Покрећемо ову страницу после низа писама које смо добили, у последње време, од посетиоца „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ широм света. Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, који је више од обичних новости о оном што се дешава у свету „Заветина“, и неофицијелне светске културе – нека врста прототипа новина будућности – пребачен је крајем 2013. године, на другу дефинисану и препознатљиву интернет локацију ( на „Салаш СЕВЕРАЦА“ ), због реорганизације сајта Мy OPERA. Пошто се ипак догодило оно што се догодило, на хиљаде посетилаца Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ остало је без могућности да прелистава и истражује лавиринт Сазвежђа Заветине – пошто је првих 200 Билтена постало недоступно, из разлога који су познати и који немају никакве везе са интенцијама управника Сазвежђа.. „Заветине“ јесу сачувале текстове скоро свих недоступних публикованих билтена, али не и илустрације публиковане уз сваки билтен. Ми ћемо, према својим могућностима, публиковати овде сачуване Билтене „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ ( 001 – 200) – , публиковане на локацији Заветине Мy OPERA, како бисмо омогућили својим старим и новим посетиоцима, да могу пратити, истраживати, посећивати све што је публиковано, а у вези је са „Билтеном Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ на једном сајту, овде. Илустроваћемо те билтене новим фотографијама из богате архиве „Заветина“, надајући се да се неће догодити, поново, неки сличан електронски „цунами“…. Молимо за стрпљење, јер оно што је публиковано и складиштено скоро годину и више дана на сајтуМy OPERA изискује време, изискује и време и стрпљење и несебичност…Да би било обновљено и доступно….
(М.Л.)
========================================================================
Заправо, „Заветине“ нису сачувале првих 24 Билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, ни у својим архивама, на жалост.
====================================================================================
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0025)
Нови преводи песама на македонски Белатукадруза. Препевао Ристо Василевски
ХИМЕРИТЕ
Видети више http://severci.blogspot.com/2012/07/blog-post.html
*
ПОГЛЕД ПРОЛАЗНИКА / Боро Драшковић
ЗАВЕТИНЕ препоручују за читање: ДРАШКОВИЋ, Боро : Поглед пролазника. – Нови Сад: Прометеј, 2006. – 306 страна. 18 цм. (Библиотека : Тајанствена тачка).
*
Постављен линк листа Руска реч на следећој интернет адреси препоручених листова „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“
Видети више : http://umetnostmahagonija.blogspot.com/
*
Препоручени чланак Русија је изгубила поверење у Европу
23. мај 2012. Јевгениј Шестаков
Слабљење Европе и њено постепено самоукидање као независног играча на међународној политичкој сцени довело је до тога да Москва више пажње обраћа на то шта се дешава у Вашингтону.3
*
КОВИОНА : САН Милана Ракића
Koviona bi se, ipak, mogla dogoditi, već danas – kao novi, elektronski, književni časopis, posvećen prvenstveno nepotkupljivoj savremenoj srpskoj književnoj kritici. Mogao bih biti osnivač i izdavač takvog jednog časopisa, ne i urednik. (Urednik sam 4 druga književna časopisa.)
Koviona – strateško sredstvo za prezentaciju kritičke literature.Književni časopis, koji bi se razlikovao i od nekadašnjeg SKG, i od XX veka, i iz čijeg šinjela bi izašli pisci generacije koja nadolazi, koja još nije došla.
Časopisi koji danas postoje, i koji se bave književnom kritikom (tobože), na izvestan način “naštimovani su”, kako bi rekao B. Lazarević, u duhu oficijelnom. Nema časopisa koji bi na svoj način hteo u sve tonske redove…. Sve su to pristaništa nečeg, doista, bivšeg. Rakić je imao svoj san – Kovionu. Taj san je neostvaren….
Видети више: http://identitet2007.blogspot.com/2008/10/koviona-san-milana-rakia.html
*
ИЗ НОВИХ И НЕПРОЧИТАНИХ КЊИГА ПЕСНИКА. – СУШТ / Ристо Василевски. – ВЕНАЦ ОД СЛОВА И РЕЧИ
Након песничке књиге Храм, ипак храм, која је доживела више издања и преводе на више језика, као и изузетну рецепцију и високе вредносне оцене, Ристо Василевски се упустио у један нови и сложени песнички пројекат, и успешно га окончао. Написао је књигу Сушт; словоспев, како је поднасловом одређује, композиционо разлистану и разгранату, —- Мићо Цвијетић
*
ЉАГАВШТИНА / Мирољуб Милановић
У обимној критичкој литератури о опусу Достојевског, уобичајени су појмови: карамазовштина, смердјаковштина, кириловштина, шигаљовштина… за појаве у руском друштву које описује (друга половина XIX века). Да ли је неко употребио појам љагавштина? А морао би, макар да га помене. На први поглед, чини се непотребним. Зар у појму смердјаковштине није све обухваћено: подлост, нискост, осујећеност? … Прочитај више
*
ХАРМС : подсећање (седамдесет година од мученичке смрти)
Поезија Данил Хармс Небеса ће се савити у свитак и пашће на земљу; земља и вода узлетеће на небо; читав свет ће се окренути наопачке. Када све то угледаш, раствориће се и процветати цветак у грудима твојим. Ја тврдим:…
*
Како Срби виде свет?
