Доштампано 27. јул 2014. Св. Апостол Акила. (Годину дана доцније)
===
*
(РЕНЕСАНА / Српска ренесанса) Борхесов чувар књига… / Бела Тукадруз
…. Захвалан сам, дакле, Видовићу, као писац једног романа у рукопису који је дуги низ година био нека врста генеалошке епопеје српског народа, и у коме је Зло виђено од Косова на овамо трагедијски. Нема издавача у Београду који ми није одбио тај позамашни рукопис, без образложења или са неискреним образложењем, и хвала Господу да је било тако. Тек када сам схватио прави однос трагедије и литургије, било је могуће да се поново вратим том рукопису и да од њега створим створим нешто…битно друкчије……
Видети више: http://principova.wordpress.com/2013/01/26/%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%85%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/
*
(Сузовци) Двојник једног двојника / Миодраг Мркић
Корачамо у зачараном троуглу, ја и Богислав Марковић. Бог – и – слава. „Именовати значи спознати“.
Пролази понеки витез нашег „чојства и ју-наштва“. Неки витез који је прошао кроз „чојство и јунаштво“ Краљевине Југославије. Па затим „чојство и јунаштво“ лика комунисте Каљеног челика. Па „чојство и јунаштво“ самоуправно-несврстано, па „чојство и јунаштво“ „нашег националног бића зле коби и усуда“. И ево, стигао је на том путу у „светлу и срећну будућност“ у коју све више и више сваког дана срљамо”, до тога да предаје Косово и да се законски а не тајкунски обогатио, и да је природ-но да имамо клошаре, незапослене. Пролази „чоек и јунак” огрезао у миљу филозофије живота оца нације ПРИЛАГОЂАВАЊЕ а и филозофије српске мајке – Дафине, пирамидалне, чија је пирамида божанскија од египатских и индијанских. Пролазе и нека пролазе… Али, авај, и ми пролазимо, као и сама пролазност што пролази, како би рекли умни и како је доживљавају јунаци Марковићевих књига….
Видети више: http://1983z.wordpress.com/2013/11/21/%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%B8/
*
( Запис 8, Узенггија) ГДЕ СИ,ТИШИНО? / Радивој Шајтинац
( Надзор напуштених насеља )
Свакако,потребан је
Овај кратки игроказ
Спуштања и подизања капака
Мрва сенке у свакој боји
Коју тако прогоне звуци
Онај шуштећи црв
Копач запушене каротиде
Час с једне час с друге стране
И зев,јер дах се предаје ћутању
Очекује да око лица,
уха, руку заборављених
У пози неизбежног тајца…
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2013/11/blog-post.html
*
( Запис 7) ЗАВЕТНИ САВЕТ НЕВЕРНИЦИМА/
ЗОРАН М. МАНДИЋ
(У дијалогу са аутобиографијом)
Не везивати се ни за кога
Да би могао изаћи из своје коже и
Вратити се себи
Усред јутра на писту
Са које ћеш полетети у мизеран
Остатак веровања о постојању
Непостојања
У књизи о принципима сумње
Затворено је поглавље
Језика у коме се укрштају последњи
Путеви уобручене прилике за
Бекство из опере осврта на
Мистерију цвркута…
Видети више: http://zavetineaba.blogspot.com/2013/11/blog-post_24.html
*
(Сазвежђе З) Јато врабаца на гробу ти пасе / Зорица Јанакова
Оцу
Толико пута добар
Или зао
На небо оде
Неомражен
Предуго болан
Од нас
Непомажен.
Јато врабаца на гробу ти пасе,
Сузе нам не позобаше.
У скуту носимо зрневље.
Видети више: http://70simbolisz.blogspot.com/2013/11/blog-post.html
*
(SERBIAN PRESS CENTER) У славу ћирилице
Поклон библиотеци канадског парламента у Отави
Захваљујући ангажованости њене екселенције Биљане Гутић Бјелица, амбасадорке БиХ у Отави, владике Георгија, епископа Епархије канадске СПЦ, сликара Ђура Лубарде, члана Управног одбора Српско-канадског друштва Херцег Стефан Вукчић Косача из Кичинера и Српске националне академије из Торонта, прошлог четвртка, уз присуство дипломатског кора у Отави, представника парламента Канаде и директора Централне библиотеке парламента уручен је поклон – трокњижје Горажданске штампарије Служабник, штампан 1519, …..
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2013/11/24/%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5/
*
(Шифра ЈЕГУЉА) Зашто су све власти криле геноцид над Србима?
ХРВАТСКА појачава свој адвокатски тим који ће покушати да докаже да је Србија над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама из Београда. Српски историчари кажу да ово није први пут да Загреб дуготрајним парничењем покушава да сакрије одговорност за најсистематичније етничко чишћење у 20. веку, у коме су Срби потпуно избрисани са територија на којима су вековима живели као аутохтоно становништво.
Видети више: http://sifrajegulja.wordpress.com/2013/11/24/zasto-su-sve-vlasti-krile-genocid-nad-srbima/
*
(Шифра ЈЕГУЉА) Бели: Књижевна сиротиња…
* Дуго сте били библиотекар. Како су се, у вашем писању, искуства из библиотеке и књига, укрштала са искуствима из живота?
– За службовање, уопште узев, не питајте ме… Свака је служба робија… Али, робијање, то јест: служба у библиотеци, може се, неким волшебством, у ужитак неописиви претворити, што Вам и лично јемствујем… Елем, за било какву службу замешен од Бога напросто нисам, осим за службовање сопственој доколици, али сам у библиотеци ревно аргатовао, као да у неком обреду зането саслужујем… Не бих могао рећи да су се искуства из библиотеке и књига преплитала са искуствима из такозваног ми живота. Истински сам, наиме, схватао живот, па сам се зато од живота подаље измицао, у чему су ми књиге ваистину помогле, а и данас ми помажу. Али о укрштању, које сте поменули, о преплитању, ни говора да би било, почем се мимоходни пути укрстити, ни преплести никако не могу…
Видети више: http://sifrajegulja.wordpress.com/2013/11/21/beli-knjizevna-sirotinja-za-dugu-zimu/
*
(ЗАВЕТИНЕ Јутуб) УМЕШАО САМ СЕ
Белатукадруз на планини. На којој и краве пасу најврсније чајеве.
