремено скида прашина. Она за Ортегу није чак ни учитељица живота; она је за њега сам живот, онако како је он схватао и саму суштину живота. Већ таквим схватањем, овај мислилац је начинио заокрет у дотадашњем поимању низа носећих категорија васколике умне делатности. Своје сународнике уз то посебно је продрмао поручујући им да се окану жалопојки. Поручујући им да се, уз дубин-ско разумевање прошлости, окрену сутрашњици, јер човек је увек нацрт будућности.
Читалац се ипак моли да овај рад схвати као ауторов лични осврт на ту раскошну Ортегину мисао, која намерно није обрадјена стрицту сенсу. Напротив, рад је превасходно написан не би ли помогао житељима балканских простора да пронадју могуће одговоре на чињеницу константне разједињености под сталним притиском крупних интереса изван сопствених народа. У садашњости, као и током целокупне прошлости….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5/ortegina-klepsidra-silvija-monros-stojakovic/
*
(НОВО САЗВЕЖЂЕ) Марина Абрамовић тражи помоћ за свој институте
БЕОГРАД – Светски призната уметница перформанса Марина Абрамовић отвориће у Хадсону (САД) интитут који ће окупљати младе уметнике из целог света и бити место њиховог слободног уметничког деловања и позвала заинтересоване да помогну у његовом финансирању.“Схватила сам да више није реч о врсти уметности коју радим, већ да нам је потребно место на којем ћемо направити једну врсту лабораторије у којој ћемо уметност, науку, технологију и спиритуалност сместити у нови контекст – дела великог трајања”, образложила је Абрамовић идеју за оснивање интитута.
Она је рекла да ће Марина Абрамовић Институт (МАИ) бити место где публика више није јавност, већ активни учесник…..
Видети више: http://novosazvezde.wordpress.com/2013/07/30/marina-abramovic-trazi-pomoc-za-svoj-institut-kultura-novosti-rs/
*
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) „РЕЗЕРВНА ГЕНЕРАЦИЈА“. ДВЕ ПЕСМЕ ДИМИТРИЈА НИКОЛАЈЕВИЋА
ПРИЧИН
Ко ме то однекуд полази
Дојавља и зове,
И буди најдубље снове
Ко ноћно сунце да излази?
За ким то из себе исходим
И шта тражим слуђен
Тим гласом незнаним пробуђен,
Као туђ живот да водим?
Шта ме то однекуд салеће
И из мреже свога плена
Ослобађа давна времена
Као старе лађе да покреће?
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
(ЗАПИС 5) Виктор Соснора, Нека те Христос чува, мој човече…
+ + +
Нека те Христос чува, мој човече,
сав век си – он, јединствен, а не број,
не спуштај капке које суза пече,
мој невољниче – сине људски мој,
и сам са собом кроз поноћну јаву
ни јеком једним себе не одај
што нема где син да приклони главу,
већ се обазри – на мору су мај
и свет, а свету није до твог бола
и до храбрости није му ничије.
Скини са клина свој лук и тоболац,
нек пуцне струна како досад није!….
Видети више: http://zavetineviki.blogspot.com/2013/07/blog-post_30.html
*
(Едиција ЦАРСКИ РЕЗ) Виктор СОСНОРА (1936)
Песме, изабрао и препевао Владимир Јагличић
Марина
Није Марина стасом отмена.
Невисока, прћаста, надмена.
Али је, наравно, испод јоргана
обрлатила Марина Бојана.
У Марине очи ко река,
од бабљег лета плавље,
а ход –
опазиш ли је издалека
кренеш за њом
све даље.
Обожава Марина чашу вина.
Пије с Бојаном, спава с њим одано.