Ево једне хумористичке илустрације на ову тему, пронађену сасвим случајно, у фотодокументацији нашег пријатеља С. Г. Слободно коментаришите! Одобраваћемо све сувисле коментаре, соим оних који су чисто пљување или псовка!
*
СВИТАК је установио пре три године и књижевну награду „Хаџи Драган“ , конкурс је у току, помозите ми да ова вест дође до читалаца и посетилаца „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“.
Видети више: http://zavetinemansarda.blogspot.com/2012/07/blog-post.html
*
ИЗАБРАНИ ТЕКСТОВИ О ФИЛАНТРОПИЈИ
Kada biste pitali nekoga tko su filantropi (filantropija dolazi od grčkih riječi filein što znači ljubiti i antropos što znači čovjek, a u hrvatskom jeziku se prevodi kao čovjekoljublje), većina bi spomenula najpoznatije svjetske filantrope: Bill Gates, Warren Buffet, Pierre Omidyar, Thomas Siebel itd….
*
ДОШЉАК / Слободан Бранковић
Тек што рат стао,
Земља још подрхтавала.
Погорелце размештали
По напуштеним кућама
Видети више: http://velikazavetina.blogspot.com/2012/07/blog-post.html
( Из пропратног писма песника: Poštovani, Veoma ste mnogo učinili i činite za književnost i kulturu.
Hvala na tom daru u vremenu čiji je moto: „Komuniciram, dakle, postojim“.
Iskreno, vaš sabesednik
Prof. dr Slobodan Branković )
*
Покренута нова рубрика »Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ на сајту „Противотров: ПОДИГНУТА РАМПА
Видети више: http://zavetine.wordpress.com/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0/
*
Небојша ВАСОВИЋ КАО ШТО СТЕ НЕКАДА НИКАДА БИЛИ
УРЕДНИК КОВ-А, ДРАШКО РЕЂЕП
Чим је Крду умро (каква несрећа!)
У фотељу његову ускочио сам ја
Одакле Вам се јављам
Са очима изван сваког зла…
Видети више:
*
AD CIRCULANDUM / Нова рубрика. “Што треба да иде од руке до руке”.
Пошто се у овој земљи упорно избегавају лустрација и превредновање, стално треба подсећати на неке ствари.
А када је реч о српској књижевности – стално треба расветљавати другу половину 20. века.
Да, паланка постоји, свака књижевна секта настоји да своје ћоше погура у центар. Тзв. левица има своје разлоге за наметање Константиновићеве “Филозофије паланке” ….
Видети више – http://antologijaol.wordpress.com/ad-circulandum/
*
ПАЛАНКА ФИЛОЗОФИЈЕ / Владимир Димитријевић
НАПОМЕНА Уредника “Опалог лишћа”:
Колико знамо, “ПАЛАНКА ФИЛОСОФИЈЕ”, или тематски број посвећен поред осталогф и философији европаланке, није прештампаван, није дигитализован, помало је заборављен после само осам година након штампања. Није објављена посебна књига, није тај грдни материјал укоричен и доступан најширем кругу радозналим и разумних читалаца. Текстова из овог темата, оних најподстицајнијих, писаних са несумњивом енергијом, нема ни на светској Мрежи. Ми смо до овог тематског броја дошли чистом игром случаја, на жалост. Ту има подстицајне грађе за размишљање о много чему; донели смо садржај овог тематског броја часописа, као и литературу на основу које је састављен. Било би лепо да се ови текстови укориче и одштампају као посебна књига, као фототипија, предлажемо неком од издавача у Србији да то изда. Лепо би било да се може дигитализовати све то што се налази између корица споменутог часописа, јер то све задире углавном у НЕЗАВРШЕНЕ РАЗГОВОРЕ…
*
ЈОСИП БРОЗ ТИТО У ПОЕЗИЈИ / Часопис „ГРАДАЦ“, бр. 34, мај-јуни 1980.