Молећи се да Бог сачува нешто што је судбина приграбила.
Неизвесност. Неизвесност. Неизвесност. Искушавање…
Чи(тајући „Поседе“ Анрија Мишоа)
Видети више : http://youtu.be/omK2jlDkZHI
*
(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Поводом „Старог покварењака“ / Б. Т.
… Ко или шта је покренуло оно што је Богдановић насловио као “Стари покварењак”? Животна свирепост која постоји према старијим и слабијим људима?
Можемо нагађати. Шта добијамо нагађањима?
“Стари покварењак”, Стојана Богдановића, по свему судећи, није најбоља, најубедљивија песма, овог песника, али је репрезентативан пример, једног, рекао бих, недовољно, познатог опуса на самом рубу периферије савременог српског песништва. Та песма садржи све врлине и мане једне књижевне парадигме, која је само на први поглед опште место многих песника и песама. “Стари покварењак” је, по Богдановићу, живот – живот који је, најгрубље речено, прошао….
Видети више: http://novinebuducnosti.wordpress.com/%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BE/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82/
*
===
(00202)
(Златни Расуденац) Друкчи добош / Владимир КОРМАН (1932)
Ко кроз челични систем
нађе рђали чавао
не хтеде корак јединствен,
другом се ритму давао.
Неће старе тандеме,
не мари за сузе, за крв, и
навали на душу тешко бреме –
на ризик одважен први.
Зар ја да хвалим пламом рима
буфонерију, затвор дуги?
Ко неће у корак са свима
чуо је добош други.
Трубе се оре, Рим се њише,
Хамбург одзвања од фанфара.
Зла воља коју сјединише
изли се сред Бабљег Јара.
Мени мерило није племе,
ни наручилац тиран.
Ко неће корак општи кроз време,
тај друкчи добош бира.
Звонко засвира хармоника.
Народни певач – глас му знан.
А мени смеши се стазица боника
кроз осунчани Магадан. ….
Видети више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/11/26/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%87%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD-1932/
*
( Едиција ЦАРСКИ РЕЗ – Edition SECTIO CAESAREA ) Преводиоци / Владимир Корман
… Патент
Иронични стихови
„Ако се душман не преда…“
Ако је страшан супостата,
не дајмо му натраг из рата,
него у блато, ил сред леда.
У нашем крају – све сам вир.
Нек пије с дна бунара!
Шрапнела муња нек се ствара –
већ ће га стићи мир.
Главни друм знамо, барем.
Пут неправде свуд нуди простор.
Ал сјаје звезде, још, над Москвом.
Свод је нама озарен.
Хазару зао, за својим ратом
крени, изникни с травом –
не растаде се с главом,
буди захвалан за то….
Видети више: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/prevodiocivladimirkorman1932-
*
(Запис 21) ЖИВОТ ИС/ ПЕВАН КРУГОМ
БРОЈКИ И СТИХОВА. Стојан Богдановић, њим самим
….. Улазите у „златно доба“ живота. (објавили сте у „паралелном животу“ с професионалном математичком професијом 10 збирки песама, књигу мисли, прозе…оснивали листове (Разлог), уређивали књижевне часописе (Бдење, Исток)…аутор сте бројних математичких књига…
Шта каже Стојан Богдановић, сада када се на неки начин „сумира“ једна фаза живота и написано, како гледате на пређени пут, животни и стваралачки, на све оне ломове на крају 20 века (Вукодава , Мадељштам), нашу литертуру, културу…
Мој вишедеценијски пријатељ песник Мирослав Тодоровић послао ми је нека своја питања на која треба да одговорим, тј. да се исповедим као да сам на самрти. Додуше, негде у тим питањима је сакрио, врло дискретно, а он то уме да ради, да је за ову прилику ово коначан број тих питања, а додатак ми следује, за осамдесети рођендан.
Што се мене тиче, имам и сам много питања, оставићу их сада у страну, али одмах морам да признам да ми је све ово врло тешко, јер сам ја постављао питања и испитивао преко четрдесет година. На нека моја питања сам и одговорио, на нека су други одговорили. А сада ево шта ме је задесило.
Каже он, Улазите у „златно доба“ живота. То златно требало би да је жућкасто, то за сада, срећом, није. А то како неки схватају своје и туђе године, то ме још не занима ….
Видети више: http://intervjuzavetine.blogspot.com/2013/11/blog-post.html
*
*
(ГУВНО звишких Лукића) К А Љ У Г А :
Осим глиба да л живог још иког овде има? / Соња Ковачевић
Место је моје каљуга
Згаснуте звезде сенка
Душа у сну обамрлих
Мрклином љигава пузи река
Кроз муљ ни руке замах
Обешене не трзну се главе
Покаткад само касно
Оштар подсети месо заустави изненада
Мигољеће Грч опело….
