Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00308)

(Понедељак, 15. децембар 2014. – Салаш СЕВЕРАЦА)

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014

*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ОСЕЋАЊЕ БОГА / Радослав Војводић
Данас је 24. март, проглашено је, синоћ, стање ратне опасности. Међународне силеџије, Америчани и Нато пакт – хоће да бомбардују Србље. Заиста се то чини невероватним! У модерном добу, на крају двадесетога века, када се на Западу посебно – стално говори о демократији и о правима људи, наопако је, на изглед и парадоксално, ово што се хоће и чини!
Одавде, у име народа – све им је речено, како и приличи, шта су они, а и који смо то ми. Како председник, тако и скупштина, особито појединци, готово из свих крајева, изузев извесних, рајетински настројених, који се, изгледа, и за шачице долара, могу продати туђину. Историјска читанка као да је заборављена. Како је то тужно ако се, овога часа, прочитају стихови народних песама или Његош –
а помисли на домаће отпаднике.
Рђаво сам, наравно, спавао. Можда је моја генерација доста и проживела, свашта видела и осетила, намучила се – а хтела би још, јер је лепо бити жив! Али, шта овим младим, шта нашој деци преостаје? Зар и њих чека, опет, терор силеџија и манијака, обесправљеност, мучнина?
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/12/13/%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%9B/

*
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) (ШВИНДЛ) Вијорење застава изнад стварности
Радослав Војводић

Отварамо нову страну овде, посвећену тихој борби против свих врста опсена, заслепљивања, заваравања и завођења у блудњу…Углавном, овде ћемо доносити текстове већ негде публиковане, или штампане, одломке, али сасвим довољне као подстицај против многих заблуда, или као подстрек…
__________________________________________
Поуке из историје
Вијорење застава изнад стварности

Волео сам да рецитујем и да казујем како нема велике уметности, литературе посебно, ако није аутобиографског карактера и опоја
РАДОСЛАВ ВОЈВОДИЋ
Радослав Војводић (1935), песник, ромасијер, есејиста, антологичар, аутор збирки: „Балканске симфоније“, „Одисеј из Србије“, „Пред собом на коленима“, „Унутрашње светлости“,…
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/%D1%88%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%BB/
*

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Коло источника

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Коло источника

(Група Зз ~ Non, Je ne regrette rien ) Дамарице (српског) добра и зла / Душица Ивановић
2014., Нови Сад, О књизи песама „Дамарице“ Радомира Батурана, Прометеј

Ако занемаримо три програмске песме на почетку збирке, које су врло очигледно додате накнадно, другу књигу песама Радомира Батурана отварају снажни стихови песме „Кожа ми је велика“. Не само да ова песма има динамику која читаоца заинтересује већ на првим страницама,него је та песма више програмска него све три уводне песме заједно. Она у себи носи све оно штопесника Батурана буди и подстиче: побуну, бол и најаву промене. Он не седи скрштених руку и одговара онима који га обележавају, који га критикују, омаловажавају, нападају,злоупотребљавају, вређају: овде сам још увек и не повлачим се; ви сте пролазни, а ја и моја вера смо постојани.Поједине песме ове збирке се директно обрачунавају са оним што песника боли, пре свега са неправдама које остављају траг у сваком појединачном људском животу , али и са оним што боли Србе као нацију, јер судбина нације је судбина њеног појединца. Нови поредак обраћа се оним истим људима који су живели у старом поретку и очекује њихову покорну сагласност са силом.
Видети више: http://zavetinein.wordpress.com/2014/12/13/%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0-%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B8/
*
(ЕЗ, Запис 51) Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш…

„Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш. То је порука наших великих предака са Косова, са Колубаре и Сувобора, са Кајмакчалана и Солуна. Тада Срби нису слабили своје јаке људе јер се зна да слабљењем јаких појединаца слабиш своју нацију пред непријатељем”, рекао је Николић.
ЛАЗАРЕВАЦ – У оквиру спомен храма Светог Димитрија у Лазаревцу уз војне и државне почасти обележена је стогодишњица Колубарске битке, најзначајније битке између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату.
„Србија ће оздравити а не би се ни разболела да је увек знала ко јој је мачем, огњем и животом сачувао земљу”, поручио је председник Србије Томислав Николић.
Више: http://osnivaczavetina.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Мирослав Лукић - Бела Тукадруз, на Паљевинама, крајем деведесетих минулог века

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Мирослав Лукић – Бела Тукадруз, на Паљевинама, крајем деведесетих минулог века

(ЕЗ, Запис 53) 50 милиона евра годишње!