Да ли се тога сећате?
Тих и таквих бројева часописа, те и такве поезије, тих и таквих актера? Погледајте где су сада, ако којим случајем нису на неком гробљу, или гробљу слонова.
Питам Вас : зашто овде нема књижевне лустрације?
Одговорите ми. Врло радо ћу објавити…
Овде не треба дизати тон, већ само листати књижевне часописе, новине, издавачке планове издавачких гиганата титославије, и одговори ће навирати сами од себе.
___________________________________
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0026)
POLITIKIN DODATAK / Boško Tomašević (kritika)
List „Politika“ je, imajući u vidu kulturu i umetnost, posebno književnost, oduvek bio sastajalište partijski, odnosno stranački vidjene kulture i umetnosti. Isti je poslovično bio ulizički odan dinastiji, partiji ili stranci na vlasti. U svetlosti te činjenice možemo da sagledamo njegovu slavljenu dugovečnost. S druge strane, na temelju nekih njegovih drugih svojstava, poput okupljanja nacionalnog duha, svojom pismenošću te izbalansiranog davanja na videlo onoga što je tekuće i dnevno a ne odnosi se na politiku aktuelne vlasti, isti je uspeo da se nametne kao list srpskog gradjanstva, kao list koga većina Srba, osim Srba iz Vojvodine, zove svojim, „mojim“, „našim“. ….
Videti više: http://zavetine.wordpress.com/2012/07/13/politikin-dodatak-bosko-tomasevic/
*
Knjiga otisaka / Radivoj Šajtinac
Prevazići književnost kao ličnu moru
Ne kaišariti zadušnički trip
Ne činiti mrlju još goru
Sve pretvarati u EGO TRIP
Videti vise> http://zavetineaneks.wordpress.com/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2/knjiga-otisaka-radivoj-sajtinac/
*
ЗАВЕТИНЕ препоручују:
ТЕСЛА ИЛИ ПРИЛАГОЂАВАЊЕ АНЂЕЛИМА / Стван Пешић
NOVINAR: Recite, molim vas, koji su uslovi prilagođavanja jednog anđela na Zemlji?
TESLA: Ja ih imam deset. Beležite pažljivo.
NOVINAR: Zapisacu svaku vašu reč, poštovani gospodine Tesla.
TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba izvršiti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lažno skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao dečak od dvanaest godina bio sam siguran da ću doći na Nijagarine vodopade. Za većinu svojih otkrića znao sam još u detinjstvu da ću ih ostvariti, premda ne sasvim jasno … Drugi uslov prilagođavanja je istrajnost. Sve što sam preduzimao, završavao sam. Bio sam devetnaestogodišnjak kada sam, po savetu jednog prijatelja, odlučio da pročitam celokupnog Voltera. Taj književni monstrum napisao je oko sto tomova velikog formata i sitnog sloga. Pročitao sam ga, ali nisam uspeo da saznam da li je to učinio i onaj koji mi ga je preporučio. Sa istom istrajnošću odnosio sam se prema svemu što sam radio. Ona je postala deo mene, te sam se nekom izumu vraćao i nakon trideset godina kako bih ga usavršio.
Видети више http://moji-tragovi.blogspot.com/2012/07/tesla-ili-prilagoavanje-anelima-stevan.html
*
Здраво Пољски и Просјански путе! / Белатукадруз
Од капије врта протеже се он ка мочвари. Старе липе врта замка гледају за њим преко зида, било да, у доба Ускрса, између изниклих усева и пробуђених ливада, јасно светли, или да у доба Божића под снежним наносима ишчезава иза најближег брежуљка. Од пољског крста савија он ка шуми. На њеној ивици поздравља један високи храст, под којим стоји грубо истесана клупа.
На њој је каткад лежало ово или оно дело великих мислилаца, које је млада сметеност покушавала да одгонетне. Када су загонетке притискивале једна другу, а нису нудиле никакав излаз, помагао је пољски пут. Јер он тихо води ногу по завојитој стази кроз ширину оскудне земље….
Мартин Хајдегер (одломак из “Пољског пута”,
Видети више: http://2003bz.wordpress.com/2012/07/10/hello-world/
*
PISMO I SLIKE SA ISLANDA / M. Starčević
Videti više: http://70653dotcom.wordpress.com/
*
FRAGMENT 149 / Niče
Strela lepote ….