Видети више: http://rukopisnaknjiga.wordpress.com/2013/11/25/k-%D0%B0-%D1%99-%D1%83-%D0%B3-%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC-%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BE/
*
(Фењер Диогена из Синопе) ХАИКУ-АЛБУМ / Милица Миленковић
…. Мирослав Тодоровић својим чулима опажа језик природе, а потом песничким сензибилитетом попут блица фото-апарата осветљава слику коју тај језик твори било да се налази у завичајним планинама, породичној авлији или на мору: то је оно његово песничко перо које светли над лавиринтом белине,
јер све је бело док светлост унутрашњег блица не обоји путеве природе, док попут Аријадниног калема не усмери песника правим путем. Оним путем који је уствари пут трагања за самим собом и својим положајем у свету и природи. Чини се да песник уместо штапа (И штап се радује/ мом поласку у шуму./ Он родном месту.) када крене на ходочашће у природу, носи са собом перо које се радује повратку матици, песми коју ће онамо наћи. Песми која живи у шуму лишћа, цветању биљака, говору и тишини трава, бојама лептира и маслачка, ветровој игри, таласу и пени мора…
Видети више: http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2013/11/blog-post_25.html
*
(Запис 29) ТРИ ХАИКУА / Јадран Залокар
у џеп капута
орканска бура угурала
рањени лист
лагано ускладени
лисце у паду и
бол у кољену
Видети више: http://majdanbodler.blogspot.com/2013/11/tri-haikua-jadran-zalokar.html
*
(Александр Блок) „9 чета“ (2005) (Руски филм )
Објављено у 18.10.2012. Видело 156.193
Rat u Afganistanu još uvek traje. Radnja filma se događa između 1988. i 1989. godine, nekoliko meseci pre konačnog povlačenja sovjetske vojske iz ove zemlje. Sedmoro regruta, posle iscrpljujuće obuke, odlazi u prekomandu u Afganistanske planine. Tamo ih očekuju surovi uslovi na koje moraju da se priviknu ako žele živi da se vrate svojim kućama.
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=6m4l-kfoQTs&feature=share&list=PLiLHT_TLC2CfmVaKJnQQ4kSIR73e0neDh
*
(ДВЕРИ СРПСКЕ) Забрањени филм „Смртоносна прашина“
Смртоносна прашина“: забрањени филм о осиромашеном уранијуму
“Погледајте зашто је на немачким телевизијама забрањен филм који не износи ништа друго, сем чињеница о осиромашеном уранијуму.
Захваљући труду господина Милана Зарића, доносимо вам филм о последицама употребе осиромашеног уранијума у НАТО кампањама широм света. Овај филм, једном приказан на немачком говорном подручју, забрањен је, а његов аутор и дан данас трпи последице због своје одважности да се бави овом темом.
Документарни филм „Смртоносна прашина“, немачке продукције, који потписује Фридер Вагнер, говори о ратном злочину на просторима бивше Југославије, нарочито у Босни, Србији, али и Ираку. Употребом осиромашеног уранијума је начињен геноцид над наведеним државама који није запамћен у историји човечанства, чак су и нацистички злочини остали мали у поређењу са овим геноцидом, који још увек траје и трајаће нажалост скоро вечно. У контаминираним подручјима су људи још увек у опасности, а да многи то и не знају, што је и најстрашније јер је ово невидљиви геноцид о коме јавност мора бити информисана.
Видети више: http://youtu.be/LTbWNZJkw4w
*
(Владимир Миладиновић) Исповест поручника
Објављено у 10.06.2012. Видело 211.509
Документарни филм у продукцији Б92 и Време филма, представља својеврсно сведочење о дешавањима на Косову и југу Србије.
Поручник Владимир Миладиновић је бивши официр Војске Србије и Црне Горе и бивши начелник Војне службе безбедности на Косову у Гњилану, 1998. и 1999. године, и потом на југу Србије 2000. године. Пресудом Врховног Војног суда у Београду осуђен је на четири године затвора, а казну је издржао у Нишком КПЗ-у. Написао је књигу о дешавањима на Косову крајем деведесетих, „Небеска Правда“.
Видети више: http://youtu.be/41w8YRNgMXQ
*
( Милан Трајковић) ЈСО без маске
Објављено у 07.04.2012. ЈСО . Тајне обуке . Видело 128.393 .
Видети: http://youtu.be/MLpK6-kHcZA
*
===
(00203)
*
(ХОМЕР) Град Петра у Јордану
За све вас који немате „времена“ да скокнете до Јордана и да погледате овај дивни град.
Пријатан викенд и леп поздрав
…Потпуно непознат до прије 100 година, затрпан хиљадама година, данас је једно од седам чуда новог доба. Погледајте наново и уживајте….
Видети више: http://pudinadolina.wordpress.com/2013/12/03/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0/
*
(ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА) Андреј Рубљов…
У календару Руске православне цркве има доста иконописаца, али најчувенији је, наравно, Андреј Рубљов. У нашој земљи је то име вероватно свима познато, па чак и онима који нису много образовани. Оно је добро познато и ван Русије, нарочито после филма Андреја Тарковског. Шта ми, међутим, заиста знамо о великом иконописцу? ….
Видети више: http://katalogop.wordpress.com/2013/12/03/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%80%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%BE%D0%B2/
*
(Галерија З) Онако како то природа захтева – Молба управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“
… Сазвежђе ЗАВЕТИНА расте као млада трава, чак и у ово време када се Србија бели под снегом. Можда и зато што читаво Сазвежђе расте из плодног хумуса различитости и чежње за другом српском ренесансом, обновом?
Оно што сам приметио последњих недеља, а нарочито када одсуствујем из Београда по десетак дана (ломатајући се планинама Србије – од Ђердапа до Радана на југу) да за недељу дана понекад стигне и преко стотину писама, не само из Србије и бивших република СФРЈ, него и из Европе, Русије, Америке, и других континената. Негде се „билтени“ ишчекују као какав – како би рекао старина М. Мркић „роман-часопис“! Такве желим да обрадујем вешћу да ће штампани часопис – књижевни часопис – ускоро (уз Божју помоћ) угледати светлост дана, можда и пре неко што процветају јагорчевина и кукурек. Јер колико је интернт спојио најудаљеније светове и људе, толико и у људима и сарадницима „Заветина“ постоји жудња за једним штампаним на папиру часописом, који би изражавао судбину данашњих дана и земље у којој се штампа, незаражен књижевним модама и отпоран на поплаву стране књиге. Међу писмима која стижу, буде и писама људи који су некада сарађивали у „Заветинама“, али се нису учлануили у Групу. Шаљу ми вести о себи, о својим успесима, о својим активностима, ишчекујући да то објавим, што више – не чиним. Објаснио сам и зашто. Редовно се такви наљуте, одговоре злурадо, и покажу како су „препаметни“ и на шта су све „спремни“. Не одговарам више на писма за које немам коментара, јер не заслужују коментаре.