ДА Србија може да приграби милионе евра од холивудске
продукције филмова звучи невероватно. Ипак, да смо на време донели
уредбу којом би се омогућило да се већ постојећа одредба Закона о
кинематографији спроведе у дело, годишње би се у нашој земљи обрнуло
по 50 милиона евра, управо од снимања високобуџетних, али и оних
јефтинијих филмова.

Ана Илић, извршна директорка Српске филмске асоцијације,
објашњава, за „Новости“, да државни подстицаји од 20 одсто, Србији
могу годишње да донесу више десетина милиона евра. А, у почетку, Србија
би требало да уложи око 1,5 милиона евра годишње.
Више: http://trecasrbija.blogspot.com/2014/12/50-miliona-evra-godisnje.html

*

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Фијук ђулета стваралачке иницијативе

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Фијук ђулета стваралачке иницијативе

( ЕЗ, Запис 46 ) П О Г О В О Р : ВРТ БЕЗ КРАЈА

Појавила се „Троглава антологија“ Миљурка Вукадиновића / Душана Стојковића и кренула на своје дуго путовање. (Добро је, ако нисте у овој антологији, значи да сте – живи!)

Већ наслов поговора – синтагма песника Слободана Ракитића – говори о незахвалној природи антологичарског посла и некој врсти природне несагледивости понуђеног градива која подразумева и мноштвеност песника и бројност и разуђеност ауторских поетика које су обележиле XX век. Антологичарски пројекат који је пред вама нетипичан је и по много чему издвојен и различит од релативно бројних антологичарских подухвата који су, на овај или на онај начин, испратили овај век, у издавачком погледу најбогатији и по броју ауторских наслова, разнородности и квалитету поезије, што не рећи отворено. А чињеница да у овом периоду српске поезије постоје песници нечитани, недовољно читани, непрочитани сасвим, недочитани, погрешно читани…тражила је један сложенији антологичарски захват, оригиналнији, природи поезије и амбицији састављача за што потпунијим сагледавањем примеренији. Наша антологија ништа не закључује. Она, уместо да закључава, отвара / откључава. Нуди нову слику. Окреће тумбе ону устаљену, запарложену, убуђалу стереотипију хронолошког ређања, па често и вређања доброг укуса, и критичког и читалачког…
Погледајмо (пре критичких увида и сагледавања и утврђивања естетске и поетичке конфигурације српског песништва XX века) у чему се овај наш антологијски пројекат апсолутно издваја од све бројнијих антологија које се појављују разним поводима, са различитих поетичких полазишта, па чак и без њих..
Наслов: ТРЕЗОР СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ. По први пут овај термин, познат као економска категорија за складиштење драгоцености, препознаје се и користи као СКЛАДИШТЕ и САБИРАЛИШТЕ РАЗЛИЧИТИХ ПОЕТСКИХ ДРАГОЦЕНОСТИ – оних које имају национално важење и национални предзнак. Термин је састављачима послужио да схвате да је смисао читања, изучавања, нових тумачења, различитих увида принављање поетских драгоцености. Дати поредак сваки нови песник који се придружи већ умрлима нарушава, вредносно помера !
СТРУКТУРА И КОНЦЕПЦИЈА ове најобухватније читанке једног века у српској књижевности је такође несвојствена и нова.
Видети више: http://nesebicanmuzej.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014 : Слика са села, југ Србије

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014 : Слика са села, југ Србије

(Библиотека ПРЕТЕК, 3) 13 СОНЕТА О… / Властимир Станисављевић
П.Евдокимову (1901), руском теологу и филозофу, који је живот после Револуције провео у Француској (†1970, Фр.),предајући на богословском институту и пишући књиге
Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/biblioteka-pretek-3/13sonetao
*

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Трговиште, магарац, пијачни дан

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Трговиште, магарац, пијачни дан

(ЕЗ, Запис 50) САНЂАМА / Мирослав Димитријевић

Чекају ме четири белца упрегнута у црне лакиране каруце, четири ајгира каквих нема ни у царским шталама. Љаште се на сунцу, а сјај им се прелама на сапима. Немирно лупкају белим копитама, чистијим од зуба. И амови им бели, а црвене им се кићанке на челима. Миришу на здравац.
Каруце нове. Црне као купина. На њима нема ни трунке прашине. На седишту црвени ћилим. Друм – тепсија.
Поља на разбоју ткана. Пшеница до колена, зелена, а ваздух плавичаст, чист, скоро хранљив. Глад да утолиш.
Цвеће као свиленим концем везено. Сунце – златан печат на небу. Ни дашка. Тишина разапета као бело сликарско платно. И нигде никога.