Videti više: http://2003bz.wordpress.com/2012/07/10/%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-149-%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5/
*
ČETRIRI PESME ROBERTA TILIJA
Videti više: http://zavetineabovo.blogspot.com/2012/07/cetiri-pesme-roberta-tilija.html
*
___________________________________________________
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0027)
*
„ЛЕТ КРУПНИХ ЖДРАЛОВА“ / Миодраг Мркић
Фрагменти из књиге “Рукопис у ћоравој соби нађен”, штампане као посебно издање часописа Оркестар СУЗ, у Београду, 2007, на 64 стр, свитак формата
Рукопис у ћоравој соби нађен представља
згуснуто метатекстовно надовезивање. Сложена
метатекстуалност: сложена по природи ствари.
Ово је метатекст критичара на прототекст – дело
Мирослава Лукића, полиграфа. На почетку беше
паратекст (дело) Мирослава Лукића, рецимо,
као нулти степен, полазиште > Саватије Иг.
Митровић > Бог критике Мом > Миодраг
Мркић…..
*
(Канал ФИЛТРА) ПИСМО УПУЋЕНО МАГЛИ,МОЖДА, НЕМОГУЋЕМ И ДАЛЕКОМ ЧИТАОЦУ!
На сачуваној осмој страници Рукописа
читамо ове редове: “Постоји уплив Божје ствалачке
љубави и он се у човеку, у аутору, испољава као чежња
за стварањем, за подражавањем Бога….”
Мени, оваквом какав сам, будући да се у
Дневнику бога критике највише говори о
суштини књижевне критике, на ум пада Мом.
Још једна мисао ми је пала у очи:
“Овај писац је најизразитији представник НОВЕ
МИТОЛОГИЈЕ, која је исто Што и његова поезија,
како би рекао Шлегел, “на један другачији начин”,
“лепши”, “већи” – слободнији, духовнији. “
Мислим да је у дух-душу и дах те НОВЕ
МИТОЛОГИЈЕ укључен и преко потребан бог
критике Мом, лековит за наше прилике и време,
и за превредновање, којем јунак ове књиге крчи
пут (М. Лукић)….
*
БЕКЕТ
ОРЛУШИНЕ (поезија)
ГНОМА*
Прођоше године учења и распрши се
Храброст за године лутања
Светом што уљудно се склања
Пред простаклуком знања
Стихови први пут објављени у „Тhe Dublin Magazine« ;јули-септембар 1934, у време кад Бекет одустаје од универзитетске каријере на Тринити Колеџу, јер, како сам каже, „није више могао да подноси апсурд да подучава друге ономе што ни сам није знао“ и путује по Немачкој и Италији. Отуда и ови стихови недвосмислено алудирају на Гетеовог Вилхелма Мајстера.
Ехине кости
ЈЕКА**
Почетком јуна 1934, Бекет одлучује да прихвати понуду Џорџа Ривија да објави збирку песама у његовој издавачкој кући Европа Прес. Риви, стално настањен у Па-ризу, бави се издаваштвом у једном собичку изнад руске књижаре у Бонапартиној улици бр.
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/
*
Следеће – 2013. године биће тачно тридесет пуних година како постоје београдске Заветине.
За тих тридесет година Заветине су штампале на стотине књига и часописа, и на хиљаде електронских прилога савремених писаца, или пак оних мртвих песника, који су смрћу ушли у бесмртно Друштво песника свих векова.
Да би опстале, Заветине нису просјачиле, него су организовале својеврсну књижевну мобу како би сачувале слободно и независно острво писаца, који се никад нису додворавали ма којим властима. Из тога проистиче, да Заветине нису добијале никакву помоћ од државе за све време свог постојања, што се показало као добро и као начин жилавог трајања и опстанка.