Приметио сам да и један број сарадника „Заветина“ прво мени пошаље прилоге, па када их ја публикујем, онда их публикују и на другим местима. …
Видети више: http://galerijazavetina.wordpress.com/2013/12/04/onako-kako-to-priroda-zahteva-molba-upravnika-sazvezda-zavetine/
*
(Запис 8) ПРОПЕВАТИ, САМО, ПРОПЕВАТИ / Радивој Шајтинац
Кад слетиш људски ћеш лагати
Бескрилно и поводљиво
Разјасниће ти се прелаз из светла у сенку
И обратно
Висину неће чинити никакви разлози
Тло ће бити само ослонац
И ништа више ….
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2013/12/blog-post.html
*
(Запис 37) Не могу се усресредити / Зорица Јанакова
Не могу се усресредити
На ноћ
Моја кожа под Тобом је хладна
Помешане су звезде
Над нама
Подављена небеса
И ноћи нема
Нема
Већ неко време
Не могу се усресредити
На дан
Под овим оштрим цвркутом
Раздерана је земља
Под нама ….
Видети више: http://misljen.blogspot.com/2013/12/blog-post.html
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) Само да друг Таса не таласа
…..Ратко Пековић
У 1964. години Удружење књижевника Србије броји 272 члана, а од тога београдска секција 200 чланова. Актив београдских писаца комуниста има 105 чланова. Дакле, као и десет година раније, сваки други члан Удружења био је члан Партије.
Према доступној документацији, у овој години одржан је само један састанак партијског актива на којем је, на питање писаца, одговарао Вељко Влаховић.
Питања и одговори су се односили на проблеме слободе уметничког стварања, на однос Савеза комуниста према уметности, на друштвену критику, хуманистичку интелигенцију, припреме за Осми конгрес СКЈ, на појаве „догматског антидогматизма”, административне мере у култури, издаваштво, појаве „анархистичких” схватања у друштву и друге проблеме.
Овај разговор је, у извесном смислу, одраз једне нове фазе у односу стваралаца и владајуће партије која се веома одразила и на књижевни живот….
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/12/04/samo-da-drug-tasa-ne-talasa/
*
(Српска дијаспора) Одломак из 2. изд. „Краљевских инсигнија“ / Б. Тукадруз
….Од огромне реченице остаје само тај акценат,
можда и понека реч у сновима нејасним и тешким.
(Уздаси откривају оно што душа скрива.)
Да сам сада негде другде, тамо,
можда бих могао видети крај те предуге реченице ноћи,
слику и прилику Содоме и Гоморе.
Онако је како слутим.
На сто је слетео ноћни браонкасти лептир, да умре.
Умире у трзајима…..
Видети више: http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2013/12/04/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-2-%D0%B8%D0%B7%D0%B4-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
(УЗДУЖ И ПОПРЕКО) „Пре него што умрем…“
…. NjUJORK – Umetnički projekat Kendi Čang, gde velike crne table postavljene na zgrade pozivaju prolaznike da završe rečenicu: “Pre nego što umrem želim da…” postao je fenomen koji se brzo širi svetom.
Odgovori, neki duboki, neki profani, napisani su na tačkastoj liniji kredom koja leži u podnožju zida.
“Pre nego što umrem želim da – moj otac bude ponosan na mene, želim da nađem jin za moj jang, želim da budem srećan, da vidim Italiju…”, neke su od napisanih poruka.
Kendi Čang je prvi zid “stvorila” u napuštenoj kući u Nju Orleansu 2011. i od tada je više od 400 zidova iskrslo širom SAD, a 60 u drugim zemljama uključujući Kazahstan, Meksiko, Irak, Haiti, Južnu Koreju i Južnu Afriku.
“Iznenađena sam koliko su ljudi brzo spustili gard i napisali iskrene i ponekad bolne stvari na ovim zidovima”, rekla je AP-u Čang i dodala da je prvi zid bio inspirisan gubitkom voljene osobe. “Uverio me je da nisam sama dok sam pokušavala da razumem svoj život”. ….
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2013/12/04/pre-nego-sto-umrem-zelim-da/
*
(ПРОТИВОТРОВ) Батинац: Чланске карте вратили Вучићу
ЋУПРИЈА – Први човек СНС у Батинцу, Жика Илић, сакупио је 78 картица те странке од разочараних чланова, па их однео у повереништво напредњака и затражио да буду послате у Београд, лично Александру Вучићу! Повод је, каже, незадовољство радом власти у Ћурији, на чијем је челу Српска напредна странка… Истовремено, повереник СНС у Ћуприји, Нинослав Ерић, тврди да је у потоњем разговору са мештанима Батинца и члановима странке сазнао да се они противе оваквом Илићевом потезу…
Више: http://zavetine.wordpress.com/2013/12/04/batinac-clanske-karte-vratili-vucicu/
*
(Град који је сачувао Душу) Мој Земун / Мирослав Ранковић
Објављено у 30.12.2012.
Опис није доступан. 406 приказа
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=4k4cnOLtzho&feature=share
_ _
Земун, град који је сачувао душу
Објављено у 02.05.2013. 427 приказа
Аутор филма: Мирослав Љ Ранковић,
Аутор музике, Композитор Спасић Драган
Филм посвећен свим заљубљеницима у ГрадКојиЈеСачуваоДушу
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=RobjEpQDW10&feature=share
*
===
(00204)
*
(Стојан Богдановић ) ПИСАЊЕ КАО ТРАГАЊЕ ЗА ИСТИНОМ
Одломак из разговора са књижевником Бела Тукадрузом (алиас Мирославом Лукићем) ПИСАЊЕ КАО ТРАГАЊЕ ЗА ИСТИНОМ или мисија „књижевног легионара“ …
… М. Т. Шта пишете сада? Какви су планови за будућност, ако се уопште у оваквој Србији може зборити о будућности, поготову културној.
