Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00264)

Мишљеновачка црква (поглед са Салаша Севераца, јун 2014)

Мишљеновачка црква (поглед са Салаша Севераца, јун 2014)

(Силазак светог Духа на апостоле – Педесетница – Тројица, 8. jun 2014, Салаш СЕВЕРАЦА)

*
(ЗОНА ПРЕЛИВАЊА) (Песмовник.Песме о болести)
НИКОЛАЈ ЗАБОЛОЦКИ (1903 – 1958), РЕЈМОН КЕНО (1903 – 1976)
СРЕЧКО КОСОВЕЛ (1904 – 1926), ПАБЛО НЕРУДА (1904 – 1973), ЕДВАРД КОЦБЕК (1904 – 1981), КАРЛОС ОКЕНДО ДЕ АМАТ (1905 – 1936), АТИЛА ЈОЖЕФ (1905 – 1937)

АТИЛА ЈОЖЕФ (1905 – 1937), Мађарска

Древни пацов све ће да нас зарази…

Древни пацов све ће да нас зарази,
недомишљена нам се мисао грчи,
прождире све што смо скували, плази
од човека до човека, трчи.
Због њега не зна пијанац без даха
кад дерт свој шампањцем хоће да убија,
да тада празну супу малих сиромаха,
оних најбеднијих, троши и испија.

А дух из народа не може
да исцеди свежа права за се,
стога се новом срамотом гложе
међу собом народи и расе.
Тиранство гракће ко вране у ноћи,
пада, ко на стрвину, на срца јака,
а светом се беда цеди и точи
као бала на лицу лудака.
Видети више: https://sites.google.com/site/sazvezdez/pesmovnik/nikolajzabolocki1903%E2%80%931958rejmonkeno1903%E2%80%931976

*

Из дневника Б. Т.

Из дневника Б. Т.

(Архив у оснивању – 1) ПИСМО ИЗ КАРАНТИНА

… Јер не тражимо оно што траже незнабошци овог света; Отац наш зна да нама треба ово. Јеванђелист Лука нас је уз помоћ Светог духа научио шта треба да кажемо: „Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, где се лупеж не приближава, нити мољац квари“.
Највише тражимо од добротвора и великих добротвора. Јер свако „коме је много дано, много ће се тражити од њега; а коме је поверено много, од њега ће се више искати“.Овај запис или молбу не стављамо у борово стабло, у шупљину старе врбе, већ у срце свих људи добре воље, добротвора и великих добротвора, приложника, писаца и читаоца, домаћина,попова и учитеља, ђака и крстоноша.
Велики четвртак, 1993.
Домаћин славе или колачар
ЗАВЕТИНЕ
Београд Сердар Јанка Вукотића 1/13

============ Ово писмо је, заиста, написано како је и датирано. Али, оно као да је поранило читавих двадесет и више година.
Камо среће да није написано. Али, написано је, остављен је траг. Сведока, било би можда патетично написати – критичара.
Езра Паунд је написао нешто веома тачно: „Као што у медицини постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, тако и у уметности, посебно у поезији и књижевности, постоји уметност дијагнозе и уметност лечења, Једно се зове култ ружног, друго култ лепог…
Прави критичари нису јалови пресудитељи, торжествени брбљивци.Делотворни критичар је уметник који стиже други, да би утаманио, или прихватио, да би превазишао, проширио, или срушио и покопао један облик…“
Више није ствар у томе – како је Езра Паунд написао: Како да читамо – већ како да опстанемо…
(Уочи Тројице, 2014) Б. Т.
Видети више: http://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/06/06/%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

*

Из албума "Мала магаза"

Из албума „Мала магаза“

(Архив у оснивању – 1 ) Савремени ушкопљеници / Александар Лукић
Од данас је књига Александра Лукића „Савремени ушкопљеници“ (Ваљево, Интелекта , 2010) доступна у целини у Малој мобилној библиотеци „Сазвежђа З“
Видети: https://arhivsazvezdjaz.files.wordpress.com/2014/06/aleksandar-lukic-savremeni-uskopljenici.pdf

*

Исто то, али из другог угла

Исто то, али из другог угла

(Архив у оснивању – 1) (Посвета Оснивачу)

М. ЛУКИЋУ / Владимир Јагличић
Никад до краја прочитати,
никад до краја дописати
историју дечачких сати
која те, још, у стопу, прати.
Фантом прошлости кад крв начне,
вену суђаје кад прогризу,
значи, песниче мисли тачне,
дајесмртблизу, близу, близу!
И ближе него што слутисмо,
(своје смо раке преровали).
Препознах, давно, твоје писмо :
исти смо вирус боловали!
Видети више: http://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/06/07/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D1%83/