Пре непуних пет година Заветине су организовале, обележавајући јубилеј, тј. двадесетпетогодишњицу постојања, Велики књижевни конкурс, на који је стигло са свих страна света, на стотине рукописа, а двадесетак су и публиковани као дигитална издања. И сада, 2012. године, идући у сусрет тридесетогодишњици Заветина, ми хоћемо да организујемо јубиларни књижевни-уметнички конкурс, трудећи се да афирмишемо читав низ нових и непознатих, али и осведочених аутора……
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/07/10/zdravo-svete/
*
Јубиларни књижевноуметнички конкурс 2013
Поводом 30 година постојања ЗАВЕТИНА
Сазвежђе ЗАВЕТИНА
Расписује јубиларни књижевноуметнички конкурс
За 3 рукописа будућих електронских књига песама,
3 рукописа романа
3 рукописа приповедака
2 рукописа књига огледа
2 рукописа књига есеја
2 рукописа књига књижевних критика
2 рукописа полемика
1 рукопис уметничких сећања, сведочења
2 рукописа превода или препева страних аутора на српски језик
1 рукопис избора из рукописне заоставштине српског писца
2 рукописа из необјављиваних сакупљених збирки народне поезије Срба или Влаха
2 рукописа албума слика
20 документарних филмова о другој и другачијој Србији не дужих од 15 минута
3 документарна и кретаивна филма не дужа од 45 минута
Видети више: http://krmikovac.wordpress.com/o/
**
______________________________________________
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0028)
ПИСЦИ ОТПОРА ОСТАТИ ЧОВЕК МЕЂУ ВУКОВИМА
Александар Солжењицин – Један дан
Ивана Денисовича/ Мирољуб Милановић
Идеју стварности као предлошка књижевног дела најбоље су реализовали руски писци дисиденти, непризнати од званичне совјетске књижевности. Поставши изгнаници из своје земље и језика[1], често без знања о модерним кретањима у западноевропским књижевностима, писали су о стварности свог времена без дистанце, готово из средишта пакла тоталитаристичке праксе и духа, и само захвљујући таленту и знању, не изневеривши истину, њихова дела остала су да трају и данас. На естетском плану, пре свега. Такав је и роман Један дан Ивана Денисовича Александра Сољжењицина. Што је то тако, један од разлога је и горка истина да су поједини видови тог духа и праксе и сада присутни у стварности земаља тзв. источног блока. Ко дубље прониче у садашњи тренутак не може га не препознати….
*
ОФИЦИЈЕНА КЊИЖЕВНОСТ И М. ЛУКИЋ / М. МРКИЋ
“Бирократска књижевност”. (?!) Није реч о
некаквој метафизичкој апстракцији. Чине је
затворен круг одређених људи, књижевника, и
песника. Издавачи и уредници. Нарочито главни
и одговорни уредници и директори изд.
предузећа.
У средњем веку стубови друштва су били
свештенство и племство. Од ренесансе
званичност “бирократске књижевности” у цркви се губи, маскира се. Посебно се то догађа
после буржоаских револуција; то маскирање.
Можемо бити јетки, љути, лично погођени, али
“бирократска књижевност” је чињеница.
(Можда се уместо тог израза “бирократска
књижевност” м ож е у п о т р е б љ а в ат и ј о ш
п р е ц и знија одред н и ц а: о ф и ц и ј е л н а
књижевност?)…
*
ПЕСНИК И ПИСАЦ БУДУЋНОСТИ КОЈА НАИЛАЗИ / М. Мркић
По мом осећању ствари, зар може бити ван
митолошког оквира, неко ко у 48. години свога
живота објави десет књига у једној календарској
години, као од шале!?
Заиста, симболика и митологија броја
објављених књига у једној календарској години
припадају сфери чуда и чудеса, немогућег. Али,
главни занат богова и Мирослава Лукића је да
немогуће претварају у могуће! ….
*
ДВАДЕСЕТАК ФРАГМЕНАТА И АРГУМЕНАТА О СЛУЧАЈУ ЈЕДНОГ СРПСКОГ ПОЛИГРАФА / М. Мркић
И овај део пронађеног рукописа бога критике Мома, потписан псуедонимом (Саватије Иг.
Митровић) упућен је на невероватно, митско и бајковито. Али, зар се може очекивати нешто
другачије и мање од једног паганског божанства, које нас је почаствовало тиме што је узело наша
имена и презимена као свој псеудоним за једну књигу ? Бог пише једно писмо које у себи
садржи доста тога тајанственог. Затим ту су “девет мора и гора”, знани митолошки реквизит
из народне књижевности. Даље, и магла, која има неку своју реалност; и на крају, “немогући и
далеки читалац”.
Бог критике Мом читао је, да тако кажемо, читав опус М. Лукића, као писмо упућено читаоцу (немогућем и далеком).
Издвојио сам двадесетак фрагмената из Дневника бога критике Мома, обележивши их арапским бројевима, где се може следити уплив митског…
*
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ НА КРАЈУ ХХ ВЕКА И МИРОСЛАВ ЛУКИЋ
“…Чињеница је да неретко, стицајем разноразних
околности (књижевних и ванкњижевних), вредна
књижевна дела, па чак и читави опуси појединих писаца,
бивају недовољно уочена или непоуздано протумачена,
речју – неправедно запостављена, било да је реч о нови-
јој књижевној продукцији било о текстовима из
књижевне баштине. Часопис Повеља, који не пати од
искључивости и сужених естетских видика, у броју 3 /
1998, објавио је подстицајну анкету о неуоченим и
запостављеним књижевним вредностима, у којој су
узели учешћа: Миодраг Павловић, Славко Гордић,
Тања Поповић, Милан Ђорђевић, Миленко Пајић и
Владимир Јагличић.