Бела Тукадруз: Не само сада, ја сам одувек нешто писао. Што се тиче планова, то је помало у Божјим рукама, како каже наш прост и верујући народ. Спремио сам неких шест књига есеја за штампање, међутим, не видим издавача у Србији, који би то штампао, имајући у виду теме и садржај тих књига. Да ли ће се неко и када одважити да објави моја дела, макар она из 2005–2006, у 22 тома? Шта би то требало да се догоди? Да ми брат или шурак постану министри? Тек се у том случају не би догодило!……
Видети више: http://www.stojanbog.net/?p=558
*
(ЗАВЕТИНЕПресс) ТАДИЋ: НЕ ПИТА СЕ ЂИЛАС ГДЕ ЋУ ДА ЖИВИМ
У тренутку кад још нисам одлучио да ли ћу да се селим, а камоли када и где, медијска нагађања о томе су потпуно бесмислена – изјавио је у среду за „Новости“ Борис Тадић, бивши председник Србије.
Он нам каже да евентуално пресељење представља његову приватну ствар, будући да није на државном буџету Србије:
– Свакако да моје становање неће бити убудуће ни на буџету ДС. То да ли ћу остати у кући у којој сам живео до сада, зависи искључиво од мог договора са станодавцем и нема никакве везе са вољом Драгана Ђиласа, који нити је заинтересован за то питање, нити се бави тиме, као што то покушава да се представи у медијима.
Почасни председник ДС сматра да је „медијско бављење питањем које нема апсолутно никакве везе ни са интересом ни са буџетом грађана, мотивисано чистим сензационализмом“. (П. В.) ….
Видети више: http://misljenovac.wordpress.com/2013/12/05/kiriju-za-tadica-i-dalje-placa-ds/
*
(ПРОТИВОТРОВ) УМРИ ДА БИ ОЖИВЕО / Александар Лукић
Гладни медвед се пробија између шумских стабала
добрица ломи честар путем ка мени.
Кад изби на чистину ливаде радознао
лицем у лице – крикнух од страха.
Медвед застаде, мумлање утихну
ожалошћени музичар
окрену се и оде натраг у шуму. ….
*
( Град који је сачувао душу.Белешке ) ТИШЉЕРИ / Мирослав Ранковић
Скоро сам шетајући градом на једној сачуваној, скоро обновљеној фасади старе куће приметио блиставе прозоре и улазна врата. Обновили су и њих враћајући им првобитни сјај и одвајајући их лепотом од свих осталих у читавом кварту. Поглед у њих вратио ме је неколико деценија у историју, у доба у коме су куће правиле занатлије од природних материјала по мери човека.
На жалост скоро изумрли занат је и тишљерски који је пре неколико деценија прекрштен у столарски а у новије, време популарних назива у ко зна шта? У граду који је сачувао душу било их много. Генерацијама су преносили знање и вештину све до мајсторског писма украшавајући ентеријере и екстеријере кућа. Користили су искључиво дрво а најбољи међу њима и вештину за његово повезивање које је у потпуности искључивало употребу ексера. Вешто су тестерама и длетима, мајсторски, пасент урезивали жлебове и уз наношење туткала спајали делове крила и штока пером и жлебом или ластиним репом. Наравно сви делови тишљераја били су од природно осушеног дрвета. Квалитет и дуготрајност одређивала је врста дрвета а њу наручилац својим буџетом. Чак и најјефтинији имали су понеки изрезбарен украс а они окренути улици и елегантне решетке од кованог гвожђа у простору између крила и обавезне капке, чуваре од ледених ноћи и северних ветрова. Често су их бојили топло, у грчко плаву, зелену или слонову кост. Били су и статусни симбол и гарант сигурности и топлоте…..
Видети више: https://www.facebook.com/notes/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D1%88%D1%83/%D1%82%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%80%D0%B8/307527672700345
*
( Град који је сачувао душу.Белешке ) ПРОДАВАЦ / Мирослав Ранковић
Понекад ми је заиста тешко да непознатим људима објасним своје право занимање. Свакодневно сликам, фотографишем и врло често пишем. шетам , причам, возим и путујем. Више им и не објашњавам, само им саопштим,обично уз њихово чуђење, да сам заправо само продавац облака.
Продајем природну творевину која настаје кондензацијом и сублимацијом водене паре у атмосфери која је најлепша након лошег времена када је раздува београдска кошава и када се посматра насупрот сунцу. Понекад личи на шненокле и ликове из цртаних филмова апонекад подсети и на скулптуру која управо настаје.У моћи је да посматрача натера да замисли како хода илилети са њом, и тако одлута ходницима времена у местакоја душа одреди. Често распали искричаву светлост у очима а понекад их и ороси. Понекад остане инепримећена а понекад остави посматрача и без даха…..
Видети више: https://www.facebook.com/notes/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D1%88%D1%83/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86/286508114802301
*
(СУНЧАНИ СПЕКТАР) Страх и батина у крајевима попут овог дресирају синове / Бела Тукадруз
…. -Даћу ја теби, лицемеру један, мир и бога,
па ћеш да се пушиш!
Док једеш мој хлеб и пијеш млеко од мојих
крава, има да будеш Мањи од бубице и да се
оканиш читања књига!
Или, ако ти се не свиђа, пут под ноге, да те
моје очи не виде! Иди, спреми своје прње и
хватај последњи воз! Завршићеш Правни
факултет и вратити се у варош као
адвокат Да те бог види!Нећеш да будеш
ничији слуга!…
Страх и батина у крајевима попут овог
дресирају синове, Па зато они личе на очеве
после неког времена и зато Овде нема промена
вековима, а и како би их могло бити?….
Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/2013/12/05/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85-%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%82-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B4/
*
( ТАБЕРНАКЛ ) НЕКРОПОЛА СТЕЋАКА на брду Главице, село Љуљац (Стари Рас, данас Нови Пазар)
25 км. од Петрове цркве (Стари Рас) на обронцима планине Голоје налази се најрепрезентативнија некропола стећака у Србији. Изненађује то што је откривена у јулу месецу 2013. год. а још је чудније што се налази тик уз модерно сеоско гробље. Како је онда њихово постојање промакло будном оку наших археолога? Незаинтересованост или намерно прећуткивање?
