*
(АБИСУЗ) АЗБУЧНИК ПРОТОТИПА (Крај)
….Крај хиљаду и једне ноћи – верзије, књиге без краја : … Допире са раскршћа, кроз расцветано жбуње јоргована.
Христос се роди!
Ваистину се роди!
Место са кога извиру митови, пуно је паучине. И полумрачно као таван, на коме има слепих мишева. Ко жели да упозна Србију, нека крене возом уочи ускршњег празника, на исток, запад, север или југ, свеједно. Нека обухвати погледом купе,
физиономије сапутника. Нека се удубљује у пределе кроз које јури воз. Нека баци, на успутним станицама, поглед на “клозете” станичне; они ће му одмах рећи у какву је земљу стигао…
Христос се роди!
Ваистину се роди!
Нека понешто од мноштва утисака и прибележи.Нека у његов путнички пртљаг ускочи дивљи зец у трку, крик јутарњи паунова, прелет јаребица…
*
(ЗИМСКА КРАТКОДНЕВНИЦА) ИЛУЗИЈЕ О СТРАНИМ ИЗДАВАЧИМА И НАШИМ „ВЕЛИКИМ СПАВАЧИМА“
Не идеализујмо стране издаваче, европске, француске, немачке, руске!
Добио сам пре неког времена део рукописне заоставштине једног српског писца који већ дванаест година није међу живима. Умро је годину дана након што је добио одговор, тј. Писмо француског издавача. Умро је са мишљу крајем 2001. године да је, у ствари, свет после бомбардовања сасвим заборавио на Србију. Питајући се: Да ли су владе западних земаља наложиле својим издавачима да не преводе и не штампају дела српских писаца? Да ли је то могуће? Зар то није злочин? – Питајући и за друге ствари, наравно, које су актуелне и данас, више од једне деценије. Српско издаваштво је пренатрпано, напросто затрпано колонијалном књижевном робом која се рекламира, ко што Цига свога коња хвали… Али да не дужим! Читајте сами даље!
*
(ЗАВЕТИНЕ ЗАПИС) Извештај са доделе књижевне награде „Раваничанин“ Мирославу Тодоровићу
РАВАНИЧАНИН – ВИДЕЛО И ЗНАК*
…Ко сам и што сам, што ћу, кога волим,
Шта тражим, куда идем, за чим лутам?
Тин Ујевић: Тајанства
Eванђелиста песник новозаветни је обзнанио: У почетку беше реч, и реч беше Бог…А моја Реч вечерас је хвала. Ова на овоземаљским језицима највећма казивана реч је упућена Поезији и Непознатoм Раваничанину, писцу синаксарског Житија светога кнеза Лазара (1393–1398?), једног од најранијих житија о Лазару Хребељановићу, одн. најстаријих целовитих српских списа о времену Косовског боја.“ Непознати нас је именом и делом окупио, именом које симболиком речи непознати омогућава да будемо „познати“. Да ћемо божанским даром певања одржавати ватру песме у нама и нашим књигама, која ће нас окупљати и чувати од заборава.Знано ја да поезија памти и чува. У усменој поезији је сачувана прошлост из које нас призивају преци и чији се одјеци находе у језику наше поезије. И наших живота.
У име поезије награда именом Раваничанин више од почасти по-езији и песнику опомиње на усудност овог простора. И сазнавања моћи речи, усмене и писане, да буде видело и знак. Оно што вазда јесте симбол. Али више од начина сазнавања, поезија је пре свега начин живота…..
*
(ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ) Одломци из „Дванаесте књиге“
… „РУЛЕТ“ – драматизација „Коцкара“ – никада није постављена. Редитељ је копију изгубио, а оригинал сам спалио.
Тајна полиција је пратила Достојевског и била је добро обавештена шта је поручник Григорјев прочитао на једном априлском ручку код Спешњова. Ко је одао Достојевског да је прочитао на том ручку писмо Бјелинског, јер сви су ту били своји, сигурни људи?
Тајна полиција је вешто убацивала своје агенте – провокаторе свуда. Они су деловали солидно у сваком погледу и тешко их је било прозрети. Зна се име хуље на основу чије је подле доставе ухапшен велики писац.
*
Отписано дело ме је научило нечему важном : да међу најбољим пријатељима, међу онима који су ме подстицали откако их знам потражим достављаче. Међу тим својим и сигурним људима, пронашао сам тројицу Момбела!
О томе би вредело написати књигу, новелу, или само есеј, смешан, наравно……………
Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/in-the-news/odlomciizrukopisadvanaesteknige
*
(ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ) За љубав замисли да си камен / Зорица Јанакова
За љубав замисли да си камен
Да си камен а ја жива
Птица о рамену.
Прву да утолиш глад
Пусти да љубави зену
Издубим
У камену.
Мислећи да зрно је
Пусти да кљуном оку
Опишем
Боју,
Са мном у крилу крилу земном
Да вратиш било
Сву пустош да видиш своју. …
Видети Више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/services/zalubavzamislidasikamenzoricajanakova
*
(Фонд ЗАВЕТИНА / Преводи, препеви) Узурпатор / Мирослав Лукич
(С сербского).