“Многобројне књижевне награде као да чине
оно што критика не постиже: прихватају вреднија
књижевна дела, истичу даровите писце – пише Миодраг
Павловић – Но мало се од тога упамти, не трају у нашој
свести ни добре књиге, ни значајни, смислени интервјуи,
на пример. (….) Опазио сам да известан број прозних
дела није запажен, да је остао на маргинама нашег
критичког вредновања. Лично сам читао с пажњом и
уживањем романе Мирка Лукића (УЈКИН
ДОМ)…Александра Стаменковића (ГРОМОВНИ-
ЦИ), Душана Микље (ПУТ У АДИС АБЕБУ)…”,
итд. …” (стр. 56)
*
БОГ КРИТИКЕ МОМ О ДЕЛУ МИРОСЛАВА ЛУКИЋА / М. Мркић
Од како знам за себе, прижељкивао сам да
нађем неки рукопис: изгубљен, бачен,
заборављен на неком тавану, у подруму или у
ћоравој соби.
Ах, са каквом сам завишћу читао почетке
таквих књига чије су рукописе писци нашли и
објавили их под својим именом!
У такве књиге спада, сетите се, и Дон Кихот
Сервантеса! …..
*
МОЛИТВА БОГУ МОМУ
М. Мркић
…. Мени се допада то што је Мом једини бог без
маске.
Тај бог је тврдоглав и гони нас да нешто
предузмемо.
Као археолози тражимо делове, крхотине
порука у Уводу у Дневник критике бога Мома.
Читао сам надахнути и временом оштећени
текст, ткање твог критичког ума, које садржи и
савест и савет другима, једини боже без маске!
Читао сам индеске твоје наших мана и врлина.
Твоју критичку истину хоћемо да сачувамо.
Праведност и моралност твоје драме.
Лечимо наш критички дух кроз твоја учења о
мерилима, бежећи и од будућих сенки речи духа
мистификације нашега постојања, трајања.
Стремећи Обнови. Српске културе и литературе.
Духовном храму нашем. …
*
Овде негде је крај ове књиге …/ М. Мркић
Овде негде је крај ове књиге, а ту је негде и почетак нечег непредвидљивог. Ова књига невеликог обима је отворен систем за неке будуће покушаје, прегнућа и ауторе.
Надовезивање је често афирмативно, иако има укус елемената контрoверзности.
Лирско-есеистички “досије” Митровића о књижевноуметничкој судбини Мирослава Лукића писан је са великим одушевљењем, што сваки радозналији читалац може проверити, ако нема предрасуда према интернету, пошто је Митровићева књига публикована на светској Мрежи и доступна, као непрофитно (бесплатно) издање. Ни бог критике Мом, ни ја као носилац псеудонима Мома нисмо ништа мењали у Митровићевом рукопису…
*
Два краја / М. Мркић
Мала је загонетка оштећеног
рукописа нађеног у ћоравој соби то што има,
изгледа – два краја. Вероватно је један крај
људски а други је божански? Но, ево другог
краја, наравно, у нађеним одломцима: Естетске,
Поетске злочине бирократских, официјелних
књижевника награђеног правца треба привести
правди историје књижевности. То и чини
Мирослав Лукић. Он скреће пажњу на то да
треба заштити уметничку лепоту од војника,
официра и функционера бирократске књижевности …
*
ПИТАЊА, ОДГОВОРИ / М. Мркић
Ко је у ствари Саватије Иг. Митровић? Неко
сличан мени? Велики вук самотњак? Професор?
Професор на привременом раду у иностранству,
наше горе лист? Пажљив и страстан читалац?
Библиофил? Или је реч о неком трећем,
непостојећем?
Неком од Лукићевих непознатих обожавалаца,
читалаца, пријатеља? Да ли се иза имена
Саватија Иг. Митровића не крије, можда, неко
прескроман, повучен и частољубив? Рукописи
Митровића стизали су на адресе Политике и
Заветина; а само је понешто од онога што је
стизало објављивано. Доста тога је одбацивано,
колико знам у Заветинама, због претераних
похвала Лукићу, које нису биле неосноване…
Припремајући Митровићев рад за штампу, као
уредник (Библиотека Идентитет Заветина,
Коло Прво, књ. 3), читао сам пажљиво рукопис
из заоставштине… и осетио његову вредност, ма
о коме да је коначно реч.