Од Петрове цркве пут води у Мишчиће где је рођен свети Сава, затим у Дежеву место где је Драгутин извршио предају власти Милутину и отишао да влада Сремом; све до краја Дежевске долине и обронака Голије.
Некропола се налази на брду, тумулу, које је обрасло у храстов луг. На врху тумула је огромни храст, који мештани и данас поштују као запис дрво. Крај њега је мали олтар, часна трпеза. Из подножја са пружа прекрасан поглед ка врху. Предивна комбинација камених облика и светлости која допире кроз крошње храстових стабала. Стећци најразличитијих облика, од обичних плоча , сандука а мали келтски крстови у облику О и у облику анкх и трогластог врха, доприносе мистичној атмосфери. Много стећака прати РИБОЛИК облик ( нисам нашао да је тај облик негде забележен и он је сасвим јединствен). По свој прилици, то је остатак прехришћанске религије – дагонизма и не потиче од хришћанског симбола рибе. Риболици стећци пливају у опалом лишћу и издиглом набреклом корењу храста. Нисам приметио да има слемењака.
Видим да су неки облици затрпани великим наслагама лишћа. На једном месту вири само јабука на врху, шта ли је испод? Прави изазов за археолога, овде треба копати. Можда има више слојева стећака.
Све плени и величином и бројем и лепотом. Просудите сами јер прилажем слике, оне највише говоре. ….
Видети више: https://www.facebook.com/tabernakl.izdavackopreduzece/posts/1401667530073287
*
(РЕЧНИК НЕМОГУЋЕГ) СНОВИ, ВИЗИЈЕ,ОПСЕСИЈЕ И ПОМРАЧЕЊА / Мирослав Б. Душанић
У потрази – Царство ријечи
1.
Ноћу је соба моја, ковница стиха. Усудим
се, запловим, сном широким, у поднебље
огледала – преобразбе. Безвремено. Све
је чисто (умивено!), нема сјенки. Свилен-
трава до појаса, таласа се. Цвркут птица.
Наши преци, сиједих власи, славе биље.
На облутку древног зденца, као амвону,
расковник и перуника, поред чуваркуће и
душице горске виле. Под каменом хајдук-
трава, гране лијеске, зовин цвијет, цвијет
од глога, и плод од дрена. У авану цијеђ
коприве, сок од брезе, коријен шљеза. …………..
Видети више: http://recnikneoguceg.wordpress.com/gomorrha-%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0/
*
Vidosav Stevanovic Nivo 23 prvi deo
Отпремљено 03.05.2010.. Опис није доступан. Приказа 1.078
Видети више: http://youtu.be/R_q3SJxLHVY
_ _
Vidosav Stevanovic Nivo 23 drugi deo
Отпремљено 04.05.2010.. Опис није доступан. Приказа 446
Видети више: http://youtu.be/DmW6L9LVMGE
_ _
Vidosav Stevanovic-Stanje stvari treci deo..MP4
Отпремљено 23.05.2010.. Опис није доступан Приказа 247
Видети више: http://youtu.be/KZ55gv_5h1E
_ _
Vidosav Stevanovic Nivo 23 cetvrti deo
Отпремљено 22.05.2010.. Опис није доступан. Приказа 362
Видети више: http://youtu.be/3IucRxuhySA
*
===
(00205)
(ОПАЛО ЛИШЋЕ) Бела Тукадруз на руском
Ових дана објављен је препев сонета Беле Тукадруза (алиас Мирослав Лукић – 1950 ) на руском сајту http://www.poezia.ru/под насловом Мирослав Лукич Хомольские мотивы и др. “Хомољски мотиви и др”. Препев је начинио песник и преводилац Владимир Корман (1932 – ).
Бела Тукадрузови сонети су објављени у рубрици споменутога сајта Наследници Лозинског* . Каква је то рубрика и шта досноси руским читаоцима? Примере светске поезије. ” Поштовани аутори и читаоци ! – пише уредник ове рубрике – Нама је запало у део највеће духовно богатство – одабрани и сачувани временом драгоцени узорци светске поезије . Нека му је близу – невероватно тежак и истовремено радосне задатак оних који су своје животе повезали са препевима. Понекад превод не може да пренесе лепоту оригинала . Али зар не светли душа преводиоца из контакта са заиста дивним ? Нисте пронашли одговор у срцима приницљивих читаоца препева, створен у срцу ?”
Међу песницима чије је песме Господин Владимиру Корман препевао у последње време су и Борхес, Владимир Јагличић, Франце Прешерн, Блејк, Рикардо Реиш, Џон Китс, Виктор Иго, и др….
Видети више: http://antologijaol.wordpress.com/2013/12/07/%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC/
*
(ЗАВЕТИНЕ ЗАПИС) Камера открива тајне
НА питање да ли се испод слојева боје монументалне слике Боже Илића „Омладина гради пругу“, у Железничком музеју, можда крије нека друга композиција, покушали су у четвртак да одговоре стручњаци Централног института за конзервацију из Београда. Тачније, мистерију је решавала специјална инфрацрвена камера која „залази“ под слојеве боје, тако да их не оштети. Под „диригентском палицом“ Вање Јовановић, шефице одељења за конзервацију слика ЦИК-а и физичара ове установе Јоакима Стрибера у четвртак је уприличен тај својеврстан „сафари“.
Могло се претпоставити да Илић као државни, соцреалистички сликар није оскудевао у материјалу, па није било потребе да на истом платну ради две слике. Тако да друга композиција у четвртак увече није пронађена. Ипак, откривен је начин „рађања“ овог дела. Доминантан део слике, на коме омладинке гурају вагонете пуне камена, очито није био довољно „импресиван“, па је камера открила да у левом делу композиције пејзаж накнадно „насељен“ омладинцима који пијуком разбијају стену! ….
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/2013/12/06/kamera-otkriva-tajne-slike/
*
(Музеј ЗАВЕТИНА) Будзашто
Од Доњег Милановца до Књажевца, Врања има доста опустелих или полуопустелих села, где се нико више не досељава и где се куће продају будзашто.