Али неће потрчати Марина
у родни Чернигов, за Бојаном. …
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/viktorsosnora1936
*
(SERBIAN PRESS CENTER)„Српски глас“ из Мелбурна о часопису „Људи Говоре“ из Торонта
*
( ЗАПИС 7) ЕВИНЕ МУКЕ СА НЕЗАДОВОЉСТВИМА / ЗОРАН М. МАНДИЋ
У простору су силуета
лелујају попут текстова са
много граматичких и
правописних грешака
Увек прво лице једнине у
речнику немирења
почев од незадовољства са
линијама телесне геометрије
Пате за бољим повезом горњег
са доњим делом тела у коме
троугласти врт неподношљивих
замки све више губи у игри
значења
Њихова халапљивост личи на
бујице киселих киша
Уморни ратници одавно
заобилазе таква места…
Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2013/07/blog-post.html
*
(ИЗРАВНАЊА) (После 40 година) БУГАРСКА БАРАКА / Милисав Савић
ЗЛАТНИ МИТАР / Милисав Савић
О Златном Митру причао ми је Сава, пензионисани рудар. Седели смо у кафани „Копаоник”, увече. Сава је пио ракију и мезетио кисео купус.
,,С јесени стиже у Рашку нова певаљка. Златни Митар — тако смо га звали због пет златних зуба у доњој и три у горњој вилици — поче да банчи као никада дотле… До касно у ноћ јектала је кафана од песме цике и праскања стакларије. Митар је седао увек за сто најближи музици и окупљао око себе беспосличаре и окламише, студенте и доколичаре, људе наклоњене весељу и безбрижном животу. Ширио се Митар на столици, бацао качкет ка таваници: златни зуби су му се цаклили. По три хиљадарке знао је да задене у недра певачици. Нама очи да искоче: тад сам ја за шест иљада месечно од јутра до мрака, по свакојаком божјем кијамету, туцао камен у баљевачком каменолому. Певаљка цело вече пева Митру, стално понавља: „За Митра и његово весело друштво”.
И беше та Гоца, нова певаљка, неки изузетак: ноге су јој биле обрасле, као у неког вепра, густом коврџавом длаком. И брчиће је имала. Ја све певаљке памтим од рата па наовамо, оне су ми биле, као и другим рударима, једина занимација, али такву жену, као Гоцу, дотада нисам видео. …
Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4/
*
(ИЗРАВНАЊА) Велики песник Рашке / Драгомир БРАЈКОВИЋ
Милисав Савић: БУГАРСКА БАРАКА, »Видици«, Београд 69.
…. Везивна нит прича јесте мисао песника о Рашкој, Рашкој за коју он каже да је измишљена (да ли је баш измишљена?), о Рашкој блатњавој, порочној, бестијалној. Књига „изгледа као хроника. Почиње причом о годинама после рата а завршава се причом која обрађује ово време. То је својеврсно опевавање Рашке. Савић говори о личностима пуним порока и страсти. Личностима сасвим унакаженим, ишчашеним и рекло би се упропашћеним. Све те личности задригле су у пићу или блуду, њих уништавају порочне страсти. Оне никако да се снађу, стално их нешто уништава, баве се коцкањем или се туку, и никако да успеју у животу. ….
Видети више: http://poglediiskosa.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4/%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2/
===
„Заветине“ предлажу пријатељима да меморишу линк http://my.opera.com/zavetine/blog/ , јер врло је вероватно да од јесени која долази ми више можда нећемо моћи да дистрибуирамо овај „Билтен“, као до сада, него ће заинтересовани моћи да га листају на означеној адреси. Јер, послови и обавезе у „Заветинама“ су порасле, поготову после одлуке да се припрема и штампа не само дигитални него и штампан на папиру часопис „ЗАВЕТИНЕ+“. Молимо Вас да то уважите, и да на тај начин одржите „везу“ са овим „Билтеном“.
НАПОМЕНА Управника Сазвежђа:
Ова молба је била упућена свим посетиоцима некадашње интернет локације на којој је публикован Билтен Сазвежђа. Ми данас радимо на томе- годину и нешто више доцније – да сви билтени буду на једном месту , у једној архиви, тј. на локацији на којој се сада публикују редовни билтени сазвежђа Заветине. Да не би било забуне, дакле, меморишите интернет адресу ове локације…
ЛеЗ 0007942
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 