*

Јучерашња слика. (Искушење)

Јучерашња слика. (Искушење)

(Александар Метаноја) СРПСКИ НОСТРАДАМУС: ВЕРИЦА ОБРЕНОВИЋ (СРЕДА, 19.02.2014, БЕОГРАД)

Објављено је 26.02.2014.
БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА ЗА КОНСУЛТАЦИЈУ СА ВЕРИЦОМ ОБРЕНОВИЋ:011/650-8020, 064/551-6286 (РАДНО ВРЕМЕ: ОД 20 ДО 22).
Број приказа 70.836
Видети више: http://youtu.be/FlsuSHQnLco
*

Покошено. Јучерашња слика.

Покошено. Јучерашња слика.

(Дуго коначиште) Мати Исидора о Крају Света.
Објављено је 12.08.2012.
Блаженопочивша Мати Исидора из манастира Сисојевац беседила је маја 2001. године беседи са мањом групом поклоника о последњим временима. Њена прича актуелна је и деценију касније, можда јос више него икада…

Нисам религиозан више сам за неко научно објашњење шта је то Бог??

Али ова жена из свог угла још 2001 године даје нам представу зла које долази и зато препоручујем свима да ово погледају.
Број приказа: 61.438
Видети више: http://youtu.be/B98WlWnhklg
*

Лишће кајсија после поплава...

Лишће кајсија после поплава…

(Душан Мицић) ПОРУКА С НЕБЕСА

Објављено је 23.04.2013.
mitarstva
Број приказа 10. 172
Видети више: http://youtu.be/-9x64v2cKo8

*

(Не)откривена лепота (Звижд, јуче, данас)

(Не)откривена лепота (Звижд, јуче, данас)

(ПЕЛАЗГИОН) ТРАДИЦИЈА И ПОЕЗИЈА / Б. Тукадруз

Све ставити на тапет – традицију, себе, свет.
Журбу и оклевање, баре и брзавице.
Апсорбовати неке ствари, може уметник.
Од спокојства су боље трзавице.
Народни дух и језик за правог писца
значе што и брус, тоцило за косу, нож.
Фолклор је зденац из кога пијем,
из кога извире питка вода, још и још.
Књижевни критичари немају апотекарске
теразије: они мере онако од ока.
Малих људи у успону књижевни отров
делује јаче од гнојења, стрептокока…
Видети више: http://pudinadolina.wordpress.com/2014/06/07/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7/

*

знак препознавања Заветина

знак препознавања Заветина

(Архив у оснивању – 1 ) Свеска ХОМОЉСКИ МОТИВИ
…Јесам ли заиста рођен (како мој отац мисли) у неповољном часу, под злом звездом? (Не воња ли то помало на биографију? – Али, зар се од ње може побећи? Није ли она, на известан начин, уткана у опус сваког песника, као срма? )
Лабиш дефинише поезију на свој начин: „Иако се састоји из чистих заплета и грања / Или из бистрих кристала који се ломе уз искре, / Док улазиш у њу, да дрхтиш као зими у шуми, / Јер у тебе ватрено, кроз лед, циљају курјачке очи? „
Можда је поезија моја неухватљива биографија?
(1995)
Видети више: http://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/2014/06/07/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8/
*

топла кост, мистерија за мачиће

топла кост, мистерија за мачиће

(Архив у оснивању – 1 ) Уз „Свеску ХОМОЉСКИ МОТИВИ“
… ПРАВО у п о з н а в а њ е з а в и ч а ј а није почело јуче, ни лекцијама учитеља. Али је било више него добро што су ме баш учитељи (а касније и гиманзијски професори) водили у Галерију МИЛЕНЕ ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ. Било је више тих посета, баш зато што сам рођен у округу пожаревачком. Чудно, али те посете су се у мени временом и з м е ш а л е и од њих је остало нешто друго, мислио сам споредно: бокори хризантема у дворишту сликаркине мајке Данице, и нека ч у д н а к л и м а. Та клима је (за дечака и младића који је рођен и одрастао на тридесетак километара даље од те Галерије) била б л а г о т в о р н а, као клима Италије: Фиренце, Венеције, или шпанских вртова. Имала је чудесну арому (као и песме и свирка влашких лаутара, или циганских плех – оркестара Звижда и Хомоља); и требало је да прођу године, чак деценије, да осетим јасније да су и клима и поднебље Милениних слика и стихова – ИСТО. Та благост и тескоба пред нечим претећим и можда уклетим, смењују се у стиховима и на сликарским платнима. Та клима је повезана невидљивим нитима и са поднебљем Лоркине поезије, али и са неисцрпним богатством фоклора Звижда и Хомоља и североисточне Србије. Та клима је имала више него благотворни утицај и на оно што беше у повоју..
Видети више: http://arhivsazvezdjaz.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0/%D1%83%D0%B7-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D1%83-%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8/
*