На стотинак километара од Београда, у селима кроз која пролази ауто-пут, железничка пруга, многе куће су на продају, а и кад се продају, цена је двадесетострука мања од стварне. ….
Видети више: http://zavetineaneks.wordpress.com/2013/12/06/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE/
*
(Музеј ЗАВЕТИНА) У трагању за погодним земљиштем за Музеј ЗАВЕТИНА
Где је то “погодно земљиште”? За музеј под ведрим небом? Оно којим је прошао и обележио га Немогући Ратар Растка Петровића?…..
ВБидети више : http://zavetineaneks.wordpress.com/%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BC-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D0%B7/
*
(ПИСМА) 0011.Из пристиглих писама
………….. Мирослав Тодоровић:
Драги Имењаче, управо ми стиже вест да су ми додели награду
„Раваничанин“*. Поред мене награду су доделили Владану Ракићу и Слободану Жикићу. Као Твој сарадник и сапутник у свему, желим да ово лечка радости, у овом времену некњиге и недоба које нас кроз цео живот прати, поделим са Тобом…
(7. 12. 2013) …..
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2013/12/07/0011-%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0/
*
(ФОНД ЗАВЕТИНА.Преводи.Препеви) Песме Владимира Јагличића на руском
Недавно су се појавиле песме Владимира Јагличића у препеву Владимира Кормана (1932), публиковане у угледној рубрици Веб сајта http://www.poezia.ru/ Наследници Лозинског http://www.poezia.ru/naslednik.php .
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/2013/12/07/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC/
*
(ФОНД ЗАВЕТИНА.Преводи.Препеви ) ПРЕПОРУЧЕНО ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ : „Велика испраћуша“ Александра Лукића
Мирољуб Милановић : РОМАН О АПСУРДУ АПСОЛУТИСТИЧКЕ ВЛАСТИ
Роман Александра Лукића Маестро пер Пјетро написан после бомбардовања 1999. са јасном асоцијацијом на тај догађај, остао је незапажен у књижевној критици, познат само малом броју радозналих читалаца, иако је реч о делу познатог песника чије су раније објављене песничке књиге биле награђиване. Што је то тако, више је разлога. Први је инертност и неспособност критике да се суочи са истином о немилом историјском догађају, а друга, многи актери би се у ликовима препознали. Јер, реч је о делу које немилосрдно засеца у болну рану са вером да једино истина може бити лековита. У сваком случају, роман није оцењен и није му дато место које му по уметничким квалитетима припада.
Пред писцем је био тежак задатак. С једне стране, требало је избећи грубу ангажованост, а са друге, не допустити да роман „склизне“ у памфлет.[1] У таквим околностима, таленат је пресудан. Лукић је успео да превлада и један и други изазов. Следио је истину и није правио уступке. Из тога је проистекао и естетски квалитет.
Свет романа Маестро пер Пјетро насељен је чудовиштима и утварама које није изродила пишчева машта, него зла стварност двадесетог века. Читалац присуствује завршном чину: смаку света у имагинарној земљи Драми припреманом деценијама а чији су узрочници прекомерно уживање у власти и безумно блудничење. Свету, нормалном свету, остављено је трпљење. Он живи на рубовима стварности, непримећен. Њему је, на крају романа намењена и обнова живота.
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5/
*
(ФОНД ЗАВЕТИНА.Преводи.Препеви ) Große Abschiedszeremonie / Aleksandar Lukić
Dieses lebendige, literarische Denkmal, das die tüchtigen Kenner Roman oder Poeme nennen könnten, wird für alle Zeiten als ein unvergängliches Mahnmal und Andenken an alle gescheiterte Schriftsteller des Balkans errichtet, angefangen von denen, deren Werke in Koine-Sprache in der Epoche Alexanders des Großen geschrieben und zusammen mit der berühmten Alexandrinischen Bibliothek verloren gegangen sind, bis zu den ewigen Prätendenten am Ende des zweiten Millenniums, besonders der letzten hundertfünfzig Jahre und noch mehr, vom Tod des Apostels Gogol bis zuSchöpfern des Absurden Theaters, glatzköpfigen Sängerinnen, ewigen Zögernden und eitlen Selbsternannten: bis zu den interessanten, mit schwarzem Humor erfüllten Tiefen; es wird also dem Höchsten und dem Idealstengewidmet – den hohen Stufen in grenzenloser Kunst des Erzählens, den Ehrwürdigen und den Verfallenen, der Gerechtigkeit und der Ungerechtigkeit, oder wie Salieri durch den VermittlerPuschkin zu Mozart sagte:
Es heißt, Gerechtigkeit gäb’s nicht auf Erden.
Sie findet sich desgleichen höher nicht.
Für mich ist das so klar wie Durtonleitern.
Der Kunst galt meine Liebe von Geburt;
Ich war ein Kind noch, als in unsrer Kirche
Die alte Orgel von ganz oben dröhnte,
Ich hörte es und lieh ihr ganz mein Ohr –
Bis unwillkürlich süße Tränen rannen.
Früh legte ich die eitlen Freuden ab;
Was fremd war der Musik an Wissenschaften,
Erschien mir nutzlos, aufrecht und entschlossen
Wies ich es ab und gab mich einzig hin
Nur der Musik. Schwer fällt der erste Schritt,
Der erste Pfad wirkt trostlos. Ich bezwang
Die frühe Mühsal bald. Das Handwerk machte
Ich dann zum festen Grundstein meiner Kunst.
Ich meisterte das Handwerk: meinen Fingern
Verlieh ich nüchtern flinke Fertigkeiten,
Genauigkeit dem Ohr. Die Klänge tötend
Zerlegt’ ich die Musik wie eine Leiche,
Durch Algebra begriff ich die Harmonik.