Мелкий, щуплый, лицемерный
усатый приказчик судьбы,
узурпатор, прислужник Дьявола, –
забрал мои лучшие годы
и светлые заблужденья;
отнял мою ярмарку и шлагбаум,
мой горизонт и мою Итаку,
даже возможность вернуться;
отнял мою точку опоры,
мою голубятню, надежду, акацию;
ясное небо, гнездо и ядро от пушки,
мир – необъятный мир;
снежную гору, молодость, твердь; …
(…)
Из писма Господина Владимира Кормана, преводиоца:
Дорогой Мирослав ! Не знаю, нужно ли было перевести это ваше стихотворение на русский, но оно мне понравилось. Не удержался – перевёл.
Надеюсь, что Вы не очень обидитесь.
С лучшими пожеланиями
Владимир Корман.
*
(ПИСМА ) Из пристиглих писама (013)
(Лукић – Владимиру Корману)
… Драги, поштовани Владимире,
Да сте живи и здрави. На многаја љета, како кажу Словени . То можда не треба ни да преводим на руски. Вама су врата отворена у “Заветинама”, било би ми драго да наставите, према Вашим могућностима и времену, занимање за српске песнике. «Заветине» раде на успостављању мостова између култура и различитих или сличних језика, блиских и далеких народа, волео бих да и Ви будете део тога. Ако никако другачије, онда као аутор. Ја одржавам «Заветине» без помоћи државе Србије, или неке озбиљније помоћи из иностранства, неофицијелним контактима и радом који се тешко уклапа у бирократске шеме, то сте схватили надам се? Да поживите и да Вас памет послужи и да Вас жеља за стварањем држи као што служи мога 90-годишњег оца.
Све најбоље
*
уредник „Заветина“
уредник „Заветина“
( ) УЗБУНА / Мирољуб Милановић
… „ И одмах ујутру
Учинише вијећу главари свештенички
Са старјешинама и књижевницима и сав сабор…
И предадоше га Пилату“
По Марку, гл. 15. Стх. 1.
Тело несрећног Капиталца, ако је то био онај кога смо познавали, ставише на шаторско крило, умоташе, увезаше, па још једно преко првог, и то на најосетљивијим местима где је капала још топла крв. Рањену задњу ногу обмоташе завојем испод кога су се папци само назирали. Затим тако упакован товар убацише у камион. Поворка крену полако. Лица пратилаца прекрила је тужна забринутост.
Ишли су главном улицом према опшинској згради застајући само на најпрометнијим раскрсницама. После сваког успоравања , број учесника се смањивао. Свако је рачунао на наредну улицу као на луку спасења. Али улице се проредише а општинска зграда се већ указивала у даљини. Смркнута лица, задужени за ред , растеривали су упорне радозналце који су по сваку цену хтели да виде шта се то, тако свечано , вози у војном камиону кога прате џипови и наоружани људи у њима. Тукли су их кундацима пушака што би да је поворка заиста била свечана било незамисливо, али сад су били непожељни сведоци И непоуздана оговарала жељна сплетки и сензација. Руководиоци би желели да се за лов није ни сазнало а најбоље: да се није ни догодио.
За челнике општине невоља је била што поворку нису могли да напусте јер би се њихово одсуство одмах приметило. Окретали су се и погледом ловили присутне да се неко којим случајем, не извуче и тако спасе презривих погледа светине. Догађај је био сувише велики у очима људи неке општин у недођији, велики и за целу земљу, иако га средства информисања нису обелоданила. Чекала се реакција виших инстанци, а они се очито, нису журили да заузму став и осуде дрзак поступак. Учесници поворке имали су да издрже први ударац , без обзира шта ће се после десити. А слутило се , неће ништа добро. Уосталом, лоше је и почело…..
*
(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) – “Дигитална архива рукописне заоставштине Иве Андрића”
….Људи који се буду бавили Андрићем моћи ће из свог кабинета, из своје куће да користе ова документа за сва будућа истраживања. Тиме је учињен велики корак ка изради критичког издања његовог дела. Као велики писац и наш једини нобеловац, он је то одавно заслужио – рекао је Драган Драгојловић, управник Задужбине Иво Андрић. Он је подсетио да је ова институција власник ауторских права и да је основана да штити и промовише дело нашег нобеловца. …
Видети више: http://m950.wordpress.com/2013/12/25/andric-cuvar-buducnosti/
*
(Мр Шумадинац 1990) Охотники за караванами / Lovci na karavane Epizoda 1
Објављено у 05.07.2012. Видело 293.665
Радња серије је смештена током совјетско – авганистанског рата. До 1987. године совјетска армија у Авганистану има ваздушну премоћ у борби против муџахедина. Те године герилци добијају ракете типа ,,стингер“ од Американаца. ,,Стингерима“ муџахедини покушавају да добију битку за небо изнад Авганистана. Совјетски одред добија наређење да зароби ,,стингер“ како би увели противмере за ту врсту ракете. Серија је испреплетана и љубавним причама и судбинама војника.
Видети више: http://youtu.be/7y2jdNQC3xM
*
( ЗАВЕТИНЕ ЈУ ТУБ) МЕСЕЧИНА ПО БЕЛАТУКАДРУЗУ
Отпремљено 21.02.2012.. Видело 53 посетиоца
Филм посвећен поезији Белатукадруза /алиас М. Лукића, 1950 –
Сниматељ Ив. Лукић.
Продуцент Др Димитрије Лукић
Видети више: http://www.youtube.com/watch?v=Peby0G56pts&feature=share
ЛеЗ 0007950
*
Архив У ОСНИВАЊУ (00) 