Песник А. Лукић (снимљено у Русији)

Песник А. Лукић (снимљено у Русији)

(МАЈМУНСКА ЗАВЕРА) Мајмунска завера*
Страница посвећена песнику Александсру Лукићу
( види заглавље, тј. једну од Лукићевих успомена из Шпаније, 2011)
_____
Александар ЛУКИЋ
У ВАГОНУ РОЗАНОВА
ПРИЗИВАО сам воду мутну, пенушаву и чуо лелек у магли
на оној другој страни где се уздиже брег и гробље. Дувала је кроз
мене промаја, јер сам отворио све прозоре. Чинило ми се да сам
најусамљенији. Умочио сам перо у мастило и застао само
тренутак. Грудима ми прође дрхтај. Обележити папир
представљало је одлучујући чин. Крупним, незграпним словима ја
написах :
У ВАГОНУ РОЗАНОВА
Затим сам се завалио у столицу. Обузело ме је осећање
потпуне беспомоћности. ЗА КОГА, одједном ме обузе питање, ЗА
КОГА ЈА СВЕ ОВО ПОЧИЊЕМ? ЗА БУДУЋНОСТ, ЗА
НЕРОЂЕНЕ? Први пут сам постао свестан величине онога што
сам отпочео. Знао сам да је немогуће саобраћати са будућношћу.

Видети више: http://trgovcisvetloscu.wordpress.com/%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0/
*

Из албума Поплава 2014 (Пек)

Из албума Поплава 2014 (Пек)

(ЗАВЕТИНА) ПАНЧЕВО ПОСТАЛО ГРАД СРЕЋКОВИЋА
J. SUBIN | 05. jun 2014. 12:55 | Komentara: 2
Novi loto bogataš uložio 2.520 dinara, pogodio „sedmicu“, i dobio fantastičnu sumu od oko 2,2 miliona evra. Treća glavna premije od 2008. odlazi u grad na Tamišu. Ispred trafike „Zlatna palma“ i juče red
Srećni dobitnik, muškarac srednjih godina, juče se iz Pančeva javio Državnoj lutriji Srbije. Odigrao je sistem od devet brojeva za Loto i Loto plus, pa je uz milione dobio i 15 „trojki“, a njegov ukupni dobitak iznosi 253.156.750,00 dinara.
Видети више: http://akademijaalhemije.wordpress.com/2014/06/08/pancevo-postalo-grad-loto-sreckovica/
*

(ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ) RATKO DMITROVIĆ – VUČIĆ U BERLINU: ŠTA GOD OTUDA DONESE, A DA TO NISU NOVE UCENE I ULTIMATUMI, DOBRO JE PROŠAO
Kolika god da je razlika u snazi, bogatstvu i uticaju dveju država, a ogromna je, skoro nezamisliva, berlinski susret možda otvori i vrata na koja su Srbi odavno zaboravili. Na Vučiću je da proceni ono što je u politici najteže; šta njegova odluka (u Berlinu će sigurno nešto morati da odluči) donosi ne njemu već njegovom narodu. I ne sutra, već u periodu od sledećih 50 godina.
U utorak, 10. juna, nakon skoro stotinu godina pauze, u Berlinu će ponovo za politički astal sesti predstavnici nemačke i srpske države. Licem u lice. Negde u prašnjavim arhivama postoji, nema sumnje, zabeleška o poslednjem susretu predstavnika vlasti carske Nemačke i kraljevine Srbije. Beše to u vreme pred Prvi svetski rat.
Видети више: http://m950.wordpress.com/2014/06/08/vucic-u-berlinu-sta-god-otuda-donese-a-da-to-nisu-nove-ucene-i-ultimatumi-dobro-je-prosao/

*

Зашто пужеви напредују брже од мобара (Заветина) - Пет најдосетљивијих одговора ћемо објавити, а два најбоља наградити књигама.

Зашто пужеви напредују брже од мобара (Заветина) –
Пет најдосетљивијих одговора ћемо објавити, а два најбоља наградити књигама. Кликните на страницу „Пријава“ и тамо напишите Ваше досетке

ЛеЗ 0008044 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s