Schon damals wagt ich’s, wissenschaftserfahren,
Mich schöpferischen Träumen hinzugeben,
Begann mit meinem Schaffen still und heimlich
Und wagte doch noch kaum an Ruhm zu denken.*
Ich träumte von Gerechtigkeit und Uneigennützigkeit. Davon, dass meine Genossen im wunderschönen Schaffen ihre Ohren mit wundertätigem Lachen, wenn sie keine Zahnstocher oder Streichhölzer haben, stochern, aber sie sind wie eine zertretene, noch zappelnde Schlange, die Pulver und Sand in ihrer Kraftlosigkeit beißt,tauber als Beethoven;sie haben vergessen (falls sie es je gewußt haben?), dass die heilige Gabe (wenn eine ewige Genialität nicht gegeben ist/als Preis für brennende Liebe/für Selbstverleugnung, Fleiß und Glaube/sondern den Kopf eines Unsinnigen beleuchtet…) etwas mehr als billiger Wein, den man in einer gelegentlichen Kneipe probieren kann, ist …
Видети више: http://zavetinekruna.wordpress.com/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5/grose-abschiedszeremonie-aleksandar-lukic/
*
(Архив БЕЛАТУКАДРУЗ) Хроника трагедије / Владимир Јагличић
Мирослав Лукић: «Влашка гозба 1-3», Заветине, Београд, 2001.
…. Ако би ме ко питао да ли је Лукићева трилогија „Влашка гозба“ роман, књига сећања, дневник или оглед – не бих умео да одговорим. Све то, и више. Почиње исповешћу, наставља се прозним крхотинама, огледима, критиком савремене културе – посебно књижевношћу (при чему има и оцена са којима се нећемо сложити, али које су самосвојне, па и потребне ради подземног поткопавања онога што се зашнирало у учмалу самодовољност успеха). Лукићев књижевни рукопис је израз једног медијума кроз којег се олакшава некакво профетско оптерећење, од сувишка онога што са собом носе каравлашко очајање, барбарска генијалност и јуродива прозорљивост – сплетени уједно.
„Влашка гозба“ је архив једне епохе, покушај објашњења пишчева досадашњег живота, расутог на разне белешке из разног времена, као и културно-политичке матрице у којој се одвијао живот Срба, посебно књижевни као његов записни део, у две деценије прошлог века. Мирослав Лукић је показао амбицију да буде дубљи тумач те епохе у којој је протекла и његова нелака судбина. Отиснуо се на пучину, спалио мостове за собом („Пловим океаном без икаквог копна на видику“).
(….) Средишња прича нове Лукићеве књиге је лична трагедија његовог јунака Филипа Сенковића -самоубиство Сенковићеве супруге Августине којој претходи низ неспоразума, типичних за звери-њак великога града, за људе испуњене лажном гордошћу, за сиромашке прилике прве генерације досељеника у Београд који су са својим победничким чизмама унели и личну потлаченост коју нису имали снаге спознати, а заједно са њом неконтролисано зло и лаж, излажући им на милост и немилост потомство, без храбрости да живе и умру тамо где су рођени. Они су пожелели да убрзају ток судбине, засејавши зло семе расеоба и породичних размирица, неприпремљени за ритам и живот великог града који је једна смрдљива рупа без Бога, увек гладна утроба Молоха.
Беспоштедно искрена, до очаја, књига у финалу свог првог дела, на местима која претходе са-моубиству Сенковићеве супруге, и непосредно после њега,има ону тежину ретких достигнућа у којима је живот надишао литературу. Све се реши и остаје само запис, као „опет нађено“ изгубљено време, окаснело кајање или психолошка терапија.
То су и најузбудљивије странице „Влашке гозбе“. Остало припада занимљивим огледима на разне теме – који нису и не могу бити проза, бар не у класичном смислу. Они прошивају целу књигу, са безброј напомена, реминисценција и дигресија које теже да буду мисаон оквир једне трагичне приче. Такви делови „Влашке гозбе“ су расплинути, можда је у њу уврштено низ огледа који су могли стећи место у засебној есејистичкој књизи, можда је писац, на другим местима, већ рекао оно што и овде понавља о појединим песницима, било да их куди или хвали. С друге стране, они објашњавају атмосферу једног ригидног времена у којем није било места за осетљиве душе. Мирослав Лукић је, ето, такав писац. Писао песме, огледе или прозу – он поступа на исти начин, тражи ону бодлеровску свакодневну грозницу и -препушта се стихији („Писац мора да ствара без обзира на потоњу судбину својих дела“). Ма каква била судбина његових дела, Мирослав Лукић ју је до краја испунио.
Видети више: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/slucaj-belatukadruz/hronikatragedije
*
(rudar7•236 видео снимака ) МАФИЈАШКА УБИСТВА У БЕОГРАДУ 1991-2000
Објављено у 19.01.2013. Видело 227.182
1.BRANISLAV MATIC-BELI (1952-1991)
2.DJORDJE BOZOVIC GISKA (1955-1991)
3.ALEKSANDAR KNEZEVIC KNELE (1972-1992)
4.SLAVISA PAVIC PIRKE (1971-1993)
5.DEJAN MARJANOVIC SABAN (1974-1994)
6.ROMEO SAVIC (1969-1994)
7.BOJAN BANOVIC (1975-1994)
8.GORAN VUKOVIC MAJMUN (1959-1994)
9.MIHAJLO DIVAC (1967-1995)
10.N.N (1975-1994)
11.MILORAD ZECEVIC (1945-1995)
12.VLATKO KRUNIC (1958-1995)
13.EMIRA DEMIROV NIKOLIC (1966-1996)
14.DRAGAN RADISIC (1961-1996)
15.RADOJKO RASCANIN (1969-1995)
16.BANE GREBENAREVIC (1976-1996)
17.ZORAN SUBARA (1973-1996)
18.DOBRIVOJE SCEPANOVIC (1966-1996)
19.MIROSLAV BIZIC BIZA (1954-1996)
20.MILAN MIRIC (1976-1996)
21.BOZIDAR STANKOVIC BATICA (1969-1996) ……..
Видети више: http://youtu.be/nIsFjkqBprI
*
ЛеЗ 0007946
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 