Више: http://arhivuosnivanju.blogspot.com/2014/12/blog-post.html
*
(Библиотека ПРЕТЕК, 3) О НЕКИМ ПОЕТСКИМ ДИМЕНЗИЈАМА ПЕСМЕ „ПРОЛЕЋНО ПИСМО…“ МИРОСЛАВА ТОДОРОВИЋА /Љубиша Радовановић
… Песничка збирка „Ветар понад гора“ Мирослава Тодоровића представља јединствену мисаону целину оставрену лирско – прозном техником у којој поједини фрагменти у прози често нарушавају стиховну композицију, али су остварени тако да се тематски и ритмично (понављање рефрена) уклапају у целину. Песник је остварио целовит мозаик и кохерентну поетику дочаравајући трагику српског села, борећи се против заборава, поезијом покушавајући да надвлада фатум живота и своју егзистенцију утка у лирско исповедање.
Природни облици преломљени су кроз сугестивну визуру у којој добијају облике и сферу симболичког сугласја. У песми „Пролећно писмо са брдима у видном пољу песме“ непрекидно се меша стварно материјално и имагинарно. Песнички дух своје прибежиште остварује у природним облицима и ти облици добијају своју суштину и почињу да зраче у просторима песничких преображаја. Ова успела песма модерне српске поезије носи одлике спиритуализације одређеног простора што је и главна одлика Тодоровићеве поетике, моћног песничког сна где одређени предмет и појава бива надграђен песничком представом која помера границе еманације. Идеал земље, реални простор српског села, јесте трајна песничка инспирација, али приметно је да се у том реалном простору догађа трансформација примећеног у сферу симболичних знакова. Свет реалних облика растаче се песничким посредством, појавом поезије у визуелно – емотивне излете са иреалним набојем. Мирослав Тодоровић у овој песми повлачи бројне аналогије између реалних слика, перцептивних дејстава и емотивних утисака. Видљиви свет пролећног буђења претвара се у складиште слика и емоција истичући моћ поезије као наднаравне појаве и преобликујуће снаге.
Видети више: https://sites.google.com/site/tragovi1/pesnici-kriticari/onekimpoetskimdimenzijamapesmeprolecnopismomiroslavatodorovicalubisaradovanovic
*

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Јесен на Вражјим стенама, Трговиште, Шоле...

Знаци препознавања: Заветина, децембар 2014: Јесен на Вражјим стенама, Трговиште, Шоле…

(ПИСМА) Чему, коме? Нова година/ Мирослав Тодоровић

Драги Мирко, овом пошиљком завршавам слање „мојих производа“ за ову годину. Прође и она, улазимо, на истом месту стојећи, у нову. Како ствари стоје за овом ћемо жалити, а што се тиче ове наше занимације, е ту смо препуштени сами себи и све мањем броју исписника што се за књигу интересују. Ово је време забаве, „кретенизација Срба“ се смишљено обавља. О томе о новом тексту ако га буде. Јер, глувима шаптати, не вреди… Шаљем Ти и спремљењу књигу „Малина и други јади“. Немам жељу, а ни воље, да тражим спонзоре за њу. Чему? Коме? Благодарећи овој те(к)ници шаљем је на читање, и као риболовац што баца удицу, мним да ћу упецати „златну рибицу“, која ће да испуни жељу, књига да се одштампа. Али као ствари стоје, ја је бацам у мртво море.
Видети више: http://70653dotcom.wordpress.com/2014/12/14/%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80/

*
(ЕЗ, Запис 34) Коме писац да пише / Мирослав Тодоровић

Када су, за време рата, питали Черчила да за потребе наоружања узму од пара намењених култури он је казао „А шта ћемо онда да бранимо ?“.
Остало је то да се памти, и не само то, да опомиње колико је култура битна. Још од памтивека култура је важна за човека. Како је код нас данас? У „Политици“, 30. новембар 2014. пише да је песник, уредник „Књижевних новина,“ Мићо Цвијетић рекао: „Култура је годинама у све незавиднијој ситуацији, а и сасвим ретка реч у тирадама политичких и државних званичника. Како у предизборним кампањама, тако и када освоје трон. Као да је култура превише скупа и опасна реч… Ослонити се, у другој деценији двадесет првог века, на дрвене штуле, као Вук, и каскати за развијеним светом. Где је једино он, па и на оној дрвеној нози, стизао до просвећене Европе, вршио своју културну мисију на ползу српског народа.“ Да ли се ишта променило од тог времена?
Више: http://fabrikamaslacakla.blogspot.com/2014/12/blog-post.html

*

ЛеЗ 0008137 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s