Признајем да је свој рад Митровић писао
заснован на аргументима и чињеницама, не као
ја. Није тражио помоћ паганских богова, у
најтежим тренуцима, …
*
БЕЛЕШКЕ, ОБЈАШЊЕЊА / М. Мркић
… Можда је Мом узео моје име и презиме као
свој псеудоним, као знак да ми верује, да га нећу
изневерити, издати? Али како када ме не
познаје, када се никада раније нисмо срели?…
Пагански богови, дакле и Мом, Паганци, нису
Блокирани једноумљем монотеистичких,
апсолутних, небеских религија. (…)
У једном тренутку осећао сам се много боље,
као сарадник бога, чувар и тајник, тајне над
тајнама. Осећао сам се поносно: хеј, један бог је
узео моје име и презиме као свој псеудоним! Ја
штитим један симбол и једног бога, који се
распрснуо од једа, јер није могао, смео…
Пагански бог критике је слободан од
монотеизма, апсолутизма небеских религија и
њихове тираније над духом и телом људским…
Читао сам и поново читао рукопис који би
могао имати наслов ПЕПЕЉУГА и поднаслов
Случај Мирослава Лукића, па и она места на
којима је један пагански бог критике падао у сентименталност: …
*
КВАНТНА L’ART POETIQUE (НАНО L’ART POETIQUE ) / М. Мркић
Увек су ме на неки начин опседале мисли да
напишем неки овакав поетички текст који би
био у директној вези са књигама из богатог
стваралачког опуса Мирослава Лукића. До сада
сам написао неколико есеистичких књига, и
није ми пошло за руком да то учиним.
Овај текст је неки грч духа постмодерног
натурализма. …
*
26. август 2010. кроз наочари 17. јула 2012.
Рановац-Хомоље; слике са путовања
И мисли нејасне са којима се будим
У Принциповој (Бгд).
Синоћни разговор са приповедачем
Налик на толике дуге пређашње разговоре
Лото – као некад.
Подстицај Пророчице из Р.
Неколико нумеролога
Предвиђа ми стицање богатства (?),
Велику новчану добит, славу…
*
ПИСЦИ ОТПОРА / Мирољуб Милановић
У СОБИ И ПО ЈОСИФА БРОДСКОГ
У кратком роману Псеће срце Булгаков исмејава доктора-мага који је операцијом пса, уградивши му људске жлезде, претворио у човека. Лошег човека. Од лошег материјала не може се начинити ништа добро. Нови човек, задржавши „псеће“ особине, у спору са доктором који га је створио, стално истиче своје право на део докторовог стана. Наиме, у великим градовима у Русији, после октобарске револуције, услед недостатка стамбеног простора, била је донета уредба о минимуму о девет квадратних метара по особи. Једнакост! Хегелов идеализам преко марксизма у пракси доведен до апсурда! ….
*
ПРОСЈАНСКИ ПУТ / НАПЕТОСТ (Белатукадруз)
Дужина и суштина тога пута су тешко изрециви, као уосталом и оно о чему упорно и са тугом размишљам последњих недеља: дух српске књижевности. Напетост је још понајближа суштини тога пута…
______________________________________________
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (0029)
САХРАНА КОСТИЈУ / Александар Лукић
(одломак из једног од најбољих српских романа написаних на тему рата и апокалипсе, штампаног под насловом “Велика испраћуша” у издању “Заветина”)
Сервантес је љубоморно чувао тајне и досијее несрећника. Као библиофили прва издања књига Гогоља, Достојевског, Толстоја, Розанова. Али жена је рођена да надмудри мужа. Како се докопала досијеа фамилије Пјетрових Нероткиња саопшти у пар реченица. Сервантес ми пружајући тај досије рече: Батали! Приближио се час да се кости предака са затворске парцеле 1955, предају последњем изданку из фамилије. У потаји да га, њихове избочине и шупљине уже од рупица на пискавим фрулама, муче!
Добро уради, Сервантес, курвин син! Најбољи потез у животу учини!
Неисказиво је шта живот јесте!
– Сунчев поклон! – уздахну Маестро. …..
**
Ово је одломак из романа, који препоручујемо како читаоцима, тако и преводиоцима по свету. Од Русије до Северне и Јужне Америке, од Шведске до Јужно- афричке Уније… Реч је, заиста о изузетној књизи, што је критика потврдила – оне неслугерањска, непартијска, реална и непоткупљива, коју у српској књижевности новог миленијума оличава, пре свега Мирољуб Милановић…
_____
Мирољуб Милановић : РОМАН О АПСУРДУ АПСОЛУТИСТИЧКЕ ВЛАСТИ
Роман Александра Лукића Маестро пер Пјетро написан после бомбардовања 1999. са јасном асоцијацијом на тај догађај, остао је незапажен у књижевној критици, познат само малом броју радозналих читалаца, иако је реч о делу познатог песника чије су раније објављене песничке књиге биле награђиване. Што је то тако, више је разлога. Први је инертност и неспособност критике да се суочи са истином о немилом историјском догађају, а друга, многи актери би се у ликовима препознали. Јер, реч је о делу које немилосрдно засеца у болну рану са вером да једино истина може бити лековита. У сваком случају, роман није оцењен и није му дато место које му по уметничким квалитетима припада.
**
НА КРАЈУ РУКОПИСА „ЗАШТО КОГИТО КЛУБ?“
Зато, због песме што ме раздире као плач, као јецање после катаклизме,
Јецање неколицине што сахрањују све мртве без почасти.
Због плача без суза, не похода у даљину, нити повратка у завичај,
Већ због путовања коме се не види крај. Путовања без престанка..
Због пустиње у којој има толико питања уместо кактуса.
И ниједан одговор. Дакле: празнина света у коме се две сестре –
Присутност и нестајање – међусобно сатиру. Нарциси на гробљу,
Походи некористољубиви : тренутак када разазнајемо како се наша судбина
Усклађује са нашим Крстом. У ствари, од доживљеног потреса,
Суштина је затражила азил , и повукла се као машта, као море.
Када би се гроб могао отворити и када би мртва уста
Могла да проговоре! Као што се књига отвара на оним странама
Које смо подвлачили. Кад духови не би постојали, требало би их….
**
ПИСМА И КОМЕНТАРИ / ОБЕШЕНЕ НОВИНЕ
Покрећемо нову рубрику, у којој ће се доносити писма, или одломци из писама, како истакнутих личности из друштвених и политичких сфера, тако и из јавног и културног живота. Та писма или делове писама могу коментарисати сви, који за то осете потребу, али – да подсетимо – речником који је пристојан и чињеничан.
PREPUSTITI PARTIJU NAJBOLJIMA
Sukobi u vrhu DS ponovo isplivali u javnost ugrožavajući jedinstvo, Đilas uputio pismo: Vreme da sagledamo greške. Petrović: Sve kažem u lice. Đurišić: Govorio sam da idemo u opoziciju
POLITIČKI razdor u vrhu Demokratske stranke ponovo je isplivao na površinu: Dragan Đilas, zamenik predsednika, otkrio je da je podržavao i Rasima Ljajića i Milicu Delević da uđu u novu vladu, iako se predsedništvo partije nije sa tim saglasilo.
U pismu od 18. jula adresiranom na vrh Tadićeve stranke, koje je u petak obelodanjeno, Đilas kaže:
– Greše svi koji misle da Srbija posle izbora 6. maja nije drugačija zemlja nego 2008. godine i zbog toga će te greške plaćati i u budućnosti. ….
*
ДВЕ ВЕСТИ : Асанж, Зaхарије Трнавчевић
Životna priča Džulijana Asanža uskoro u Srbiji
Dragana MATOVIĆ | 21. jul 2012. 09:03 | Komentara: 0
Neautorizovana autobiografija osnivača „Vikiliksa“ uskoro i kod nas. Zovem se Džulijan Asanž. I jednog dana u Londonu uhapsila me je policija. Priča bi se tu mogla i završiti da nije bilo komplikacija …
*
На самом почетку књижевноуметничког конкурса београдских “Заветина” поводом тридесет година постојања, пристигло је дванаестак рукописа – романа, збирки песама, прича, аутора различитих доба (од 28 – 59 година). Ти рукописи су пристигли прошле недеље, из Србије, Македоније, Аустралије, Русије, Хрватске, Аустрије и Холандије – и сви одреда, као да су се договорили да игноришу услове књижевног конкурса ЗАВЕТИНА. Неки од тих рукописа су публиковани; стигли су као обични фајлови, а не како је тражено у атачменту; без икаквих био-библиографских напомена о ауторима; без напомене и гаранције да нису већ публиковани и објављивани… Дакле, на жалост, сви ти већ пристигли рукописи из формалних и објективних разлога не могу учествовати на нашем конкурс. Иста судбина чека и све друге рукописе, који буду пристизали, а игноришу или не поштују услове предвиђене конкурсом!
Понављамо: не шаљите нам већ објављиване, публиковане (у деловима или целини) рукописе, јер …
________________________________
ЛеЗ 0007780
Академија АЛХЕМИЈЕ 